Вести
30. 05. 2013.
Важно је да су закони применљиви
ОЕБС је неколико година најактивнији учесник, прецизније посредник, у обликовању будуће медијске сцене Србије, прво кроз израду Студије, потом Стратегије, а сада у њеној првој примени – изради законодавства. Које су упоришне тачке на којима ОЕБС инсистира?
Опредељење Мисије ОЕБС за медије јединствено је по томе што истовремено комбинујемо рад на реформи медијског законодавства, праћењу поштовања слободе изражавања и професионализацију медија кроз низ програма обуке. Трудимо се да помогнемо Влади, професионалним удружењима и самим редакцијама да створе услове за развој независних и разноврсних медија. То грађанима треба да омогући да буду објективно обавештени о свим битним догађајима и темама у друштву.
Да би се ово остварило неопходан је, пре свега, правни оквир усклађен са стандардима слободе изражавања. Законска регулатива треба да гарантује новинарима и медијима безбедност, независност у раду, као и да промовише различитост гласова у друштву, не реметећи односе на медијском тржишту. То подразумева паралелно постојање стабилног и независног јавног сервиса и комерцијалних емитера, као и независних регулаторних тела у области радиодифузије и електронских комуникација.
Мисија се залаже и за то да се сви закони доносе на транспарентан начин како би се заинтересованима омогућило да дају коментаре и сугестије. Веома је позитивно то што су у саму израду нацрта закона који се сада приводе крају – о јавном информисању и медијима и о електронским медијима - били укључени и представници релевантних професионалних удружења чији је допринос налажењу најбољих решења био драгоцен.
У којим важним стратешким опредељењима је током ових неколико година дошло до кључних промена?
Повлачење државе из медијског власништва обавеза је која постоји према важећим законима, међутим из низа разлога до тога није дошло. Ова влада показује решеност да државу до краја “изведе” из медија. Надамо се да ће тако бити и урађено, с обзиром на то да је стручна јавност јединствена у ставу да држава није најбољи власник медија. Наравно, мора се водити рачуна о томе да се грешке из претходних приватизација не понове и да се цео поступак брижљиво координира са министарством и агенцијом задуженим за приватизацију.
Значајна новина у нацрту Закона о јавном информисању је та да је јавни интерес основа за државно финансирање медијских садржаја. То значи да ће се новац пореских обвезника убудуће трошити за финансирање медијске продукције од јавног интереса, путем транспарентних конкурса о којима ће одлучивати независне комисије.
Битна новина је и увођење механизама за већу транспарентност власништва, као и оних који би требало да ограниче преовлађујући утицај појединаца или група на формирање јавног мњења.
Колико је реално очекивати да ће бити поштовани рокови задати Стратегијом? Неки од рокова из Стратегије већ су прекорачени, пре свега због прошлогодишњих избора. Министарство културе и медија улаже велике напоре да се нацрти закона заврше и Мисија ОЕБС им, заједно са Делегацијом ЕУ, помаже да се то што ефикасније уради. Важније од тога што су неки рокови пробијени јесте да усвојена решења буду најбоља могућа, примењива и усклађена са међународним стандардима. Једино такав правни оквир ће допринети бољем информисању грађана и процесу демократизације Србије.
Због тешке економске кризе у коју су запала два јавна сервиса, један од сценарија је њихово привремено финансирање из буџета. Колико повратак најскупљих медија на буџет може да врати Србију унатраг и на који се начин такав повлашћен положај одражава на пословање комерцијалних медија, тржишну утакмицу, али и положај новинара који раде у различитим условима?
Већ дуже време сведоци смо урушавања два јавна сервиса, РТС и РТВ, због пада наплате претплате. Сада када је тај проценат пао испод 30, угрожен је и сам њихов опстанак. У таквим околностима држава има обавезу да обезбеди хитну финансијску помоћ јавним сервисима како они не би престали да раде. То је неопходна привремена мера, док је дугорочно финансирање јавних сервиса посебно питање.
Најзначајније је да држава обезбеди стабилно, дугорочно и довољно финансирање јавних сервиса, не нарушавајући при том њихову функционалну и уређивачку независност. Без обзира на изабрани модел финансирања, кроз претплату или неку врсту пореза, ограничене комерцијалне приходе, државни буџет или комбинацију ових модела, циљ је да се обезбеде довољна средства неопходна јавним сервисима да у потпуности испуне своју мисију да информишу, образују и забављају, производећи висококвалитетне програме намењене свим сегментима друштва.
Из угла гледања комерцијалних емитера потпуно је свеједно да ли ће се јавни сервиси финансирати из буџета или путем претплате. За њих је најважније да јавним сервисима буде ограничено право на приход од реклама, јер им је то директна конкуренција на тржишту.
Чињеница да нови медијски закони предвиђају трансформацију медија у државном власништву и пројектно финансирање садржаја од јавног интереса даје наду да ће локални медији, који су веома важни, успети да превазиђу последице економске кризе и наставити да постоје у будућности.
Оно што је најважније је да новац за локално информисање постоји у буџетима локалних самоуправа. Мења се само начин расподеле тог новца, што треба да омогући равноправнију утакмицу за све учеснике на медијском тржишту.
Коментари (1)
Остави коментар30.05.
2013.
Apsurd
Ako "Ostvarivanje prava javnosti da bude informisana predstavlja javni interes" (clan 12. stav 1. Nacrta zakona o javnom informisanju i medijima), onda apsurdno glasi pasus u ovom tekstu: "Značajna novina u nacrtu Zakona o javnom informisanju je ta da je javni interes osnova za državno finansiranje medijskih sadržaja. To znači da će se novac poreskih obveznika ubuduće trošiti za finansiranje medijske produkcije od javnog interesa, putem transparentnih konkursa o kojima će odlučivati nezavisne komisije."
ОдговориBas me interesuje kakva je to medijska produkcija od javnog interesa, s obzirom na zakonsku definiciju "javnog interesa"?