Вести

29. 03. 2013.

Аутор: Милош Пантић Извор: Крагујевачке новине

Градови бране своје телевизије

Новинари и локалне власти Ниша, Новог Пазара, Панчева и Крагујевца оштро се противе приватизацији градских телевизија, коју предвиђа нови закон, и залажу се за оснивање регионалних јавних сервиса, како је предвиђала Медијска стратегија, док се професионална медијска удружења залажу за излазак државе из власништва у медијима.

Ако се примени нови Закон о јавном информисању, о коме је јавна расправа завршена 25. марта, а усвајање следи у другој половини априла, грађани Крагујевца информисаће се тако што ће вести преносити са ува на уво, или путем мегафона, а може се десити и да их разглашава добошар на тргу Код крста. Овако ће, карикирано, по том закону изгледати медијска сцена града у духовитим спотовима које је снимила Радио телевизија Крагујевац, у својој кампањи против усвајања нових законских решења.

 

Разлог овако директног и оштрог протеста руководства крагујевачке телевизије, која је у власништву града Крагујевца, лежи у томе што нови Закон о информисању предвиђа да од 1. јануара наредне године држава и локалне управе у потпуности изађу из власништвау медијима, осим државног јавног сервиса и телевизије Покрајине Војводине, а да медији од стране државе буду помогнути само кроз финансирање на основу поднетих пројеката, о чему би одлучивале комисије.

Процена медијских посленика из радио и ТВ кућа по општинама и градовима Србије је да ће се кроз приватизацију ови медији брзо погасити, што је показала и пракса са накарадном приватизацијом новина. Та процена је кроз јавну расправу потврђена, али се сада копља ломе око решења које је Влада Србијеусвојилајошу новембру 2011. године. То решење зове се Медијска стратегија, која предвиђа да се у земљи оснује шестрегионалнихјавних сервиса, који би били изузети из приватизације и финансирани одлокалних управа из тих регија, како би грађани из локалних средина били и даље информисани о актуелним догађајима, а не само преко државног-јавног сервиса.

• Заборављена стратегија

Проблем је настао када је Нацрт новог Закона о информисању и медијима пуштен у јавну расправу.

Показало се да решења из стратегије о шест регионалних јавних сервиса нису уврштенау овај закон и да од тога, ако оваква верзија остане, неће бити ништа.

То је изазвало буру незадовољства посленика градских ТВ кућа и локалних власти у Нишу Новом Саду, Новом Пазару и Београду где су током марта одржане јавне расправе о новом закону и који су били предвиђени као центри регионалних јавних сервиса.

За један од таквих центара био је предвиђен и Крагујевац, али се неким чудом центар Шумадије није нашао на листи градова у којима је била организована јавна расправа. То је утолико веће изненађењејерје идејао оснивањурегионалних јавних сервиса и потекла из Радио телевизије Крагујевац и градске управе, па је и названа „Крагујевачка иницијатива", а током протекле две године наишла је на подршку ТВ кућа из Суботице, Панчева, Ниша, Новог Пазара...

Зато је дан по истеку рока за јавну расправу и у Крагујевцу одржан скуп на тему новог закона, како би и представници градске телевизије, јавне личности и локална власт рекли шта о новом закону мисле. Неколико дана пре тога Градско веће подржало је захтев Управног одбора РТК да у новом закону остане решење о оснивању регионалних јавних сервиса, а такав став подржале су све странке у граду које су заступљене у владајућој коалицији. То су поред „Заједно за Шумадију" и УРСа, још и СПС, ЛДП, СПО и ДСС.

• Ако могу Београд и Нови Сад...

На јавној расправи у Нишу око 200 присутних грађана и новинара је, како су јавили медији, бурним одобравањем и аплаузима испратило говоре неколико нишких политичара који су тражили да овај град има јавни медијски сервис, као и да се не укида досадашњи начин финансирања медија чији је оснивач град - из буџета. „Кад их имају Београд и Нови Сад наше право је да тражимо да јавни сервис имају и други градови", закључиле су Нишлије.

И градоначелник овог града Зоран Перишић подржао је став да Ниш добије регионални јавни медијски сервис, напомињући да се из буџета овог града годишње издваја 46,5 милиона динара за Нишку телевизију.

