Вести
16. 05. 2013.
Путуј, Европо, или зашто је Ђорђе Балашевић доказ наше пропасти
Док су Александру Вучићу додељивали награду Најевропљанин на телевизији с националном фреквенцијом, појавио се после 12 година Ђорђе Балашевић. И у том тренутку, у тој сузи Ивана Ивановића погођеном песмом о деди, видела се сва трагика постоктобарске Србије. Јер, стварно, где је Балашевић био последњих 12 година? А где наше телевизије?
Вртите ли ви канале последњих месеци? Да ли их и ви све чешће померате на 50 плус или их просто дилитујете? Шта се дешава с нашим телевизијама? Откуд сви ови народњаци одједном? Откуд Балашевић? Како је могуће да су се после 12 година и једни и други појавили у прајмтерминима? И зашто нам је била потребна једна таква емисија како бисмо схватили да у Србији више нема правих звезда?
То је ствар статистике, било да бирате личности за насловну страну или сабирате економске податке попут професора Љубодрага Савића. Професор је, наиме, у прошлом броју Недељника открио како сваке године пада број дознака из иностранства (то је оно од чега живимо) јер је средња генерација најспособнијих, најбогатијих и најпаметнијих отишла у иностранство одакле све мање шаље новца родитељима. Просто, умрли су. Математика је ту сурова умиру пензионери, умиру и дознаке.
Ситуација у Србији тако постаје слична ситуацији у напуштеним селима на југу Србије. У земљи живе стари и млади. Средња генерација одавно је отишла. Србија тако постаје земља старих људи, али уједно и земља у којој не живи довољан број старих, јер је животни век далеко испод европског просека. Тако да ми немамо превише пензионера, ма колико то желео Кркобабић или мој пријатељ Неђа који је покренуо часопис Пензија, већ премало радно способних људи. И то је најсуморнија чињеница која нас тера на хитне кораке, баш као кад сам својевремено одлазио из Новости у франкфуртске Вести где се преселила средња генерација најбољих новинара. Што због Брајовића, што због немачких марки.
Новости су се тада спасле увозом младих, и повратком средњих. А како Србија да се спасе? Па исто тако, само што је тешко да ће ико да се врати у земљу. А какви су млади одрасли на Станијим сузама на Фарми, остаје да се види. Ту је највећа улога медија који су успели да потпуно анестезирају анексију Косова. Дигну Вучића до Титове популарности. А од Ђиласа направе Дражу, и то без мировне конференције у Казабланки. Ко је потценио моћ медија, тај никад није добро прошао.
Али медији Живе од звезда, а Вучић и Станија неће бити довољни за тираже у годинама које долазе. И зато нам је Ђорђе Балашевић већ сад деловао тако освежавајуће. То је наша земља. Земља без звезда и најјаче генерације. И тако је у свим областима. Да кренемо од политике. Погледајте Скупштину из 1990, а погледајте ову. Погледајте лидере. Некад су се цео живот спремали за ту функцију, и спремали су их други, са све Коштуницом коме су мењали презиме Дамјановић због четничке прошлости. Да ли је боље у бизнису? Медијима у којима придике и колегијуме држе уредници постављени на радничким зборовима. И причају како је некад било боље, као да они не раде данас. Уметност добро, то не постоји. Спорт. Дајте да гледамо домаћи фудбал или страни. Овако заједнички вређање је интелигенције. И тако је свуда...
Али, нису криви примитивци што су покупили маст... Отпевао је Балашевић пре 20 година. А онда га није било 10 година, па нових 12. Видимо се за 12 година... Можда, једном, и у ЕУ.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.