Вести
01. 03. 2013.
Нема пара, нема премијера нових серија
Шта нам реприза „Бољег живота” у ударном термину и „Позоришта у кући” у јутарњем термину на Радио-телевизији Србији (РТС) говори о економској и креативној реалности домаће телевизије и посебно јавног сервиса?
Да ли недостаје пара или идеја? Шта год да је, тај недостатак преведен у серијски програм РТС-а, према подацима Републичке радиодифузне агенције (РРА), 2011. године изгледао је овако: премијере (домаће и стране) заступљене су са 29,89 одсто, а репризе са 69,95 одсто.
Откад постоји електронско мерење гледаности у Србији, односно од 2002, кажу у Агенцији за праћење рејтинга „Нилсен”, серије „Бољи живот” и „Срећни људи” репризиране су шест пута, а „Породично благо” пет пута. Велики број гледалаца на „Фејсбуку” и „Твитеру” жестоко критикује то што им у осам увече у кућу поново улазе Попадићи, као што и исмевају ранија вишеструка дружења са Гавриловићима и превиђају све будуће сусрете са Голубовићима.
Стручна јавност сматра да нема нових серија зато што нема новца за њихову продукцију, мада и истиче да би термин после другог Дневника могао да се попуни и другачијим, не нужно хумористичким садржајем. Директор РТС-а Александар Тијанић објаснио је недавно да на овој телевизији нема нових серија јер једна епизода серије од 55 минута кошта јавни сервис од 80 до 100 хиљада евра. И редитељ Станко Црнобрња сматра да иза понављања серија стоје пре свега финансијски разлози. – Нових серија нема због недостатка пара. И стране телевизије прибегавају репризама. Оне које имају мало више пара мање репризирају и обратно – каже Црнобрња.
Међутим, ако већ нема пара да се пружи прилика младим сценаристима, редитељима и драматурзима, да ли би овај термин могао да се попуни и нечим другим осим серијама као што је „Село гори, а баба се чешља”? – Наравно да може, пре свега директним преносима или студијским емисијама – додаје наш саговорник. И најпопуларније америчке серије продуциране су тако што се рачунало на њихове репризе на различитим телевизијама.
Позната је анегдота да се увек негде на свету репризира једна од епизода старе серије „Ја волим Луси”. Према неким изворима, то је прва серија која је почела да се репризира, а данас у оне које се највише понављају спадају: „Секс и
град”, „Пријатељи”, „Сајнфелд”, „Очајне домаћице” и „Сви воле Рејмонда”. И домаћи канали су изнова и изнова пуштали неке од ових наслова. РТС највише репризира сопствене серије, али неретко посеже и за репризом стране серијске
продукције (16,02 одсто према поменутом извештају РРА, јер још нема података за прошлу годину). Твитераши и блогераши исфрустрирани приземним хумором у извесној домаћој продукцији питају зашто, ако већ мора да репризира, РТС не понови нешто од најбољег светског програма. ТВ критичарка Бранка Оташевић подсећа да и у домаћој продукцији има квалитетног садржаја из прошлости, као што су „Сиви дом” и „Отписани”, које би се могле пуштати уместо фаворизованог програма.
– Било би важно да млада генерација погледа ТВ драме настале на основу Нушићевих дела, јер она мање иде у позориште и мање чита књиге, а Нушић је класика – примећује наша саговорница. Тако репризе осим бројних мана имају и ту врлину да младе гледаоце упознају са ТВ благом. Међутим, Бранка Оташевић истиче да ослањање на репризе значи и мање посла за неафирмисане ауторе.
– Треба снимати нове серије због публике, обраде савремених тема и давања прилике млађим ауторима, јер је телевизија за писце, редитеље и глумце велики креативни простор. Наша саговорница подсећа да су се и неки досад непознати аутори и ТВ радници показали у серијама које су релативно недавно снимљене по делима Мирјане Јаковљевић или Гордане Куић. Иначе, серијски програм чинио је 2,72 одсто укупног програма у сопственој продукцији РТС-а 2011.
Онлајн сајтови за гледање серија и филмова, на пример, „Хулу”, у великој мери су обесмислили ТВ репризе америчких серија, јер корисницима омогућавају да уживају у филмском и серијском програму кад год то њима одговара независно од ТВ шеме. Али, телевизије још имају ТВ шему, па за њих остаје питање: Када нема боље и новије серије, шта пустити?
– Ако нема услова за снимање квалитетног програма, боље је понављати старе домаће серије него пунити програм јефтиним, лошим серијама – закључује Бранка Оташевић.
Није свака реприза исто гледана
Према подацима „Нилсена”, серија „Бољи живот” (на слици) најгледанија је била приликом треће репризе (2006–2007), са рејтингом од 17,7 одсто популације Србије. Њена млађа сестра – серија „Срећни људи” највећи рејтинг, од 20,2 одсто,
забележила је током прве репризе 2003. „Породично благо” је највише одскочило другом репризом (2005–2006), а рејтинг је био 20 одсто.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.