Вести

29. 04. 2013.

Извор: Преглед

Тајно до власништва у „Новостима“

Велико занимање јавности, у неколико наврата, изазвала је приватизација новинског издавачког предузећа „Новости“ Београд. Приватизација је започела 1991. године уплатом интерних деоница, по једном, а настављена је 1998. године по другом закону. Дирекција за процену капитала 14. јула 1998. године донела је коначно решење којим су верификоване процена и својинска структура капитала после завршеног првог круга својинске трансформације.

Савезна јавна установа „Борба“ покренула је управни спор у коме је тражила поништај овог решења, јер су „Новости“ извршиле статусну промену издвајања из „Борбе“ без њене сагласности и без деобног биланса. Виши привредни суд је 16. фебруара 2000. године поништио сва решења о својинској трансформацији „Новости“.

Дирекција за процену капитала потом доноси решење којим је поништила сва ранија решења, као и све релевантне одлуке и јавни позив за упис акција у првом и другом кругу које је донела скупштина „Новости“, тврди Савет за борбу против корупције.

„Новости“ су 2000. године биле предузеће 100 одсто у друштвеном власништву. У њему није започет поступак својинске трансформације, није приватизовано по Закону о приватизацији, нити је министарство надлежно за приватизацију након 2001. године иницирало овај поступак.

Свим надлежним институцијама било је познато да је упис акционарског друштва у судски регистар 2002. незаконит. Иако је Влада Србије 2006, након уочених незаконитости наложила Министарству привреде да изврши ревизију власничке структуре, као и да обустави евидентирања и емитовања акција министарство то није учинило.

Да је извршена ревизија и да је отворен поступак споразумевања предвиђен Законом о средствима у својини Републике Србије, утврдило би се да је државни удео у укупном капиталу знатно већи од уписаног, јер у процену вредности није ушла зграда у Косовској улици 20-26 која је у државном власништву.

Тада би већински пакет акција продавала држава преко Министарства привреде и Акцијског фонда, јер не би био приватни посао између малих акционара и три непознате иностране фирме.

Министарство је непоступањем по налогу Владе омогућило да власничка структура „Новости“ остане како је 2002. уписана у регистар суда, а да се затим већински пакет акција у власништву малих акционара, стечених узурпацијом државне својине, прода преко Београдске берзе, и да се притом чак не постави ни питање концентрације, јер се офшор фирме иза којих стоји Милан Беко не баве пословима информисања и оглашавања.

Одлуке које су потом доносиле комисије за хартије од вредности и за заштиту конкуренције, омогућиле су Беку да незаконито располаже једном од најутицајнијих и најпрофитабилнијих информативних кућа у земљи - тврди Савет за борбу против корупције.

Погодбом до капитала

Првобитна процена била је да је цео капитал компаније у државној својини, да би се преговорима дошло до признавања 70,48 одсто акционарског капитала. За промене извршене на основу процене вредности имовине неопходна је изричита сагласност савезне владе. Ипак, Привредни суд у Београду је дозволио упис „Новости“ без сагласности савезна владе.

Суд је уписао капитал од 96.613.000 динара, од чега је уплаћени акцијски капитал физичких лица 68.094.000 динара, односно 70,48 одсто, а остало је акцијски капитал Србије и Црне Горе, иако у документацији нема доказа о уплати оснивачког капитала.

Савет за борбу против корупције тврди да је тај упис извршен незаконито и то поткрепљује: „Да доказа о уплати оснивачког капитала није ни могло бити, јасно указује чињеница да је расподела акција на мале акционаре извршена тек две године након одлуке о издавању акција и уписа акцијског капитала у судски регистар.

Удео малих акционара је приликом ове расподеле чак и промењен у односу на стање из судског регистра, јер су од њега одбијене акције Фонда ПИО  које нису биле исказане у поступку уписа у регистар суда, тако да је књига акционара уписана у Централни регистар хартија од вредности тек 2. јула 2004. године са структуром капитала: 63,33 одсто акција малих акционара, 7,15 акција Фонда ПИО  и 29,52 одсто акција Државна заједница СЦГ.

Уз то тврди да је било и притиска на судије приликом уписа у регистар. Неуспело преузимање Компанија „Сента ханделс аншталт“ из Лихтенштајна, поднела је 17. маја 2005. године Комисији за хартије од вредности захтев за одобрење понуде за преузимање акција „Новости“.

Према сазнањима савета, иза ове понуде стајала је компанија „Вац“ (ЊАЗ). Док је комисија одлучивала о захтеву „Сента ханделс аншталта“, Влада је изненада отворила спорна питања о власничким односима. Одбор за приватизацију Народне скупштине 2. јуна 2005. председнику Владе Србије препоручује да Влада застане са свим активностима око преузимања акција док се не утврди стварно власништво, као и начин и ревизија процене вредности капитала.

