Вести

07. 05. 2024.

Аутор: Миша Карић, Анка Милошевић Извор: Данас

Директор програма Телевизије Н1 говори за Данас поводом 3. маја, Светског дана слободе медија

Игор Божић: Због вређања наших новинара, нећемо пратити Шапићеве догађаје

Сваког дана тонемо све дубље и дубље – каже у разговору за Данас Игор Божић, директор програма Телевизије Н1, поводом 3. маја, Светског дана слободе медија.

Како данас на видите ситуацију са медијским слободама у Србији?

Колико год се власт упињала да представницима ЕУ покаже да нешто ради да поправи негативну слику стања у медијима, која је записана у сваком годишњем извештају Европске комисије о напретку, стање је све горе и горе. С једне стране имате провизоријум од приватних медија који су тобоже привржени Влади и председнику док с друге стране на све начине покушавате да згазите и онемогућите оне који не зависе од новца и утицаја власти. Таблоиде, и штампане и елетронске, користе као тешку артиљерију која пуца по главама оних који се усуде да критикују власт. На тај начин из године у годину све је мање оних који желе да се појаве на том бојном пољу јер не желе да гину за слободну реч. Тако дисциплинована и минимализована критичка јавност у мору скандала и афера постаје незаинтересована да инсистира на одговорности оних који воде земљу. Уједно за медије који сарађују с режимом обезбеђују се безгранична средства за пропаганду и убија воља за било какву побуну у корист одбране професије. Улажу се милиони с циљем да се замаскира реално стање и релативизује постојање слободних медија. Купују се лиценце страних канала, само да би се неком у ЕУ или САД махало списком да није ето Н1 једина ТВ станица која има кредибилитет.

Шта је најгоре што се десило новинарима Н1 у последњих 10 година а што говори о медијском амбијенту у коме живимо?

Не бих ниједан случај посебно издвојио. Одговор је све. Сви облици притисака, све што су до сада испробали оставља трага на наше новинаре. Одавно смо навикли на таргетирање председника и његових потчињених. Били смо и ЦИА ТВ, домаћи издајници и страни плаћеници, тајкунски медији. Организовали су посебне конференције за медије да би покушали да демантују нешто што смо објавили уз увреде и неаргументоване оптужбе. Слали опскурне групе, које предводе осуђеници, да тобоже демонстрирају испред Н1. Хушкају јавност на нас на све могуће начине и на свим нивоима. Креирају атмосферу линча у таблоидима и ТВ с националном фреквенцијом и неким новим кабловским каналима. Та атмосфера се касније шири и људима, који немају могућност да нас виде, може да се учини да ми јесмо против Србије, мада о чему год извештавамо радимо због тога да у овој земљи буде боље, да буде уређена и да нико нема могућност да злоупотребљава функцију с позиције моћи. Најгоре је када се сва та сила обруши на неког појединца. После дириговане хајке на неке од наших новинара почињу претње, а на то баш не можете огуглати. Колико год Н1 као кућа покушава да их заштити новинари се суочавају с тим да ће изаћи на улицу и да ће се можда неки „праведник” обрачунати с њима. Имали смо десетине таквих примера и само срећом није било физичких последица. Објективна одговорност власти јесте да својим изјавама производе те „праведнике” које не може да контролише као групе које директно финансира.

Имајући у виду да председник државе редовно потцењује новинаре Н1 на конференцијама за штампу а бивши и могуће будући градоначелник Београда неће да одговори на ваша питања, да ли сте размишљали да и ви њих почнете да игноришете, и да бојкотујете њихове наступе?

