Вести
21. 05. 2013.
Цело село у екрану телевизора
Мештанима села Пачир, на пола пута између Суботице и Бачке Тополе, ниједна информација и догађај из насеља не може да промакне. Овде су сви добро информисани о свему, и то из прве руке, а за то им је довољно само да укључе своје телевизоре. Ово је једино село у Србији које има свој локални телевизијски програм који се „врти“ 24 часа дневно и који по гледаности „туче“ све велике ТВ станице.
На њеном програму могуће је пронаћи шта су деца радила у вртићу, како су школарци савладали квиз знања о саобраћају, како суседи реформаторске вероисповести понедељком месе тесто које се продаје у хуманитарне сврхе, како се сече бадњак, шта је свештеник говорио на служби или миси у цркви, како се певају божићне песме, шта има ново у месној заједници, ко од комшија има славу или имендан.
Пошто у селу са 2.700 душа ипак нема довољно догађаја за увек нове вести, прави се између 2,5 и три часа програма који се онда понавља у низу. Тако свако у неком тренутку може да „ухвати“ репортажу или вест која га занима и у којој учествује он сам, неко из његове породице, или комшилук.
Ако је идеја да медији доприносе демократизацији друштва, телевизија у Пачиру тај задатак испуњава у потпуности: ово је права народна телевизија која је у власништву невладине организације при Месној заједници, ради без профита, своје гледаоце не замара политичким вестима и на њој нема реклама. За све кориснике је бесплатна јер сваки мештанин може да пошаље поруку, честита славу, рођендан, имендан, усељење, било који срећан догађај у фамилији или комшилуку и све се објављује без накнаде. Чак се ни мали огласи о купопродаји не наплаћују.
Золтан Сомбати, председник Савета МЗ Пачир, на неки начин је одговоран за рад ове ТВ станице, у којој су још ангажовани Игор Пожарковић, који ради као сниматељ и монтажер, и Гизела Комароми, која је новинар. Сомбати за „Политику“ прича како их је инспирисало једно село у Енглеској и њихова искуства са информисањем у малој, локалној средини. Пре тога, Пачир је имао свој информатор, али су у Месној заједници проценили да то није довољно.
– Онда смо 2006. године одлучили да направимо телевизију, потписали уговор са кабловским оператером „Сат трактом“ да емитује наш програм и он се сада види у Пачиру и суседној Старој Моравици. Укупно може да га види осам хиљада људи.
Нуде нам сада да се програм емитује и у Бачкој Тополи, али нисмо за то заинтересовани, ми желимо да останемо локална телевизија. У овом времену глобалних медија, мислимо да треба имати своју локалну станицу која ће овде бити најгледанија јер људи увек желе да знају шта има ново у њиховој непосредној близини и шта им ради комшија – каже Сомбати па је тако Телевизија Пачир једина ТВ кућа која не жели да шири свој утицај на већи аудиторијум.
Са променом законске регулативе и они су сада регистровани код РРА и Сомбати прича како их позивају на састанке телевизија, али они не деле ни један од проблема других „великих“ ТВ станица – финансирају се из новца месне заједнице или пишу пројекте и конкуришу код фондова, њима су све информације доступне, сваки мештанин је на неки начин и њихов сарадник.
– Ми немамо прилоге од минут-два какви се обично праве на ТВ станицама, већ пуштамо репортаже о читавом догађају. Људи на тај начин могу да прате шта је оно што раде у школи, неком удружењу, или у цркви њихове комшије и пријатељи. И њима је то важно. Они не праве разлику да ли је прилог о њиховом детету или пријатељу емитован на РТС-у или локалном ТВ Пачиру. Прилог је емитован на телевизији, и људима то нешто значи. Уосталом, када би неки малиша из Пачира доспео на телевизију, а овако, сви имају шансу – прича нам Сомбати и додаје да би ипак нека велика ТВ кућа могла да позајми од њих минут-два програма да се види како се овде живи.
У селу које има и много невладиних организација, од уобичајених ловачких, риболовачких, голубарских дружења, до жена сликарки, камера је увек присутна да и то забележи. А онда су приметили да ова јавност рада благотворно утиче на масовност чланства, јер када људи примете да им је пријатељ и комшија у неком удружењу грађана, пожеле и они да учествују. Осим тога, састанци удружења се сада помније планирају, јер због присуства камере брука неће бити само међу чланством већ пред целим селом, ако скуп није добро припремљен.
Телевизија у Пачиру има свој мали студио, расвету, три камере, све купљено захваљујући конкурисању за новац Покрајина и ЕУ фондова, а купили су и једну кућу где су сместили ТВ и интернет центар, омладински клуб, теретану.
Неискоришћена бушотина
Пачир је и једина месна заједница каја у власништву има бушотину на 1.400 метара из које куља топла и, како је балнеолошка анализа потврдила, лековита вода. – У селу не постоји ниједна фирма, располажемо само са 8.000 хектара ораница, и ми морамо да тражимо начине да зауставимо одлазак младих из села.
Наша идеја је да овде изградимо базен и развијемо сеоски бањски туризам, каже Золтан Сомбати.
Коментари (1)
Остави коментар22.05.
2013.
Bravo!
Konacno , jedna pozitina i prava informacija :-)Drzim palceve seljanima Pacira da lekovita banja bude izvor perspektive i blagostanja ne samo selu Пачир nego i siroko, daleko ....a da sve to bude u on-line prenosu lokalne TV :-)
Одговори