Вести
21. 05. 2013.
ОЕБС: Најважнија стабилност јавних сервиса
Обавеза државе је да обезбеди независно финансијско функционисање јавних сервиса чија је финансијска независност тренутно угорожена због мале наплате претплате, рекла је шефица одељења за медије Мисије ОЕБС у Србији Драгана Николић Соломон. ОЕБС тренутно не може да препоручи најбољи модел финансирања, каже Соломон.
За финансирање јавних сервиса не постоји готово решење и од самог модела сада је важније обезбедити дугорочно и стабилно функционисање, оценила је шефица одељења за медије Мисије Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) у Србији Драгана Николић Соломон.
У интервјуу за портал ЕурАктив Србија, Драгана Николић Соломон је рекла да је бавеза државе да обезбеди независно финансијско функционисање јавних сервиса чија је финансијска независност тренутно угорожена због мале наплате претплате.
На питање да ли ОЕБС одобрава укидање претплате и прелазак на буџетско финансирање, Николић Соломон је одговорила да та организација тренутно не може да препоручи најбољи модел финансирања.
Преовлађујући модел у многим европским земљама је комбинација претплате, ограниченог прихода од рекламирања и транспарентног државног финансирања програмских садржаја од јавног интереса, рекла је Николић Соломон.
"Ми тренутно немамо најбољи пример финансирања. Комбинација сва три извора финансирања је најбоље решење", навела је она.
Николић Соломон је оценила да је дугорочно и стабилно финансирање најважније и да оно обезбеђује квалитетан програма и независну уређивачку политику.
"Да ли је оно обезбеђено директним буџетским финансирањем, претплатом и рекламама, или комбинацијом, мање је важно од дугорочног функционисања", рекла је Николић Соломон.
Она такође сматра да би грађани упркос најавама о укидању претплате требало да наставе да је плаћају док држава не изадје са предлогом о финансирању два јавна сервиса.
Николић Соломон је такође навела да за сада нема разлога за забринутост када је реч о доношењу медијских закона, наводећи да је то комплексан процес који траје.
"Треба причекати једно извесно време, а онда ће се знати да ли ће ти закони бити донети и, што је још важније, примењени", оценила је шефица одељења за медије Мисије ОЕБС у Србији.
Коментаришући недоумице у стручној јавности око тога да ли ће бити донет и посебан закон о јавним сервисима, Николић Соломон је навела да је на надлежном министарству да одлучи да ли ће донети само један закон о електронским медијима или два закона.
"Предлози закона, без обзира да ли ће бити један или два, морају бити квалитетни и испуњавати критеријуме медјународних стандарда у области новинарства и медија", рекла је она за ЕурАктив.
Она се још једном заложила за приватизацију медија у државном власништву и подвукла да се медијска удружења залажу за бесплатну поделу акција запосленима као вид власничке трансформације, а не класичну продају медијских предузећа.
На питање какав је утисак ОЕБС-а о утицају нове владе на медије, Николић Соломон је казала да је медијска реформа показатељ добре воље власти да се нешто промени у медијима и да има разлога за оптимизам.
Она није међутим желела да процењује да ли актуелна влада врши већи или мањи притисак на медије у поредјењу са претходном јер, како је рекла, "још није урађен извештај о слободи медија за ову годину".
Аутоцензура је нарочито видљива у локалним срединама где су оснивачи и финансијери одређених медија локалне власти које, како је оценила, и те како имају уплив у медије.
На питање на шта јој се највише жале новинари, Николић Соломон је казала да протеклих месеци стижу притужбе, посебно из Војводине, на покушаје да се смене уредници и директори појединих медија.
"Последњих месеци имамо случајеве да се некоме не свиђа уређивачка политика, што је нарочито забележено у Војводини, у листовима Дневник и Панчевац. Појединци сматрају да ће променом уредника или директора моћи на приземнији начин да утичу на медијске садржаје, а то читаоци увек препознају", рекла је она.
Драгана Николић Соломон је такође навела да су у Србији три новинара и даље под сталним обезбеђењем полиције.
Коментари (1)
Остави коментар21.05.
2013.
Izvori finansiranja medijskih javnih sluzbi
Prema Preporuci (2007)3 Komiteta ministara država članica o misiji javne medijske sluzbe u informacionom društvu, Srbija kao drzava clanica Saveta Evrope moze da obezbedi finansiranje delatnosti audio i audio-vizuelnih medijskih javnih sluzbi Srbije i Vojvodine iz sva tri tradicionalna izvora: pretplata (taksi), budzet i reklame
Одговори(videti: http://www3.ebu.ch/files/live/sites/ebu/files/Knowledge/Media%20Law/Reference%20Texts/CoE%20-%20PSM/CoE%20REF%20-%20CM%20Rec%282007%293.pdf, tacka 29)