Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Представљен закон о информисању
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

05. 04. 2013.

Извор: Бета

Представљен закон о информисању

Стручњак ЕУ за медије Сандра Башић Хрватин изјавила је да нацрт закона о јавном информисању у Србији није уперен против медија у државном власништву. Циљ тог закона је, како је објаснила на јавном слушању о нацрту закона о јавном информисању и медијима, које је организовао Одбор Скупштине Србије за културу и информисање, је да се заштити јавни интерес и обезбеди транспарентан начин трошења средстава.

Башић Хрватин је рекла да је прошле године 20 милиона евра пореских обвезника Србије потрошено за медије, али критеријумима нису били ни јасни, ни транспарентни.

"У Србији постоји 1.200 медија од чега је нешто мање од 100 у јавном власништву. Нацрт закона о јавном информисању није против њих, али сви морају да имају исте услове на тржишту", рекла је она и истакла да се на тај начин може обезбедити и заштита јавног интереса, и јасан начин трошења новца пореских обвезника.

 

Башић Хрватин је истакла да нацрт закона предвиђа повлачење државе из власништва у медијима и њихову приватизацију, и јасан начин трошења државног новца у тој области.

Башић Хрватин која је стручњак ЕУ за медије, рекла је да ће држава на свим нивоима путем пројектног финансирања обезбедити помоћ медијима и заштити јавни интерес у информисању.

"Законом се тражи да се државна помоћ (медијима) уреди на транспарентан начин", рекла је Башић Хрватин и истакла да Србија има закон о контроли државне помоћи, али се он не поштује у области медија.

Башић Хрватин је истакла да нацрт закона о јавном информисању и медијима који је припремило Министарство културе Србије, штити интерес пореских обвезника Србије и спречава да се њихов новац троши на нетранспарентан начин, што се до сада дешавало.

Стручњак ЕУ је навела да је предвиђено пројектно финансирање медија који би се пријављали на јавне конкурсе. За ЕУ је, како је навела, важно то што предложени закон спречава концентрацију власништва у медијима, предвиђа излазак државе и власништва у медијима и уређује питање државне помоћи.

Министар културе Србије Братислав Петковић рекао је на јавном слушању о нацрту закона о јавном информисању да је мишљење стручњака да држава треба да се повуче из власништва у медијима у Србији.

Петковић је рекао и да је јавну расправу о том закону пратила жива дебата и да су се издвојиле две групе: једна која је против повлачења државе из медија, и друга која се залаже за то да држава изађе из медија.

Министар је најавио да ће ускоро почети и јавна расправа о нацрту закона о електронским медијима.

Члан Радне групе за израду закона о јавном информисању Раде Вељановски рекао је да закон предвиђа повлачење државе из медија, али је додао да ће она и даље имати одговорност у тој области и да ће путем пројектног финансирања штити јавни интерес.

У закон су, како је наведено, укључене и одредбе о јавном власништву и спречавању недозвољене концентрације власништва у медијима у Србији. "Важно нам је да знамо ко су власници медија и да ли у одређеном тренутку постоји недозвољена концентрација капитала", рекао је Вељановски.

Директор Новинске агенције Фонет, Зоран Секулић, представник Медијске заједнице коју чине Медијска коалиција (АНЕМ, НУНС, УНС, НДНВ и Локал Прес) и Асоцијација медија, рекао је да Медијска заједница инсистира да се од 1. јануара 2014. године престане финансирање медија из државног буџета.

"Подржавамо предлог да се од 1. јануара 2014. успостави искључиво пројектно финансирање медија и да се изричито забрани буџетско финансирање", рекао је он.

Секулић је рекао и да је излазак државе из медија и престанак буџетског финансирања био један од услова да Србија добије статус кандидата за чланство у ЕУ, али је указао да се, упркос томе, тај услов и даље не поштује.

Држава је на разним нивоима лане потрошила две милијарде и 100 милиона динара за медије, а 80 одсто тог новца је отишло медијима у јавном власништву преко директног буџетског финансирања, рекао је он.

Секулић је рекао и да се не би смело дозволити да "велика државна питања угрозе реформу у медијском сектору", као што се то у прошлости дешавало.

Директор београдске РТВ Студио Б Александар Тимофејев је рекао да ће повлачење државе и приватизација медија, уз престанак буџетског финансирања, "убити" ту телевизију.

"Студио Б нема градску конкуренцију, нама су конкуренција националне станице", рекао је Тимофејев и додао да Студио Б има добре кадрове и "бренд", али нема свој простор, а опрема је застарела. Тимофејев је изразио страховање да би евентуални приватни власник од Студија Б направио телевизију за "ријалити шоу".

Директор Студија Б је закључио рекавши да се не може рећи да су приватне телевизије имуне на политички утицај у Србији.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси