Вести
23. 04. 2013.
ЕК: Аутоцензура у медијима у Србији
Србија чини кораке ка уређењу медијске сфере изменама постојећих и припремом сета нових закона, али је, у целини, медијско извештавање неуравнотежено, а аутоцензура раширена, наводи се у пролећном извештају Европске комисије.
У делу извештаја који се односи на слободу медија као важан корак оцењује се укидање клевете као кривичног дела, преноси данас портал ЕурАктив Србија.
Када је реч о примени Медијске стратегије, у извештају који је јуче објављен наводи се да је формирана радна група која ради на усклађивању законодавног оквира како би се уклониле контрадикторности које постоје у вези са оснивањем и финансирањем медија.
"Први корак је већ учињен усвајањем амандмана на Закон о јавним предузећима којим је онемогућено да власти на свим нивоима могу да оснивају јавна предузећа у области медија", наводи се у извештају.
У припреми су два закона - закона о јавном информисању и медијима који покрива област јавног информисања, власништва и концентрације власништва у медијима, као и акредитовање страних извештача, и закона о електронским медијима који ће обухватити електронске медије и јавне сервисе, додаје се у извештају.
У току су консултације о нацрту закона о јавном информисању и медијима, констатовала је Комисија.
Тај закон би требало да гарантује транспарентност финансирања, да регулише питање концентрације власништва у медијима, уведе ограничења која се односе на то, и да да улогу Комисији за заштиту конкурентности у том процесу.
Констатује се и да је у јануару 2013. формирана ад хок комисија од новинара и представника полиције и безбедносно-информативних агенција како би се расветлили случајеви нерешених убистава новинара, преноси ЕурАктив.
"У целини, мора се приметити да медијски извештаји и даље нису довољно аналитички и уравнотежени и да је аутоцензура и даље раширена", закључује се у извештају.
Реформе се спроводе, спорна област државне помоћи
У делу извештаја који се односи на економска питања наводи се да Комисија за контролу државне помоћи мора да покаже независност, а том телу морају бити пријављене мере државне помоћи које она мора и да одобри, преноси портал ЕурАктив.
Српске власти настоје да реформама унапреде економско и пословно окружење, али и даље постоје отворена питања на плану државне помоћи и заштите интелектуалне својине, оцењује се у извештају.
Наглашава се у извештају да морају даље да се прилагођавају постојеће шеме доделе помоћи.
Комисија је оценила да усвајање новог Закона о јавним набавкама крајем 2012. године представља значајан и позитиван корак.
У извештају се наводи да се тим законом српско законодавство додатно усклађује са правном тековином ЕУ и да се у целини побољшава ефикасност процедура јавних набавки, између осталог, централизовањем система јавних набавки.
Закон, како се наводи, јача институције надлежне за спровођење и надзор прописа о јавним набавкама, а донети су и нови прописи који се односе на спречавање корупције и сукоба интереса.
"Свеукупно, нови закон би требало да омогући да процедуре јавних набавки буду транспарентније и ефикасније", оценила је Комисија.
Влада је усвојила и друге мере у циљу побољшања пословног окружења, указује се у извештају и наводи укидање више од 130 парафискалних намета који су оптерећивали пословне активности, измене Закона о порезу на додату вредност и усвајање закона којим се ограничава период за наплату потраживања.
Процес приватизације преосталих друштвених предузећа, у чему се увелико касни, покренут је у децембру 2012. а уведен је рок од 18 месеци за довршење реструктурирања.
Констатује се да је у јануару измењен Закон о трговини, чиме је олакшан улазак трговинских ланаца на српско тржиште, пише ЕурАктив.
У извештају се повољно оцењује досадашње спровођење обавеза Србије према Прелазном трговинском споразуму и констатује да је Београд спреман за разговоре и разматрање било ког отвореног питања.
Наводи се и да је Србија "у доброј вери" ангажована на прилагођавању Споразума о стабилизацији и придруживању поводом уласка Хрватске у ЕУ 1. јула 2013. године.
Коментари (1)
Остави коментар24.04.
2013.
Zasto postoji "samocenzura" u Srbiji?
Cini mi se da bi pojavu "samocenzure" u Srbiji trebalo da objasne njeni akteri (novinari, medijske organizacije), a ne da ostavljaju Evropskoj komisiji da samo konstatuje njeno postojanje.
Одговори