Вести
11. 03. 2013.
Држава оставља јавна гласила на цедилу
Приватизација је угасила ТВ Чачак, док је Радио Србобран наставио да успешно ради. На први погледе, рекло би се - па, то је уобичајено у временима транзиције.
Ствар је, међутим, у томе да је србобранска радијска кућа досад једино успешно приватизован јавни медиј у Србији, а сви остали су пропали! А шта ће тек бити од априла, кад на снагу ступи нови Закона о јавном информисању и медијима? По оном што смо чули на округлом столу у Скупштини Војводине, медије чекају још тежа времена. Нарочито се то односи на јавна предузећа и установе, а разлог је врло очигледан - од почетка идуће године биће на такозваном пројектном финансирању.
Цензура на видику
Због тог новог законског решења, на буџету више неће бити чак ни Танјуг, а комоли мале локалне информативне куће. Изузетак су једино установе које пружају аудио и аудио-визуелне услуге јавног медијског сервиса, медији чији су оснивачи савети националне мањине, када је Република издавач медија за потребе информисања становништава на Космету, као и када се као издавач медија појављује Универзитет чији је оснивач Република односно аутономна покрајина.
Ни то није све. До краја 2014. године сва јавна предузећа морају бити и власнички транформисана, односно прећи у приватне руке. Наравно, не треба велика памет да се у овим потезима препозна диктат Брисела и фамозни рокови за добијање статуса кандитата за чланство у ЕУ. Велико је питање колико ће од 1.200 медија уписаних у регистар преживети наредне две године.
Посебну недомумицу изазвала је одредба новог Закона о престанку буџетског финансирања. - И досад је било питање да ли смо ми запослени у локалним медијима новинари или просто општински службеници на новинарским задацима.
Цензуре је због тога било, а сад ће је бити још више јер ће наши приходи зависити од добре воље чланова некакве комисије која ће одлучивати о нашим пројектима. Додуше, постоји могућност да општине финансијски помажу медије, али на то у овим временима не треба посебно рачунати.
Уништавање здравог
Примедби на округлом столу било је безброј. - Према старом Закону, у случају да нам дистрибутер због неоправданог разлога ускрати емитовање, могли смо судским путем тражити наставак емитовања, накнаду штете и привремену меру. Новим Законом смо доспели у лошији положај јер више не постоји одредба о накадни штете и привременој мери - рекли су представници новосадског Канала 9.
Тешка економска ситуација, незапосленост и отпуштања лош су оквир за нов Закон о јавном информисању. Власт, међутим, ни мало не мари због тога.
- Зашто тако нагло долазе ове мере, зашто држава диже руке од стотина локалних медија и хиљада запослених у њима? Ако помаже азотару, железару, фудбалске клубове... зашто се бар не одогоди примена новог Закона док не дођу боља времена. У свету држава улаже стотине милијарди евра у пропале банке, а ми уништавамо оно што је још увек здраво - чудили су се учесници округлог стола.
Одговор члан радне групе Министарства културе и информисања Александра Абрамовића био је очекиван.
- Та ствар је већ завршена, ионако каснимо за Европом - рекао је кратко Абрамовић и наравно избегао да одговори на суштину питања.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.