Вести
15. 03. 2013.
Уреднику НС репортера прете са 150 дана затвора
Судски поступци знају често доћи до апсурда, али и да су нам и сами закони такви, ипак није честа ситуација. Нове измене Кривичног законика, којим је између осталог укинуто кривично дело клевете, откриле су стање достојно Кафкиног „Просеца”.
Наиме, уколико је против вас у току кривични поступак, он ће по сили закона бити обустављен и постаћете слободан човек, јер то тако належе правно правило о томе да се на окривљеног увек примењује повољнији пропис. Али, ако сте правоснажно осуђени за исто кривично дело, може се догодити и да одете у затвор!
Наиме, уколико немате новца да платите новчану казну, безусловно вам следи робија. У том случају, на вас ће се применити одредбе Закона о извршењу кривичних санкција, а за њега не важи правило о примени блажег закона.
У пракси, бар што се тиче кривичног дела клевете, последице су драстичне, нарочито за новинаре и уреднике. Формално је испуњен налог Европске уније и клевета је брисана из кривичног законодавстава, али у пракси она и даље живи.
Наиме, над свим правоснажно осуђеним, у случају да нису могли да плате драконски високе новчане казне, и даље као Дамоклов мач виси – затвор! Главни уредник „НС репортера” осуђен је на 150 дана затвора због клевете која више не постоји у закону. Осуђен је због објављивања критичког текста о Тањи Војтеховски и Ненаду Чанку.
Ово је други пут да је Бојовић жртва политичког прогона. Први пут се нашао на мети система 2011. године под оптужбом да је одао државну тајну.
Питање цензуре и аутоцензуре у новинарству и даље је актуелно, без обзира шта на то кажу политичари и извештаји Министарства правде европским комисијама. Европа и не зна да се због клевете новинари и даље шаљу на робију.
– Нажалост, правоснажна пресуда јача је од правила да се измене закона увек третирају у корист окривљеног односно осуђеног. То значи да сви осуђеници морају да плате новчану казну односно да иду у затвор због пресуде која им је изречена, чак и кад је закон промењен.
Осуђенима остаје могућност да поднесу ванредни правни лек иако он сам по себи не одлаже извршење правоснажне пресуде. Међутим, пошто се ради о специфичном случају, могуће је да Врховни касациони суд ипак уважи тај правни лек и укине одлуке нижих судова – сматра београдски адвокат Боривоје Боровић.
Како смо сазнали у новосадском Основном суду, одлуку о замени новчане казне затворском, за сва кривична дела па тако и за клевету, доноси кривично ванпретресно веће.
– Од почетка 2010. године до данас то је урађено у два случаја. За то време у Основном суду у Новом Саду окончана су укупно 73 поступака вођена против окривљених због кривичног дела клевете из чл. 171 КЗ. Од тог броја, 31 особа је оглашена кривом, за 30 је донета ослоба- ђајућа пресуда, а 12 поступака окончано је пресудом којом се оптужба одбија – навела је портпаролка новосадског Основног суда Тијана Јаковљевић.
Генерални став Независног удружења новинара Србије јесте да новинари ни уредници не треба да иду у затвор због оног што су урадили обављајући свој посао.
– Као удружење, не можемо да улазимо у конкретне судске поступке и пресуде односно њихова извршења, али морам поновити наш став да новинаре треба штитити, а не гонити. Држава мора наћи решење у оваквим ситуацијама. Једно од њих је и помиловање, као што је то урађено у случају колеге Ласла Шаша, али не можемо тражити да председник државе реагује сваки пут. Ако новинар или уредник није починио какво тешко дело, мора бити на слободи. Све друго је удар на нашу професију и објективно информисање. Сад реч имају законодавац и наш правосудни систем – каже генерални секретар НУНС-а Светозар Раковић.
Занимало нас је зашто би поступак извршења судске одлуке имао правно јачу тежину него сам кривични поступак пред судским већем. Наиме, ако се у било ком тренутку док траје судски поступак укине кривично дело, оптужени се одмах пушта на слободу. Код извршења санкције, међутим, то правило не важи.
– У овом случају осуђени не иде више у затвор због кривичног дела које је починио, већ због тога што је у судском поступку проглашен кривим. Такво правило важи у свим законодавствима, наше није изузетак – каже проф. др Бранислав Ристивојевић с Правног факултета у Новом Саду.
Ако би се доследно примењивали овакви правни принципи, осуђени на смрт морао би да иде пред стрељачки вод и да се у међувремену укине кривично дело за које је осуђен па чак и кад би се смртна казна заменила блажом. – У том случају, кад је штета од извршења судске одлуке већа од користи коју доноси, председник државе или монарх може да помилује осуђеног. Али, то не би био правни акт, већ државнички.
Што се права тиче, кад се исцрпе сви редовни и ванредни правни лекови, измене казне не би било – закључио је Ристивојевић. Београдски адвокат Божо Прелевић подсећа да се након правоснажно изречене пресуде више не ради о вођењу кривичног поступка, него о такозваним правним последицама пресуде.
– Пошто је почетком године укинуто кривично дело клевете, као увек у таквим ситуацијама, настао је својеврсни интеррегнум за оне пресуде које још нису извршене. Да је хтео, законодавац је могао у прелазним одредбама измењеног Кривичног законика рећи да се правоснажне пресуде не могу више извршавати у случају да више не постоји кривично дело које је било предмет спора. Али, ето – није то учинио – казао нам је Прелевић.
Бар на први поглед, извршење пресуде за клевету сад се коси с уставним начелом да нико не може бити гоњен за кривично дело кога нема у закону.
– Устав прецизно каже да се нико не може огласити кривим за дело које, пре него што је учињено, законом није било предвиђено као кажњиво, нити му се може изрећи казна која за то дело није била предвиђена – објаснио је Прелевић.
Из канцеларије Оебса у Србији кажу да укидање кривичног дела клевете из децембра 2012. године представља корак напред у области слободе медија и слободе говора у Србији.
– Нажалост, пропуштена је прилика да се из Кривичног законика избрише и кривично дело увреде. Природно је да се након тога постави питање шта ће се догодити с онима који су већ осуђени за ово кривично дело или су поступци против њих у току.
Устав Републике Србије предвиђа да се казна за учиниоца неког кривичног дела одређује према пропису који је важио у време када је дело учињено, изузев у случају када је каснији пропис повољнији за учиниоца.
У Босни и Херцеговини овај проблем је решен тако што је, након усвајања Закона о заштити од увреде и клевете, донета одлука да се обуставе сви кривични поступци који су због увреде и клевете у том тренутку вођени, као и извршење кривичних санкција на основу до тада донетих правноснажних пресуда.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.