„Вечерње новости“ наредног дана објављују опсежан текст под насловом „Србији отимају Новости“, у ком се између осталог преноси изјава председника Одбора за приватизацију Николе Новаковића: „Дошао сам до поражавајућих података, али до охрабрујућег закључка. Начин на који су обављане промене уписа биле су фаличне и мањкаве, јер је суд уписивао промене прилично паушално, позивајући се на одлуку Владе СРЈ. Не може се видети ни да ли је урађена процена капитала, ни ко је то урадио.“

У истом тексту наводи се и изјава министра привреде Предрага Бубала: „Сваки други корак у целој процедури од почетка деведесетих био је незаконит, полузаконит и доношене су одлуке које су биле у супротности. То је био разлог зашто сам одлучио да реагујем. Да нисам то сазнао мирно бих спавао и не бих имао никаквих питања око приватизације 'Новости'. А, сада још мирније спавам, зато што сам упозорио да проблема има. Пре два дана сам имао састанак са малим акционарима и њима предложио ово што кажем и сада: да се сачека доношење новог закона, направи већински пакет акција и направи озбиљан тендер. Ја сам, по својој стручној савести и позицији, закључио да треба да се застане.“

Трговински суд у Београду 28. јуна 2005. године доноси привремену меру којом је државној заједници Србија и Црна Гора забрањено располагање акцијама због спора између ДЗСЦГ и Републике Србије.

На мала врата на берзу

Министарство привреде никада није ни започело ревизију коју је наложила Влада. Уместо тога 21. фебруара 2006. године доноси закључак којим „Новостима“ налаже да достави документацију о приватизацији предузећа по одредбама Закона о друштвеном капиталу. Упркос изричитом налогу Владе, министарство није предузело никакве мере тако да акције 21. августа 2006. године несметано излазе на Београдску берзу.

Након тога Министарство привреде објављује да је утврдило да се стање капитала у њиховим списима битно разликује од евидентираног у решењу Трговинског суда у Београду и података у Централном регистру. И поред тога, ништа не предузима да изврши налог Владе. У тренутку кад је информација објављена, већински пакет акција већ је био продат на берзи.

У проспекту за прво трговање акцијама, који је потписао директор компаније Манојло Вукотић, савет тврди да има пуно нетачности. За осам дана, готово сви мали акционари продали су акције по цени од око 3.400 евра по акцији. Агенција за приватизацију је тек 3. октобра доставља Акцијском фонду налог за продају 482 акције акцијског и Фонда ПИО.

Међутим, Министарство привреде 1. новембра упућује Акцијском фонду и Агенцији за приватизацију мишљење да продају акција Фонда ПИО треба обуставити до окончања свих поступака који се воде пред надлежним институцијама.

Тако је група од 26 садашњих и бивших радника 22. јануара 2008. године поднела тужбу Првом општинском суду у Београду против Републике Србије, компаније „Новости“ и Манојла Вукотића ради накнаде штете, јер им је наставком својинске трансформације предузећа ускраћено право на бесплатне акције по Закону о приватизацији.

Акције које су августа 2006. године продали мали акционари купили су Стадлуџ Реалестате Београд и Ардос Холдинг ГмбХ Аустрија, иза којих, наводно, стоји Милан Беко.

Беко: Све је легално

После тога Стадлуџ продаје све акције па сада „Ардос холдинг“ има 24,89 одсто, „Тримакс инвестментс“ 24,99, „Карамат холдингс“ 12,55, Република Србија 29,52, Фонд ПИО 7,15 а остали акционари 0,90 одсто.

Комисија за хартије од вредности тада тврди да не располаже подацима нити је од трећих лица била обавештена о евентуалној повезаности неких од купаца предметних акција.

Гостујући у емисији „Између редова“ на ТВ Б92, 21. новембра 2010. године Милан Беко је потврдио да су три предузећа преко којих су купљене акције његова: „То није ни од почетка спорно”, рекао је Беко.

Весна Вујић из Комисије за хартије од вредности је 27. новембра 2010. године изјавила да је комисија након Бековог наступа на ТВ Б92 затражила од његових фирми званично објашњење да ли су повезане, нагласивши притом да је комисија и пре четири године испитивала повезаност власника, али да никада нису добили одговор.

Савет за борбу против корупције је преко повереника за информације од јавног значаја тражио исте податке, али их није добио уз образложење да је МУП отворио преткривични поступак, као и да се тражени подаци сматрају службеном тајном.

Милан Беко одбацио је оптужбе да је захваљујући подршци појединаца из државе на повлашћен начин приватизовао „Вечерње новости“ или купио Луку Београд. Беко је све приче о неправилностима у том процесу окарактерисао као кампању Савета за борбу против корупције.

