Вести
01. 06. 2013.
Велики атак са малог екрана
Једно од "контролних" тела, које би требало да прати сва збивања у електронском медијском простору Србије, Радио дифузна агенција (РРА) има надлежност да утврђује и санкционише кршење кодекса понашања емитера, нарочито у вези са "ријалити програмима". Члан Агенције Гордана Суша каже да је РРА најчешће реаговала на основу примедби грађана и на основу налаза Службе за надзор и анализу програма:
- Обично се то односило на програме који могу да нашкоде физичком, менталном или моралном развоју малолетника, а који су били емитовани у терминима када се објективно могло очекивати да малолетници прате програм, имајући у виду уобичајени распоред њихових активности.
Тако је Савет РРА од емитера ТВ "Пинк" затражио да обустави емитовање емисије "Прељубници", а да се "Тренутак истине" емитује после 23.30 часова, што је "Пинк" у целини прихватио и извинио се гледаоцима у својим централним информативним емисијама.
- Нажалост, на јучерашњој седници Савета анализа стручне службе показале је да се неке емисије репризирају у неодговарајућим терминима, што ће имати одговарајуће консеквенце. Притом, емитери, очигледно, користе немоћ Савета РРА коме су "везане руке" јер ниједним позитивним прописом му није дато овлашћење да изрекне меру обуставе емитовања одређених програмских садржаја. Ми можемо једино да опоменемо, упозоримо или привремено или трајно одузмемо дозволу.
Поступак изрицања мера је дуготрајан и спор и није могуће "с неба па у ребра" трајно одузети дозволу.
Тако је Савет РРА у оквиру својих могућности претежно договарајући се са телевизијама, затражио повећану уредничку одговорност емитера и у случају емисије "Фарма" и њено одложено емитовање. Наложио је да вулгаран и увредљив говор треба да буде прекривени звуком (бипован). Ипак се и ту дешавају пропусти, мада много мање него пре.
- Јавност је дуго била у заблуди да ли је оно што се дешава у "Лудој кући", "Прељубницима" или "Породничним тајнама" документарни програм. Савет РРА је наложио телевизијама да те емисије јасно означе као играни програм како јавност не би била у заблуди да личности које се појављују не представљају себе и догађаје из свог живота. Та одлука се у потпуности поштује. РРА је до сада изрекла 67 опомена, 11 упозорења и једну меру привременог одузимања дозволе и поднелиа надлежним органима око 370 захтева за покретање прекршајног поступка за кршење програмских обавеза и кршење Закона о оглашавању.
- Нажалост, 102 поступка пред надлежним судом су обустављена због наступања застарелости, мада су у последњих годину дана и судови постали ажурнији - објашњава Суша.
- Да би наше ингеренције биле веће требало би ускладити законодавство са европском регулативом и дати ингеренције Савету за изрицање новчаних казни, које су се у пракси других земаља показале као једино ефикасно решење. Постоје могућности да се то предвиди новим Законом о електронским медијима, а та средства од казни била би уплаћивана у фонд намењен развоју медија, културе и радиодифузије. Тим средствима би, највероватније, управљало Министарство културе, а не РРА, што је важно напоменути.
Некада је постојала комисија за шунд, која је прегледала филмове, музику, позоришне представе и на основу тога се одређивала пореска основица за све што се сматра кичем. Та средства су била намењена за стимулисање високе уметности, оних уметничких вредности које су гарантавале интегритет и легитимитет једног друштва.
- Танка је граница између цензуре и слободе изражавања, због чега се поставља питање какве би то цензорске комисије биле које би доносиле одлуке - сматра Суша.
- Свако је власник свог даљинског управљача и може да изабере програме који му се допадају. У овој беспарици порез на кич добро би дошао и питање је само ко би од тога био ослобођен у таблоизираној политици, култури, медијима. Професор на Факултету примењених уметности Душан Русалић, члан некадашње Републичке комисије за процену уметничке вредности филмова, сматра, међутим, да је таква комисија данас потребнија него икада:
- Имамо емисије које су директан атак на легитимитет нашег друштва, на породицу, на установе културе, на наш друштвени статус. Стимулисање оних који производе кич супротно је културном бићу нашег народа, као и цивилизацијском културном бићу света уопште. Данас имамо чист атак на васпитавање генерација, губитак интегритета породице, школе... Тешко је у овом свету одредити шта јесте, а шта није кич. Зато је потребно да постоји једно друштвено одговорно тело, које би се тиме бавило. Нека постоји "Велики брат" и "Фарма", али онај који хоће да их ради, нека плати повећу цену. Не могу исто да се третирају емисије које пропагирају есенцијалне вредности друштва, са оним што то није.
Ријалити дијагноза
- Избацила бих све ријалити програме, које лично презирем - каже Гордана Суша.
- Можда би били мање гледани да имамо боље садржаје на Јавном сервису. Разумем комерцијалне емитере којима је једини циљ профит, а истовремено када бисмо на Јавном сервису имали више квалитетнијих програмских садржаја можда би интерес за оваквим програмима био мањи, а самим тим и мотив комерцијалних телевизија да их емитују. Најбољи су пример домаће серије које и после ко зна које репризе имају невиђену гледаност, а када би била усвојена могућност да Савет изриче и новчане казне и тај новац оде за унапређење програмских садржаја, вероватно би тих квалитетнијих програма било више.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.