Вести
14. 03. 2013.
5 минута са Горданом Предић
Сет медијских закона биће пред посланицима до краја априла, каже државна секретарка у Министарству културе и информисања Гордана Предић. Јавна расправа о Нацрту Закона о јавном информисању и медијима биће готова 22. марта, након чега ће Радна група размотрити примедбе. Према процедури, текст се шаље ресорним министарствима на мишљење, па Влади која га потом као Предлог шаље Скупштини.
„До краја марта ће бити урађен и Нацрт Закона о електронским медијима. Јавна расправа и сагласност министарстава требало би да се заврше половином априла, после чега ће се медијски закони наћи у скупштинској процедури“, каже Гордана Предић за Нови магазин:
„Сигурна сам да ће радне групе прихватити све примедбе које су у складу са европском регулативом, стандардима и најбољом праксом и које ће законе учинити бољим.“
Новинарска удружења и асоцијације замерају обим и пренормираност Нацрта, али и то да издавачима омогућава директан утицај на уређивање и садржај.
Током надзора примећене су све учесталије повреде слободе информисања злоупотребом службеног положаја и јавних овлашћења, па је предложено да се санкционишу.
У основним начелима садржано је опредељење да се не сме угрожавати слободан проток информација притиском, претњом, уценом уредника, новинара или извора информација. Наравно, све демократске државе теже идеалу апсолутно независних медија и том идеалу морамо и ми да тежимо, али сагласићете се са чињеницом да финансијер настоји да утиче на уређивачку политику, без обзира на то да ли је власник држава или неко други. Обе врсте утицаја недозвољене су и против њих се морају борити и новинари и грађани, свако у оквиру својих могућности. У том правцу и предложена решења су усклађена са европском регулативом, пре свега кроз транспарентност власништва, државне помоћи и пројектног суфинансирања.
Транспарентност власништва се најчешће спомиње, али утисак је да се ту практично ништа не мења.
Не делим ваше мишљење. Као што сте могли видети у Нацрту, предложено је да Регистратор одбацује пријаву медија уколико у оснивачким правима непосредно или посредно учествује правно лице за које није могуће утврдити крајњег оснивача - физичко лице.
Такође, ако дође до промене може се покренути поступак брисања таквог медија из Регистра. За разлику од Хрватске и Словеније, где нерегистровани медији не могу да се појаве на тржишту, предложено је либералније решење - могу бити на тржишту, али држава их не може суфинансирати, нити се оглашавати у њима. То се односи на републику, покрајину, локалну самоуправу, као и на установе, предузећа и друга правна лица у претежно државној својини или она која се у целини или претежним делом финансирају из јавних прихода.
Повлачење државе из власништва и пројектно финансирање примарни су захтеви медијске заједнице. Према Нацрту, наредне две године се ништа не мења, што ће многе комерцијалне медије посредно довести до пропасти. Када ће држава одустати од власништва?
Издавачи које је непосредно или посредно основала или финансира држава из јавних прихода у овом облику престају да постоје 31. децембра 2014, али неће бити привилеговани већ од 1. јануара, пошто ће као и сви остали на медијској сцени бити искључиво пројектно суфинансирани. Мислим да овде нема никакве дилеме.
Хоће ли бити промена у јавним сервисима, финансирању РТС и РТВ, оснивају ли се регионални сервиси?
У овој фази не могу да одговорим, пошто се још ради на Нацрту закона за електронске медије и јавне сервисе. Кад Радна група заврши посао знаће се и да ли ће бити један закон или ће јавни сервиси бити у посебном тексту. Основно опредељење и Министарства и свих чланова Радне групе је да се нађе најбоље решење како би сви грађани били правовремено информисани о свим темама и догађајима од јавног интереса везаних за територију на којој живе.
Да ли је могуће и када рачунати на већу економско-социјалну заштиту новинара?
Законом о јавном информисању и медијима штите се права грађана на истиниту и благовремену информацију, али и новинари - изношење информација и мишљења не сме да утиче на њихов радни статус. Интерес и жеља државе исказани у Медијској стратегији јесу да се кроз оперативни, регулаторни и економски оквир јача професионализација и положај медијских посланика. То иде кроз сет закона, а паралелно кроз претприступне ИПА пројекте на којима Министарство ради са Делегацијом ЕУ.
Ви сте новинарка по професији. Како бисте описали медијску сцену данас и шта је неопходно за њену промену?
Приметни су низак квалитет медијских садржаја и девалвација новинарске професије, што је пре свега последица економске кризе која је и у Србији погодила овај сектор. За почетак имамо превише регистрованих медија – 1200 – за овако мало тржиште, што отежава њихов рад и зараду. Многе чека приватизација, а неизвесно је хоће ли се појавити квалитетни понуђачи да их купе и наставе делатност; годинама се смањује рекламни простор, што директно утиче на приход медија; јавни сервиси се боре са ниском наплатом претплате и вишком запослених, колизија закона довела је до многих проблема...
Коментари (1)
Остави коментар14.03.
2013.
uništitelji
strasno,jel ovo decentralizacija gasite sve opštiske javne servise,ostaje samo Beograd,koga je briga iz unutrašnjosti šta vi radite tamo gore,poklekli ste pred velikim lobijem vlasnika privatnih medija,da oni pogase državne medije i nemaju konkurenciju sramota ,kakva radna grupa jeste slepi ispred očiju
Одговори