Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Како је Србија преговарала у Бриселу и хоће ли РТС постати јавни сервис
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

04. 04. 2013.

Аутор: Стојан Дрчелић Извор: Недељник

Како је Србија преговарала у Бриселу и хоће ли РТС постати јавни сервис

А шта би Вучићу могли гарантовати Вестервеле и Хејг? Осведочени творци, пријатељи и спонзори независног Косова. Шта би они гарантовали представницима Србије, оне исте Србије коју су њихове војске засипале бомбама како би отцепиле део њене државне територије?

Нека се ти преговори заврше како се заврше, мада сам уверен да тек има да се преговара и да се неће заврш ити без обзира на то што се овде спинује са свих страна да је у питању најмање „дан Д“ или срљање у политички Ватерло после кога ништа неће бити исто и после кога ће политичке каријере Дачића и Вучића остати заувек овековечене на бриселској разгледници како смркнути гледају негде у даљину, вероватно према југу, а уз њих насмејани позирају Тачи и Кетрин Ештон.

У недељи пред нама, онда кад читаоци Недељника буду знали тачно како је завршена осма рунда преговора, што ја данас кад пишем не знам, судиће се и пресуђивати, али ваља приметити да је у Брисел Вучић био испраћен као прва политичка звезда Србије, као Александар Свемогући, као неко ко ведри и облачи.

Зато се однекуд протекле седмице чинило важнијим да ли ће и он отићи у Брисел него шта ће бити предмет разговора, и ваља веровати да није радо отишао, мада није пропустио да напомене како је спреман на пут и пешке уколико може да помогне.

Остало је ипак нејасно зашто је Вучић пре него што је направио онај игроказ с Николићем где га овај као шаље у Брисел на преговоре, где као није важно што га зове Ештонова и што Немци и Американци инсистирају да и он скочи у бунар политичког блата и партиципира у лошем решењу, а сви знају да доброг неће бити, дакле остало је нејасно зашто је своје евентуално присуство условљавао захтевом да се на састанку појаве и Вестервеле и Хејг, шефови дипломатија Немачке и Велике Британије.

У том његовом захтеву, од кога, наравно, и понижавајуће, није било ништа, крије се сва апсурдност, па и наивност политике коју води државни врх. А шта би му могли гарантовати Вестервеле и Хејг?

Осведочени творци, пријатељи и спонзори независног Косова. Шта би они гарантовали представницима Србије, оне исте Србије коју су њихове војске засипале бомбама како би отцепиле део њене државне територије? Шта би могли гарантовати они, кад нашем руководству никаква гаранција није била ни Резолуција 1244 коју је изгласао цео свет, а коју су наши политичари прерано прогласили недовољно реалистичном, премда боље и тврђе тапије после 1999.

нисмо имали? Овако, остаје да Србија учини последњи напор у заокруживању косовске назависности. Да урадимо сами оно што ни они нису могли 1999. То више није класична прича о јакима и слабима, о штапу и шаргарепи. Овде се уместо шаргарепе нуди велико ништа. И то ништа државни врх већ осми пут покушава да претвори у нешто. А тај хокус-покус углавном не успева. У Европи госпођ е Меркел, макар кад је Србија у питању, може само другачије нешто за ништа.

Нисам се много потресао због чињенице да ће РТС бити „наваљен“ на државни буџет, уместо да се као и до сада финансира из претплате. Тачно, коначни дистрибутор новца биће владајућа коалиција и не треба бити наиван и веровати да ће телевизија бити више јавни него партијски сервис, али, руку на срце, ни до сада нисмо имали програм највишег стандарда. Дакле, свакако ће бити горе, а то горе ћемо опет ми плаћати, мада то многи не схватају, јер овде је држава нешто туђе и достојно да се према њему односи као Алибаба и његови разбојници према шпиљи препуној блага. Све су то наше паре. Међутим, обавезе нису заједничке.

Мајка ме подсећа да је ТВ претплату плаћала уредно и да сада искрено жали што није била „паметна“ као неплатише, рачуна да је најмање пет одлазака у бању оставила РТС-у. Тешим је, сад ја њој објашњавам оно што је она мени говорила као малом да је ред да оно што се користи буде и плаћено, да се рад исплати и све тако то... али разумем је потпуно. Ово је земља у којој су „дођем ти“ и „ баш ме брига, тужи ме“ прихватљиви модели понашања, а одговорност и поштење изједначени су с глупошћу. Дужници се амнестирају и сад се праве паметни, а платише гледају како им расту магареће уши.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси