Вести
10. 05. 2013.
Присна унисоност на Златибору
Изборна скупштина Удружења новинара Србије биће одржана у суботу и недељу на Златибору у хотелу Мона. Аутобуски превоз и смештај плаћа се новцем УНС-а, и све то зарад избора јединог кандидата, Љиљане Смајловић, досадашње председнице.
Вишедеценијско чланство, прво у Савезу новинара Југославије, затим у УНС-у, није било довољно да бих имала право да присуствујем предстојећој изборној скупштини УНС-а.
Јер, како ми је рекла службеница задужена за одлазак на Златибор, где ће се 11. и 12. маја одржати тај чин, нисам испунила образац о мом „статусу“, што је уведено новим Статутом. Ништа, дакле, не значи што имам уредно плаћену чланарину. Но то је мање важно, послаће ми тај „статусни“ упитник мејлом. Међутим, будући да нећу бити у прилици да у хотелу Мона, где ће бити смештени новинари, (њих 160, од око 6.000 чланова колико нас према званичном сајту УНС-а има) чујем и видим, на лицу места, како се бира мој нови председник и чланови његових органа, морам нешто да кажем. У статусу старосног пензионера, четири деценије у новинарству, као активна фриленсерица.
Прошла Скупштина, „бурна“, према новинским извештајима, одржана је далеко од очију многобројног чланства у Врњачкој Бањи. Сада је слично, није у бањи, али је у ваздушној бањи! Пре четири године изабрана је председница Љиљана Смајловић, сада, четири године касније, актуелна председница је на листи као једини кандидат! У међувремену, председница је заиста била активна и самопромотивна, било да је реч о политичком животу или друштвеним догађајима у Србији. Готово да није било појаве или догађаја да се није огласила, реаговала, али је често била и питана и позивана у разне ТВ емисије. Толико да је ту скоро говорила и о свом приватном, брачном животу и статусу, као и о љубави према моди.
Удружење је, чини се, током ових година попримило боје некаквог политичког усмерења саме председнице, иако је УНС, пре свега, сталешко удружење у којем су равноправно заступљени припадници свих, подразумева се, просперитетних, демократских опција. Управо због те демократске линије, морам да питам: како се у све то уклапа кандидатура само једног кандидата за место председника?
Наравно, нико не ускраћује право садашњој председници да се поново кандидује.
Ипак, остаје сумња, да ли је могуће да од неколико хиљада новинара, чланова УНС-а, имамо само једног кандидата/кандидаткињу који испуњава услове. Тешко је поверовати да баш нико други неће, или не жели да стане на чело свог удружења. Поготово што услови, пише на мејлу који нам шаље наше удружење, јесу да кандидат мора да има подршку најмање 50 валидних гласова. Мада тај скромни број у односу на бројност чланова и није нека препорука. Актуелна
(будућа) председница је добила свих педесет и чак четири гласа више! Па неће ваљда бити да се од оноликих медијских ајкула баш нико други, или бар још неколико њих не би прихватио тог посла?
За остала тела Удружења каже се да је Кандидациона комисија утврдила да је за 40 места у Управном одбору пристигла кандидатура 43, са уредним кандидатурама, за пет чланова Надзорног одбора као и Суда части, пет, односно шест кандидатура које испуњавају статусне услове. Без икаквих инсинуација, ипак, све мирише на некакву работу у уском кругу добро обавештених чланова и недовољну транспарентност целог посла.
Да не дужим, као неко ко је целог живота био искључиво новинар, никад уредник, нити поклоник било каквих руководећих работа, немам илузија: после ручка у хотелу Мона, Скупштина ће почети, како је и заказано у 14,30 часова, са планираних 13 тачака дневног реда, одржаће се и избори, све са завршном речи нове/старе председнице. Вратиће се сутрадан аутобуси и бусићи у Београд, Нови Сад и оних нешто мало на Косово. Ипак, и овог пута остаће непријатан утисак да смо велика, огромна већина чланова УНС-а стављени пред свршен чин, обавештени о свему у минут до дванаест, сви ми са „статусом“, или без њега.
И, на крају, питање које сви у медијима, као папагаји, понављамо: није ли, људи, време кризе, време када многе колеге месецима не добијају ни лични доходак, па немају одакле ни чланарину да плате? Није ли било логичније да се та иста Скупштина и избори одрже у Београду, у некој од велелепних просторија и сала, у Ресавској или Кнез Михаиловој улици?
Није ли баш безобразно, зарад једне кандидаткиње и осталих, мање - више процедуралних питања потезати чак на Златибор, у смештајно скромни хотелчић?
Али, тамо ће бити много лакше, код тако малог броја репрезентативних скупштинских излетника, успоставити неопходну, присну унисоност.
Ауторка је слободна новинарка
Коментари (1)
Остави коментар12.05.
2013.
Mirovnina
Kad pocnete u svojim tekstovima da mesate Srdana Golubovica i Srdjana Dragojevica pomislite li, Miro, da je vreme za mirovninu?
Одговори