Вести
23. 05. 2013.
Дежер: Медији да не шире говор мржње
У Србији је неопходно упоставити регулаторна тела и одговарајући законски оквир како би се сузбио говор мржње у медијима на интернету, рекао је 22. маја шеф Делегације ЕУ у Србији Венсан Дежер.
На потребу регулисања употребе интернета и успостављање стандарда указали су на панел дискусији о говору мржње и интернету и представници Мисије ОЕБС-а и UNESCO-а у Србији.
Истраживање новосадског Филозофског факултета је, како је речено, показало да је говор мржње присутнији у коментарима него у самим вестима на интернету. Према подацима тог факултета и Министарства омладине и спорта, у Србији око три милиона људи користи интернет, а најчешће га употребљавају за читање вести. Чак 80% младих свакодневно користи интернет, али је четвртина њих доживела неки облик насиља.
"После усвајања сета медијских закона, очекујем одговорније медије приликом коришћења и постављања информација на интернету", казао је Дежер на панел дискусији у Београду под називом "Говор мржње на интернету".
Он је оценио да је говор мржње у медијима сада "више на нивоу инцидента, него праксе" и подсетио на деведесете године када су медији имали кључну улогу у "дизању тензија".
"Ипак треба бити свестан да је у Србији и даље присутна стигматизација одређених група, а пре свих припадника ромске мањине и ЛГБТ популације", рекао је Дежер и нагласио да политичко и црквено руковдство "морају да буду свесни речи које изговарају".
Шеф мисије ОЕБС-а у Србији Петер Буркхард истакао је да Србији "није потребан чекић, већ скалпел" како би се решио проблем говора мржње у медијима на интернету.
"Требало би регулисати употребу интернета тако да се заштите основна права и слободе која могу да буду угрожена", казао је Буркхард и додао да медији не би требало да преносе насилну реторику поједних група.
Представница Организације УН за образовање, науку и културу (УUNESCO) Аделине Хулин оценила је да је неопходно успоставити механизме саморегулације и стандарде како би се зауставило ширење говора мржње.
"Медији морају да поштују стандарде, морају да поштују етички кодекс који регулише њихово понашање", казала је Хулин. Она је навела да је веома важно адекватно казнити оне који шире говор мржње, као и да се "врло често погрешно тумаче напори владе која блокира одређене сајтове".
Државни секеретар у Министарству омладине и спорта Ненад Боровчанин рекао је да су различита сексуална, верска, национална, али и навијачка припадност основа за дискриминацију код младих.
"На интерент форумима се упоставља систем вредности у којем говор мржње има значјану улогу", истакао је Боровчанин.
Он је рекао да је Србија у марту прикључила великој европској кампанији која је предвидела формирање националних комитета чији је циљ сузбијање говора мржње на интернету.
Боровчанин је рекао да је Србија формирала такав Комитет који чине представници више надлежних министарстава, стручњаци и невладиних организација и да ће у јуну бити организован регионални скуп који ће бити посвећен јачању капацитета Комитета.
Говор мржње присутнији у коментарима него у вестима на интернету
Професорка Филозофског факултета у Новом Саду Дубравка Валић Недељковић рекла је да је истраживање које је спровео тај факултет показало да на интернет проталима медија нема "толико говора мржње, колико је он присутан у коментарима".
Она је навела да је истраживање показало да је говор мржње најприсутнији у време изборних кампања и додала да је тако било и 2012. године када су одржани парламентарни и председнички избори.
"Посебно је био присутан говор мржње на фејсбук страницама странака и спотовима које су пуштани, а није било адекватне осуде јавности", казала је Дубравка Валић Недељковић.
Она је указала да је потребно тачно дефинисати шта су медији на интернету, али и увођење медијске писмености у школе, што није предвиђено Стратегијом развоја образовања.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.