Јавна расправа у Нишу одржана је у градској галерији и директно је преношена на Нишкој телевизији, а испред су били инсталирани звучници, док су медији данима позивали грађане да дођу на расправу и одбране градску телевизију. Иза своје градске телевизије стала је и локална власт Новог Пазара, па је тако градоначелник Мехо Махмутовић на јавној расправи рекао да регионални јавни сервиси морају да постоје због специфичности појединих региона.

На јавној расправи у Београду, која је одржана 22. марта, директор „Студија Б", познати новинар Александар Тимофејев, бранио је опстанак ове ТВ станице. Он је упозорио да уколико се држава повуче из њеног власништва то значи гашење те телевизије.

- Кад кажем да ће овај закон убити „Студио Б", навешћу пример. Град Београд је за пословање станице ове године издвојио 215 милиона динара, дакле, 17 милиона месечно. Та средства покривају 45 до 55 посто месечних расхода, закључио је Тимофејев.

Јавна расправа показала је да су се поводом новог закона стручна и политичка јавност оштро поделиле. На једној страни су новинари и локалне управе у градовима који се залажу за оснивање регионалних јавних сервиса, а на другој страни такозвана „медијска заједница", оличена у професионалним медијским удружењима, коју чине УНС, НУНС, АНЕМ, Асоцијација медија и „Локал прес". Ова удружења нису подржала колеге из локалних гласила, већ се категорично залажу да се нови закон, на који иначе имају примедбе да фаворизује државне медије, примени у оном делу који значи излазак државе из власништва над медијима.

Представници медијске заједнице чак мисле да то у новом закону није довољно јасно речено, па траже да се законом изричито наведе да од 1. јануара наредне године држава не може задржати власнички однос у било ком медију. Представници ове заједнице залагања за оснивање регионалних сервиса виде као покушаје да се раскид државе са медијима одуговлачи, а то је, по њима, нарушавање принципа тржишта и равноправне конкуренције медија.

Занимљиво је тумачење представника ОЕБСа и Министарства културе и информисања, који су организовали јавну расправу поводом новог закона. Они су поручили да нови Закон о јавном информисању не регулише питање регионалнихјавних сервиса, већ даће се тиме бавити Закон о електронским медијима, чија израда тек почиње и о коме ће се јавна расправа тек водити.

По свему судећи, питање будућности регионалних сервиса још није коначно разрешено и могло би се догодити да коначна одлука зависи од односа политичких снага. Томе у прилог иду и саопштења градских одбора странака у Крагујевцу које учествују у градској власти, а сви до једног подржавају оснивање регионалних сервиса. Ако њихове централе у Београду подржавају овакав став онда нови Закон о информисању без регионалних јавних сервиса не би могао да прође.

Подршка Градских одбора странака

Сви за регионалне сервисе

Председник Градског одбора Г 17 у Крагујевцу и члан Управе УРСа Небојша Здравковић изјавио је у саопштењу ове странке да се УРС залаже за регионални развој Србије и да је због тога став странке да регионални јавни сервиси треба да опстану и као што Београд има „Студио Б", тако и Шумадија и Поморавље треба да имају свој регионални јавни сервис.

Када је усвојена актуелна медијска стратегија њоме је предвиђено постојање шест регионалних јавних сервиса, а један од њих би свакако био и регион Шумадије и Поморавља, који је сад статистички, а надамо се да ће до краја мандата ове Владе заживети као административнирегион, навео је Здравковић у саопштењу УРСа.

У саопштењу Градског одбора ЛДП у Крагујевцу Марко Николић, члан председништва ове странке, наводи да је нелогично да Нацрт закона није у складу са медијском стратегијом и да је то још један разлог да Влада не прихвати предлог оваквог закона. У саопштењу ЛДПа се подсећа да су се грађани Крагујевца још 1996. и 1997. године изборили за локални јавни сервис и да то треба додатно развијати, а не гушити.

Градски одбор СПСа у Крагујевцу у свом саопштењу наводи да је медијска стратегија, коју је подржала и Европска комисија, усвојила идеју „Крагујевачке иницијативе", а њоме се дефинише формирање шест јавних регионалних сервиса.

Укидањем такве одлуке грађанима Крагујевца и Шумадије биле би ускраћене информације из сопствене средине, каже се у овом саопштењу.

