Вести
28. 05. 2013.
Степен поверења
Хамлетовска дилема, да ли ће претплата за РТС бити укинута или не, изгледа неће ускоро бити решена. После препуцавања у врху власти између првог потпредседника Владе Србије Александра Вучића и министра финансија Млађана Динкића, од којих први заговара укидање претплате као предизборно обећање грађанима, док овај други кука како пара у државном буџету нема, у причу се укључила и Европска унија.
Њихов коментар зашто су против укидања претплате крајње је уместан - држава ионако наплаћује само око 2,6 милиона евра месечно од претплате (30 одсто становника редовно плаћа) и требало би да поради на бољој примени закона, односно да се више ангажује на промоцији претплате. Као и објашњење ЕУ зашто је против укидања претплате. Јер, повратком на државни буџет политичари ће желети и контролу над уређивачком политиком јавног сервиса. А добро знамо како је то изгледало раније и како је на крају завршило.
Грађани су огорчени што морају да плаћају претплату, мада је добро познато да је у питању законска обавеза. То што само 30 одсто становништва (око два милиона) редовно плаћа, само показује степен поверења у државне институције.
Оно што је више него приметно јесу њихове примедбе да на програмима које грађани финансирају нема ничег другог осим репризиних реприза серија и филмова од пре 30 година и политичких ток шоу емисија. Сопствене продукције скоро и да нема, па је сасвим логично што грађани неће да плате 500 динара. Поређења ради, претплата у земљама региона је од три до 12 евра. Међутим, наплата је преко 70 одсто, а најчешће објашњење јесте што је програм квалитетан и што има шта да се гледа.
Ако се вратимо на терен политике, потпуно је јасно зашто политичари желе контролу над телевизијом, коју дневно гледа око два милиона људи. Боља лична, али и промоција поруке послате тим путем, не постоји. Искуство, нарочито са локалним медијима, показало је да ако су већ на државном буџету, буџету града, општине, очекивања челних људи тих заједница јесу да локални медиј служи искључиво за праћење догађаја који су важни власти. Јер ко држи кесу, тај и има право да диктира услове. Зашто би се нешто данас разликовало? Све ће то грађани платити. На овај - кроз претплату или онај начин - кроз финансирање преко буџета. Иовако их нико ништа не пита.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.