После последњих увреда Александра Шапића нећемо ићи на његове догађаје. Ако неко новинару каже да се искривио од зла, ту више нема нормалне конверзације. Заправо је требало то и раније да урадимо, али смо покушавали да радимо наш посао и постављамо питања функционеру који води Београд. Да не говорим о томе да ми поставимо питање, он не одговори на њега, прекрши закон тиме, а онда крене да вас вређа. Пошто је ту тактику поновио њамање 10 пута, зашто бисмо ми били мазохисти и трпели то. Јавност треба да се одреди према њему и таквом понашању. Кључ нормалног друштва јесте каква је комуникација на јавној сцени. Овакву комуникацију с новинарима одавно је увео председник и сада сви покушавају да га имитирају. Неки то раде мање успешно па пређу све границе као у случају Шапића. Овде је проблем што један део јавности не схвата да функционери не смеју тако да комуницирају с новинарима. Проблем је и то што „новинари” провладиних медија слушају то вређање и смејуље се док њихов колега на пример с Н1 или Нове покушава да добије одговор на питање. Све у свему тактика председника је следећа: нећу вам дати интервју и разговарати с вама на равноправној основи, већ ћу вам дати могућност да питате (без потпитања), а онда ћу вам сасути моју верзију „истина” уз понеку увреду на рачун сувласника вашег медија.

Имате ли утисак да међународна заједница, од амбасадора па надаље, нема слуха за проблеме српских медија са властима и да их то напросто много не занима?

Међународна заједница декларативно критикује стање у медијима, али суштински не ради много на томе да се то стање промени. Од једног дипломате сам чуо и зашто је то тако. Он ми је рекао да сваки пут када неко од амбасадора или функционера западних земаља изрекне неку јавну критику или је објави на друштвеним мрежама, онда цела Влада Србије затвори прозоре на шест месеци и све стане. Нама не одговара да затворимо комунукацију с Владом и зато смо опрезни у јавној комуникацији, рекао ми је тај дипломата. У томе је цела логика стране дипломате не желе да им прозори Владе Србије буду затворени. Другим речима режим је пронашао начин да ублажи све критике на свој рачун, практично уцењујући их комуникацијом. Дипломате су дипломате и имају друге интересе али ако се залажу за слободу медија, наше очекивање јесте да много конкретније утичу на оно што се дешава, да не жмуре и не траже оправдања за власт.

Како данас на видите ситуацију са медијским слободама у Србији?

Колико год се власт упињала да представницима ЕУ покаже да нешто ради да поправи негативну слику стања у медијима, која је записана у сваком годишњем извештају Европске комисије о напретку, стање је све горе и горе. С једне стране имате провизоријум од приватних медија који су тобоже привржени Влади и председнику док с друге стране на све начине покушавате да згазите и онемогућите оне који не зависе од новца и утицаја власти. Таблоиде, и штампане и елетронске, користе као тешку артиљерију која пуца по главама оних који се усуде да критикују власт. На тај начин из године у годину све је мање оних који желе да се појаве на том бојном пољу јер не желе да гину за слободну реч. Тако дисциплинована и минимализована критичка јавност у мору скандала и афера постаје незаинтересована да инсистира на одговорности оних који воде земљу. Уједно за медије који сарађују с режимом обезбеђују се безгранична средства за пропаганду и убија воља за било какву побуну у корист одбране професије. Улажу се милиони с циљем да се замаскира реално стање и релативизује постојање слободних медија. Купују се лиценце страних канала, само да би се неком у ЕУ или САД махало списком да није ето Н1 једина ТВ станица која има кредибилитет.

Шта је најгоре што се десило новинарима Н1 у последњих 10 година а што говори о медијском амбијенту у коме живимо?

Не бих ниједан случај посебно издвојио. Одговор је све. Сви облици притисака, све што су до сада испробали оставља трага на наше новинаре. Одавно смо навикли на таргетирање председника и његових потчињених. Били смо и ЦИА ТВ, домаћи издајници и страни плаћеници, тајкунски медији. Организовали су посебне конференције за медије да би покушали да демантују нешто што смо објавили уз увреде и неаргументоване оптужбе. Слали опскурне групе, које предводе осуђеници, да тобоже демонстрирају испред Н1. Хушкају јавност на нас на све могуће начине и на свим нивоима. Креирају атмосферу линча у таблоидима и ТВ с националном фреквенцијом и неким новим кабловским каналима. Та атмосфера се касније шири и људима, који немају могућност да нас виде, може да се учини да ми јесмо против Србије, мада о чему год извештавамо радимо због тога да у овој земљи буде боље, да буде уређена и да нико нема могућност да злоупотребљава функцију с позиције моћи. Најгоре је када се сва та сила обруши на неког појединца. После дириговане хајке на неке од наших новинара почињу претње, а на то баш не можете огуглати. Колико год Н1 као кућа покушава да их заштити новинари се суочавају с тим да ће изаћи на улицу и да ће се можда неки „праведник” обрачунати с њима. Имали смо десетине таквих примера и само срећом није било физичких последица. Објективна одговорност власти јесте да својим изјавама производе те „праведнике” које не може да контролише као групе које директно финансира.

