Вести
01. 03. 2013.
Претплата за РТС кроз порез
Нови закон о електронским медијима, који је тренутно у завршној фази писања, не предвиђа оснивање регионалних јавних сервиса, упркос томе што су они прописани Медијском стратегијом, коју је усвојила претходна влада, сазнаје Данас. „Установе јавног аудио-визуелног медијског сервиса основане овим законом су републички и покрајински јавни медијски сервис“, наводи се у преднацрту овог закона у који је наш лист имао увид.
Када је реч о финансирању јавних сервиса, преднацрт закона, који ће се у наредном периоду вероватно још мењати, прописује да ће се „накнада“ за јавни сервис плаћати кроз обавезу плаћања пореза на имовину, која би износила 1,5 одсто просечне нето зараде на основу висине коју одреди Републички завод за статистику.
Закон у овој фази предвиђа да ће накнаду наплаћивати Служба јавних прихода у склопу обједињеног износа са порезом на имовину која ће преко Трезора Србије бити прослеђена на рачун јавних сервиса.
„Јавном сервису Војводине припада 70 одсто средстава од накнаде прикупљене на територији АП Војводине“, истиче се у преднацрту закона о електронским медијима. Како се додаје, накнада би требало да се плаћа јавним сервисима месечно или тромесечно, око чега се још договора са Министарством финансија.
Јавни медијски сервис, предаће преднацрт закона, може да стиче средства и од производње и емитовања комерцијалних садржаја, производње и продаје аудио-визуелних програма, организовања концерата и других приредби, обављања других послова и из других извора у складу са законом. „За програме од посебног друштвеног значаја финансијска средства обезбеђују се из буџета Србије у складу са уговором који републички јавни медијски сервис закључује са надлежним министарством, а којим се ближе одређује врста и обим финансиране медијске услуге“, наводи се у овом документу.
Једна од предложених мера у преднацрту закона јесте и да се до преласка са аналогног на дигитално емитовање ТВ програма, кабловски оператори плаћају јавним сервисима посебну накнаду по сваком претплатнику у износу од 0,5 одсто
просечног нето личног дохотка запослених у Србији, по подацима Републичког завода за статистику. Приходи од посебне накнаде могли би се трошити искључиво за техничко опремање дигиталним уређајима и дгитализацију програмске архиве.
Што се тиче услова које мора да испуњава генерални директор јавног сервиса, преднацрт прописује да на то руководеће место може бити именована особа која има пребивалиште на територији Србије, да је држављанин Србије, има завршену
високу стручну спрему, десет година искуства на одговорним пословима у медијима, као и да познаје медијско законодавство и нове информационе технологије.
Данас незванично сазнаје да Министарство културе и информисања планира да нацрт закона о електронским медијима до краја априла ове године упути Влади Србије на усвајање.
Паралелни закон РРА
Извор Данаса, укључен у процес израде медијских закона, каже да је Савет Републичке радиодифузне агенције (РРА) написао скоро „паралелни закон о електронским медијима“, тиме што је начинио велики број примедби и предлога на
постојећи преднацрт закона. „Савет РРА је изузетно заинтересован како ће изгледати овај закон због нових одредби о Агенцији“, тврди наш саговорник.
Коментари (1)
Остави коментар01.03.
2013.
NACIONALNO BLAGO
Odakle li su ovi ljudi? ! Kao da su sa neke druge planete! Ne mogu oni realno da razmišljaju doklegod ne ostanu bez posla ili moljakaju nekog privatnika, kineza da ih zaposli . Za neku siću, dvadesetak hiljada mesečno, koliko da prežive! E, tada bi imali zrelo mišljenje o planiranom zakonu. Ovako, na budžetu prime stotinak hiljada, tezgare, grebu se... i šta su za njih 500 dinara mesečno. Neko jedva preživljava i sad još mora da plaća RTS. Zašto? Da sačuvamo radna mesta Tijaniću i partijskim ljudima iz vlasti! Šta će običnom čoveku RTS toliko skup kada ima ovoliko besplatnih televizija? To je moguće finansirati jedino iz poreze na promet, povećanjem iste na neke artikle. Ili iz nekih carina. Što ne povećate npr. porez na turističke i ugostiteljske usluge. Ko ima za to, imaće i za pretplatu.
ОдговориA da li su ovi ljudi što kroje i odlučuju o ovom nametu spremni npr. da se menjamo. Da jedan mesec oni sede kući bez posla a da mi nezaposleni uskočimo da radimo i zaradimo neki dinar. Jer, ta radna mesta su nacionalno blago, državna i pripadaju svima jednako. Nisu se oni rodili da baš tu rade iako su ko zna kako zauzeli te busije i sad sole pamet nekome.