Случај штампарија Применом Закона о исплати личних доходака, запослени у штампарији „Борбе“ стекли су право на власништво 20,58 одсто укупног капитала, на основу правоснажних пресуда. Савет за борбу против корупције је 4. марта 2011. године тражио од Агенције за приватизацију да га извести о статусу преосталих 79,42 одсто капитала, који припада Републици Србији.

Агенција је 22. марта одговорила да још увек није дата ни иницијатива за приватизацију штампарије. Другим речима, у приватизацији штампарије „Борба“ за протеклих десет година није предузета ни једна законом предвиђена радња. У међувремену, штампарија је са „Новостима“, 24. априла 2002. године, закључила уговор о заједничком улагању за набавку штампарске опреме, са по 50 одсто средстава.

Ова опрема, међутим, тврди Савет за борбу против корупције, није ушла у Штампарију. Наиме, Уговором о заједничком улагању основано је заједничко предузеће „Штампарија Новости“ у чији оснивачки капитал је унета новонабављена опрема. „Штампарија Новости“ нема ни запослене, ни свој простор, а преко овог предузећа радом штампарије „Борба“ управљају кадрови „Новости“. Тако је, тврди Савет, извршена „спонтана приватизација“, односно успостављена контрола штампарије и пословног простора у Косовској улици. У АПР смо проверили ове податке.

Штампарија је прошле године имала једног запосленог, пословни приход 56 милиона, основни капитал 337.287.000 и нето добит 2.395.000 динара.

Полиција чешља пословање

Полиција чешља пословање компаније готово два месеца, а провере и испитивања су показала да постоје сумње да је приликом продаје 62 одсто акција компаније, које су биле у рукама запослених и пензионера ове куће, било озбиљних злоупотреба, пре свега у одређивању цене акција и процене вредности компаније.

- Полиција је управо последњих дана дошла до папира који указују да је немачки „Вац“ акције „Новости“ плаћао 4.200 евра по комаду, а укупно је било више од 3.000 акција, док је акционарима исплаћено 3.200 евра по акцији, односно 1.000 мање. У чијим је џеповима завршила разлика, утврдиће се у даљем току истраге. Такође, утврђено је и да се две процене вредности компаније „Новости“, у мају и јуну 2006. године, драстично разликују и сумња се да је овај други извештај штелован да би се умањила вредност „Новости“ - тврди извор „Наших новина“ близак полицији.

Бизнисмен и(ли) новинар

Манојло Вукотић рођен је 21. новембра 1938. године у Цетињу. Студирао је светску књижевност на Филозофском факултету у Београду. Новинарством је почео да се бави у београдском „Студенту“, а професионалну каријеру започео 1963. године у „Београдској недељи“.

Вукотић је у „Вечерњим новостима“ радио као новинар, уредник, дописник из Рима, а у последњој деценији и по радио је као главни уредник „Борбе“ од 1989. до 1993. година, а био је покретач и главни уредник независних дневних листова „Блиц“ и „Глас јавности“. У „Вечерње новости“ вратио се октобра 2000. године. Сматра се да је у време СФРЈ словио као црногорски кадар. Вукотић је пре седам дана поднео оставку на место директора и главног уредника, али је демантовао тврдње да је то урадио због истраге око наводних злоупотреба у приватизацији.

Милан Беко - политичар и бизнисмен

Милан Беко, познати српски бизнисмен, рођен је у Херцег Новом 1961. године. У родном граду је завршио гимназију, а потом Саобраћајни факултет у Београду. Прво запослење добио је у маркетиншкој агенцији „Спектра”. Кад је „Спектра“ упала у финансијске тешкоће, откупио ју је.

Шири посао, отпочиње сарадњу са странцима и оснива трговачку фирму „Дибек“. Из патриотских разлога, како сам каже, 1994. године, улази у Владу премијера Мирка Марјановића, где је као нестраначки стручњак, министар за економску и власничку трансформацију. Био је укључен у многе важне послове, координацију гаса и нафте, Фонд за развој, продају Телекома. Аутор је Закона о приватизацији.

Из Владе Мирка Марјановића 13. августа 1999. пребачен је у савезну владу Момира Булатовића, за министра привреде. Био је председник Управног одбора фабрике аутомобила „Застава” за време Нато бомбардовања и први на листи Југословенске левице у Крагујевцу 2000. године.

Све функције је напустио после 5. октобра 2000. Обезбедио је 2004. године да „Књаз Милоша“ преузме компанија ФПП Балкан Лимитед чији је саветник био. Купац је Луке Београд, „Вечерњих новости“ и „Ц маркета“. Због корупције у приватизацији „Телекома“ сведочио је и пред италијанским правосуђем.

Кум је покојног премијера Зорана Ђинђића. Последњих година био је партнер Мирослава Мишковића. Наводно је близак и са Томиславом Николићем, председником Србије. Ожењен је и има два сина, а хоби му је пливање. Лето проводи у својој вили у Херцег Новом.