Вести
19. 03. 2013.
Примедбе Медијске заједнице
Медијска заједница упозорила је данас да је Нацрт закона о јавном информисању и медијима у целини пренормиран и рестриктиван, да у појединим деловима садржи недоречена и контрадикторна решења, која ограничавају медијски плурализам.
Нацрт закона у прелазним и завршним одредбама мора да садржи истричиту забрану директног буџетског финансирања медија од 1. јануара 2014. године, када се успоставља систем искључиво пројектног финансирања, истиче Медијска заједница и додаје да је до тада неопходно да медији финансирани из јавних средстава не учествују у јавним конкурсима, како би се обезбедила једнака стартна позиција за све медије у условима слободне конкуренције.
"Неопходно је променити члан из прелазних и завршних одредби који прописује да Закон о јавном предузећу Новинска агенција Танјуг престаје да важи 31.12.2014.године, јер су чланови 16. (о финансирању) и 19. (о власништву) тог закона у директној супротности са Нацртом закона о јавном информисању и медијима, као и Медијској стратегији", истиче се у заједничким примедбама Медијске заједнице.
Нацрт закона, у прелазним и завршним одредбама, предвиђа 31.12.2014.године као крајњи рок за приватизацију државних медија, али се већ сада помиње могућност продужавања тог рока, чему се Медијска заједница се изричито противи.
Закон, како се истиче у примедбама, занемарује чињеницу да су начин рада привредних друштава, процес регистрације, процес утврђивања недозвољеног обједињавања у потпуности регулисани законима, као што су Закон о привредним друштвима, Закон о регистрацији привредних субјеката и Закон о Агенцији за привредне регистре.
Зато нема потребе да се Законом о информисању и медијима Комисији за заштиту конкуренције или Агенцији за привредне регистре прописује шта и како ће оне радити и у складу са чиме ће поступати.
Медијска заједница истиче и да Нацрт закона намеће медијима претеран број одредби и услова које су обавеза државних органа, као и да садржи велики број одредби о медијском пословању, које нису проверене и усклађене са општим принципима слободног пословања у Србији, нити са европским стандардима.
У примедбама се истиче и да су "одредбе о пројектном финансирању нејасно постављене" и да критеријуми за доделу средстава морају бити објективни, мерљиви, недискриминаторни, уз пуно поштовање правила о контроли државне помоћи и слободног тржишта, у складу са одредбама Медијске стратегије.
У конкурсним комисијама већину морају чинити експерти које делегирају репрезентативна професионална удружења и медијске асоцијације; Такође, критеријуми за избор чланова конкурсних комисија морају бити униформни, без обзира на ниво власти који додељује помоћ (национални, регионални и локални).
Медијска заједница оцењује и да је Нацрт закона пренормиран и изузетно реструктиван у делу о регистру медија и да обим података о оснивачу медија и повезаним лицима далеко превазилази основну идеју транспарентности власништва у медијима.
Овде се у великој мери нарушава принцип пропорционалности (сразмерности) циља и средства за постизање тог циља, нарочито имајући у виду одредбе које предвиђају доступност података о личности за широк круг људи (оснивача медија - физичко лице, главног и одговорног уредника али и за повезана лица). То је у супротности са правилима о заштити података о личности и важећим европским стандардима у тој области, истиче се у примедбама.
Примедба Медијске заједнице је и што Нацрт закона, у делу о регистру, садржи одредбу о повезаним лицима, без оправданог разлога, која је у супротности и са принципима заштите података о личности, али и општим трендом укрупњавања медија.
Нацрт закона, у делу о регистру, садржи одредбу о обавези медија да објављују суме државне помоћи и прихода које добијају од јавних предузећа за оглашавање, што су обавезе Комисије за контролу државне помоћи и Државне ревизорске институције.
Медијска заједница сматра да је неопходно да се поједине одредбе Нацрта о обједињавању власништва додатно прецизирају, као и да се утврди могућност "укрштеног власништва", што је европска и светска пракса.
Неопходно је водити рачуна да се прекомерним ограничавањем концентрације не уништи цео медијски сектор, нарочито на локалном и регионалном нивоу.
Потребно је посебним чланом/члановима прецизно утврдити да привредна друштва која се баве дистрибуцијом штампе, непосредно или посредно преко других привредних друштава чији су власници или сувласници, не могу бити оснивачи штампаних медија.
Део закона који се односи на исправку, опозив и одговор је пренормиран и често није могуће видети разлику у погледу третмана ових правних института. Није довољно наглашено да се ова средства могу користити алтернативно и да за једну информацију није могуће користити сва три института.
Медијска заједница се противи прописивању института опозива у Закону о јавном информисању и медијима и сматра да овај део закона треба скратити и поједноставити, полазећи од постојеће праксе.
У Нацрту закона, упозорава се, није у довољној мери препознат значај саморегулације у погледу поштовања високих стандарда слободног новинарства, као ни у погледу важности одита који мора да се заснива на правилима која су мерљива и транспарентна.
То да се медиј сам подвргао ауторитету неког саморегулаторног тела у погледу поштовања професионалних стандарда или да добровољно партиципира у систему одитовања тиража, треба да буду околности које се посебно цене и вреднују код добијања пројеката, истиче се у саопштењу.
Питање положаја новинара такође није у довољној мери решено, нарочито у погледу равноправног статуса, имајући у виду да је пракса показала да општа правила радног права нису била довољно средство за заштиту права из радног односа за ову категорију, указује Медијска заједница.
У Нацрту закона се користи неадекватна и неразумљива терминологија, истиче се у саопштењу и закључује да Медијска заједница задржава право да и после јавне расправе указује на ове и друге недостатке у Нацрту и предлаже другација решења, инсистирајући да буде укључена у остале фазе израде овог законског текста.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.