Градски одбори „Заједно за Шумадију" и СПО издали су са заједничке конференције за штампу саопштење у коме се наводи да су „Крагујевачка иницијатива" и потенцијални регионални јавни сервиси зачеци децентрализације ове области и да ове странке још гаје уверење да ће надлежне политичке структуре и већина у Народној скупштини предлог Министарства културе о гашењу регионалних јавних сервиса разумети као брзоплет и непромишљен потез.

Огласио се и Градски одбор ДССа, који наводи да би укидање регионалних јавних сервиса представљало гашење већ достигнутих слобода, додатни монопол на информације од стране неколицине београдских медија, ускраћивање информација од животног значаја и могућност да се нађемо у још већем медијском мраку.

Јавна дебата у Крагујевцу

Против медијског мрака

Јавна дебата о Нацрту закона о информисању одржана је у Крагујевцу под слоганом „Шта је важније: јавно информисање или ко ће да узме паре". У присуству државне секретарке у Министарству културе и информисања Гордане Предић, предсгавници Радио телевизије Крагујевац, локалне управе и новинари из других градова жестоко су се успротивили гашењу локалних медија и одустајању од регионалних јавних сервиса.

Јованка Маровић, директорка РТК и једна од покретача „Крагујевачке иницијативе", која је настала 2007. године, подсетила је да су потписници ове иницијативе имали предлог да се регионални сервиси финансирају из средстава локалних самоуправа у зони покривања и из комерцијалних прихода. Локалне управе биле би у обавези да издвајају један посто свог буџета за финансирање регионалних сервиса и то би гарантовало наменско трошење и финансијскунезависност, а та средсгва не би се користила за финансирање комерцијалног програма. Ово је предлог којим желимо да покажемо да су решења могућа, а сада се сви праве да за таква решења не знају, рекла је директорка РТК.

Невена Симандић, главна уредница ТВ Панчево, сматра да би примена новог закона донела пропаст јавног информисања у целој Србији, јер све што је до сада од медија приватизовано је пропало. Она истиче да је за довољавање интереса грађана да имају право на јавну информацију, а то би обезбедили регионални јавни сервиси. Решења која закон доноси за пројектно финансирање медија створиће хаос, сматра ова уредница, јер ће финансирање вести ићи преко комисија. Тако ће,  на пример, у Нишу где посто је четири телевизије, финансирање вести добити онај власник телевизије који каже властима да је уз њих, а у комисијама које ће додељива ти ова средства седеће „велики стручњаци из Београда", представници УНСа и НУНСа, сматра уредница ТВ Панчево.

Милан Петковић, заменик главног уредника Нишке телевизије, добио је највећу подршку присутних на дебати, подсећајући да је Медијска стратегија тачно навела да у земљама ЕУ постоје регионални јавни сервиси, па их тако у Аустрији има девет, а у Немачкој 11. Он је навео да у извештају Европске комисије о стању у Србији и спровођењу реформи стоји да спровођење Медијске стратегије мора да се убрза, па се пита откуд позивање на наводни став Европске комисије да регионални сервиси нису одрживи.

Петковић каже да је три пута у својој емисији питао Александра Ђорђевића, представника Европске комисије, да ли ЕУ има нешто против регионалних јавних сервиса и да је сва три пута одговор био негативан. Он је такође поменуо да је детаљно прочитао документ Европске комисије о томе који закони у Србији нису усклађени са европским законодавством, и да у том списку не ма ни једног закона из медијске сфере. Петковић сматра да је 2012. године у Аранђеловцу Министарство културе и информисања одржало састанак на коме је било јасно да је циљ да се одбаци медијска стратегија, и поновио захтев да Ниш, Крагујевац и Врање имају оно што имају Београд и Нови Сад, а то су јавни сервиси, уз напомену да у Нишу има 35.000 потписа грађана који ово траже.

Зоран Радовановић, дописник листа „Данас" из Крагујевца, упозорио је да ће јужно од Саве и Дунава завладати медијски мрак ако прођу решења из новог закона која заговарају приватизацију локалних електронских медија.

Државна секретарка у Министарству културе и информисања Гордана Предић, иначе родом Крагујевчанка, обавестила је присутне на дебати да је према усвојеном акционом плану обавеза државе да изађе из власништва у медијима и да Европа тражи од наше земље да сви на медијској сцени буду равноправни у тржишној утакмици. Она је закључила да се прича о регионалним јавним сервисима оставља за решавање кроз Закон о електронским медијима, који је тек у припреми.