Имајући у виду да председник државе редовно потцењује новинаре Н1 на конференцијама за штампу а бивши и могуће будући градоначелник Београда неће да одговори на ваша питања, да ли сте размишљали да и ви њих почнете да игноришете, и да бојкотујете њихове наступе?

После последњих увреда Александра Шапића нећемо ићи на његове догађаје. Ако неко новинару каже да се искривио од зла, ту више нема нормалне конверзације. Заправо је требало то и раније да урадимо, али смо покушавали да радимо наш посао и постављамо питања функционеру који води Београд. Да не говорим о томе да ми поставимо питање, он не одговори на њега, прекрши закон тиме, а онда крене да вас вређа. Пошто је ту тактику поновио њамање 10 пута, зашто бисмо ми били мазохисти и трпели то. Јавност треба да се одреди према њему и таквом понашању. Кључ нормалног друштва јесте каква је комуникација на јавној сцени. Овакву комуникацију с новинарима одавно је увео председник и сада сви покушавају да га имитирају. Неки то раде мање успешно па пређу све границе као у случају Шапића. Овде је проблем што један део јавности не схвата да функционери не смеју тако да комуницирају с новинарима. Проблем је и то што „новинари” провладиних медија слушају то вређање и смејуље се док њихов колега на пример с Н1 или Нове покушава да добије одговор на питање. Све у свему тактика председника је следећа: нећу вам дати интервју и разговарати с вама на равноправној основи, већ ћу вам дати могућност да питате (без потпитања), а онда ћу вам сасути моју верзију „истина” уз понеку увреду на рачун сувласника вашег медија.

Имате ли утисак да међународна заједница, од амбасадора па надаље, нема слуха за проблеме српских медија са властима и да их то напросто много не занима?

Међународна заједница декларативно критикује стање у медијима, али суштински не ради много на томе да се то стање промени. Од једног дипломате сам чуо и зашто је то тако. Он ми је рекао да сваки пут када неко од амбасадора или функционера западних земаља изрекне неку јавну критику или је објави на друштвеним мрежама, онда цела Влада Србије затвори прозоре на шест месеци и све стане. Нама не одговара да затворимо комунукацију с Владом и зато смо опрезни у јавној комуникацији, рекао ми је тај дипломата. У томе је цела логика стране дипломате не желе да им прозори Владе Србије буду затворени. Другим речима режим је пронашао начин да ублажи све критике на свој рачун, практично уцењујући их комуникацијом. Дипломате су дипломате и имају друге интересе али ако се залажу за слободу медија, наше очекивање јесте да много конкретније утичу на оно што се дешава, да не жмуре и не траже оправдања за власт.

Често Н1 добија претње. Да ли сте задовољни како тужилаштво и полиција реагују на претње вашој редакцији и новинарима?

Ретко кад се претње преко друштвених мрежа или коментара открију. Скоро никад. Тужилаштво забележи и покрене поступак али се ретко открију починиоци. Имам утисак да за те елетронске претње нико ни не мари, као да је небитно. А то буквално оснажује оне који прете који би да нам постављају бомбе, убијају и протерују. Искључива одговорност за некажњивост таквих дела је на институцијама. Да раде слободно уверен сам да би институције то брзо решиле. Овако су практично саучесници властима у креирању оваквог друштва у коме је неком пожељно претити.