Вести
05. 03. 2013.
Тијанић: РТС да буде на буџету четири године
Везивање претплате за РТС уз порез на имовину један је од начина којим би се могло обезбедити стабилније финансирање јавног сервиса и слични облици наплате, према речима генералног директора РТС-а Александра Тијанића, постоје у Европи. Он, међутим, понавља да би можда боље било да у наредне две до четири године РТС делом буде на буџету.
- То сам и раније предлагао, па нека држава каже колико пара може да издвоји да у складу са тиме и правимо јавни сервис. Ако је то 50 милиона евра годишње, од маркетинга да добијемо још 20 или 30 милиона, па да видимо колико људи с тиме можемо да платимо, а за остале да направимо социјални програм... - каже Тијанић за “Блиц” и додаје да би једна од опција била ослобађање најсиромашнијих од претплате, за шта је неопходно да држава уради социјалну карту.
Колегијум РТС-а је, како каже, забранио “посматрачима јавног сервиса” у комисији која прави Предлог закона о електронским медијима да се баве питањем наплате претплате, јер је то, како каже, ексклузивно право државе.
- Немамо право на наше жеље. Волео бих да кажем дајте ми као ХРТ-у 200 милиона евра, па да видите шта је премијерни серијски програм, а шта су репризе. Али реалност је да од 66 милиона евра, колико имамо од претплате и маркетинга, 21 милион држава узме за порез, 24 милиона оде на плате, 15 милиона на друге трошкове и пет-шест милиона остаје за програм - каже Тијанић.
Он је, како каже, свестан да би људи лоше реаговали ако би им уз уплатницу за порез стигле и уплатнице за претплату чији би износ био у неким случајевима далеко већи од пореза. Примера ради, у Прибоју, општини са најнижом просечном платом у држави од 16.279 динара, порез на стан од шездесетак квадрата износи око 3.300 динара. За месечну РТС-ову претплату од 500 динара годишње би исто домаћинство морало да издвоји 6.000 динара.
Накнада за РТС, иначе, требало би да буде уведена новим законом о накнадама за коришћење јавних добара чији је нацрт тренутно на јавној расправи.
Начин плаћања накнаде, као и расподела и намена остварених прихода, према нацрту, били би утврђени законом о електронским медијима, на којем се ради.
Помоћник министра културе и информисања Драган Коларевић најавио је за ову недељу састанак са људима из Министарства финансија, који треба да предложе механизме наплате накнаде за РТС и РТВ. Он је недавно рекао да ће бити предложено да се накнада за РТС и РТВ од лета наплаћује уз порез за некретнине посебним уплатницама.
Није, међутим, јасно да ли то значи да би плаћање пореза било условљено плаћањем претплате, односно да ли би неплаћање претплате било третирано као порески прекршај.
Горан Караџић, заменик председника Савета РРА, каже, међутим, за “Блиц” да се на састанцима комисије која ради на медијским законима још нико није ни бавио детаљима у вези са начином наплате.
Из Министарства финансија поручују да њих нико није консултовао о могућности да Пореска управа наплаћује телевизијску претплату.
- Министарство финансија и ресорни министар апсолутно су против таквог предлога. Министарство нема намеру да у рад Пореске управе уводи и наплату телевизијске претплате, јер то није њихов посао - саопштили су нам из министарства.
Европска искуства
У Аустрији се претплата састоји из претплате за радио, ТВ и таксе за програм, за подстицај уметника, покрајинске таксе и пореза, а домаћинства плаћају месечно 23,50 евра. У Чешкој се месечно плаћа претплата посебно за телевизију - 135 круна (око 600 динара), а посебно за радио - 45 круна (око 200 динара).
РТВ Словенија се већим делом финансира од претплате која је 12 евра. У Црној Гори претплата је укинута пре четири године, у Мађарској се јавни сервис финансира из буџета. Претплате је укинута и у Шпанији и Бугарској.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.