Вести
08. 04. 2013.
Братско-фармерски опијум за масе
Преговори око Косова, висока незапосленост? Ма, кога још брига за то, дај да видимо да ли ће да се „смувају“ Урош и Ава у „Великом Брату“... Ових дана, вирус ријалити програма је мутирао у Србији и од великог броја људи направио ТВ зомбије, често анестезиране и отуђене од стварности у којој живе.
Јер, милионе, који сваке вечери седе испред малих екрана, као да више занима ко се потукао на „Фарми“ од тога да ли би требало да одбацимо бриселске ултиматуме око јужне покрајине.
Ако се у обзир узме и чињеница о броју сати проведених испред телевизора, није ни чудо што су ријалити програми доживели другу младост у Србији. Срби „гутају“ емисије у којима: учесници једни другима прете смрћу, појединци се хвале сексом са девојчицама из основне школе, а продукција како је у њиховој емисији оборен светски рекорд, јер је секс међу учесницима пао већ прве вечери.
- До сада смо реаговали на све инциденте, чак смо тужилаштву доставили материјал поводом изјаве Ере Ојданића, али, једноставно, овакве емисије постоје свуда у свету и не могу да се забране - каже Горан Караџић, члан Републичке радиодифузне агенције (РРА).
Наш саговорник наглашава да, ипак, постоје предвиђене казне за емитере, уколико се инциденти понове.
- С обзиром на то да стручњаци упозоравају да тек после 20 дана у изолацији почиње да се мења психа код такмичара, а да се ове емисије заснивају на изазивању инцидената, праве проблеме тек очекујемо. Најбољи лек за ријалити вирус је да не гледамо то ђубре од програма, па ће и ТВ станице одустати од њега. Нажалост, ријалити емисије у Србији прати и по два и по милиона људи - констатује Караџић.
Помама за оваквим програмом се у Србију импортује у готовим форматима, попут „Фарме“ и „Великог Брата“, који су, иначе, у великој мери превазиђени у Западној Европи.
- Можда звучи неприкладно, али још је добро док је „Велики Брат“ омиљен ријалити у Србији, јер они који су популарни на Западу, још су накараднији.
Тако је у Холандији тренутно хит емисија у којој такмичар симулира да је на електричној столици, а публика у трансу виче: „Дај још струје!“ Верујте ми даје по овом питању добро што каскамо за Европом - истиче Караџић.
Мало ко је очекивао да ће се мрачна визија будућности из филма „Тркач“ са Арнолдом Шварценегером из 1987. године тако брзо обистинити. У овом филму, владајућа гарнитура, и поред опште економске кризе, уз помоћ ТВ контроле чврсто управља народом. Највећа преокупација народних маса је ријалити емисија „Тркач“, у којој се такмичари јуре и убијају...
Опседнутост ТВ екраном, а нарочито ријалити програмима, по свему судећи, иде наруку политичкој елити.
- То је, хтели политичари да признају или не, чињеница. Ко интензивно гледа вести на нашим ТВ станицама, тај не може да има добру перцепцију стварности.
Буљимо у ријалити програме, постајемо воајери и желимо да завиримо у туђе животе. Телевизија тако за људе постаје нека врста пројектора личних жеља, лажног излаза и бекства од сурове стварности, јер другу алтернативу немају.
Опседнутост телевизијом је само коначни исход економског, али и културног страдања - каже социолог Ратко Божовић.
Телевизор- „Породично огњиште“
За разлику од Србије, Словенија је на самом дну земаља по гледању телевизије.
У овој бившој југословенској републици уобичајено је да се викендом отпутује негде у природу, макар на излет. Код нас и немаштина „везује“ за дом - нема се новца за било какве изласке. И захваљујући томе, телевизор је постао „део породице“, нека врста „огњишта“ око којег се сви окупљају, уз које се буди и успављује.
Одложен пренос
Гледаоци у Србији могли су да „уживају“ у примитивном понашању појединих такмичара и поред тога што се емитује одложени пренос од неколико минута, колико је режији потребно да цензурише све спорне сцене. - Због пропуста смо одржали састанак са емитерима и упозорили их да ће бити кажњени уколико поново дође до пропуста - наглашава Горан Караџић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.