Вести
06. 06. 2013.
Због конкурса за нову ТВ губимо 100 милиона евра
Расписивањем конкурса за нову телевизију, на фреквенцијама које је користила ТВ „Авала“, процес дигитализације у Србији је додатно успорен, а буџет у перспективи остао кратак за, према неким проценама, чак 100 милиона евра.
И Венсан Дежер, шеф делегације Европске комисије у Београду, критиковао је у писму министру Расиму Љајићу кашњење у дигитализацији која треба да буде завршена до јуна 2015. године. Фреквенције које је користила „Авала“ требало је да буду намењене проширењу иницијалне мреже за тестирање дигиталног сигнала.
То и предвиђа нацрт правилника о прерасподели фреквенција, који је урадио РАТЕЛ, а који је само још требало да потпише Љајић, како би ступио на снагу.
РРА је, међутим, пре тога расписала конкурс за доделу ове фреквенције са националном покривеношћу неком од ТВ емитера, чиме је практично онемогућено да се оне користе за процес дигитализације. У РРА кажу да су радили по закону, по коме су обавезни да све слободне фреквенције ставе на конкурс.
Горан Караџић из Савета РРА каже да су тако и урадили чим су од Министарства за телекомуникације добили обавештење да су те фреквенције слободне, а од РАТЕЛа документацију за расписивање конкурса. - Зашто су је доставили ако не желе конкурс - каже Караџић. Љајић признаје да је законска процедура испоштована, али истиче и да није срећан што је конкурс расписан, јер мисли да је било боље да се те фреквенције користе за убрзавање дигитализације, и да се, када се дигитализација заврши, остваре приходи за буџет.
- То су урадили Македонци, пустили су дигитални сигнал и остварили приход од 30 милиона евра, а ми бисмо остварили и више. Мислим да се овим јавним конкурсом прави велика штета.
Упозорио сам на то - каже Љајић. Адвокат и стручњак за медијско право Слободан Кремењак оцењује да Љајић и сада може да потпише правилник, чиме би цео конкурс за доделу фреквенција пао у воду. Правилник је иначе прошао јавну расправу, а њему се противила само РРА.
Мобилни оператери
За дигитализацију су заинтересовани и мобилни оператери, јер би им то омогућило проширење услуга. Они би откупили „дигиталну дивиденду“, део спектра који се ослобађа дигитализацијом, на чему би и држава знатно зарадила. Немачка је тако зарадила 3,57 милијарди евра, а Француска 2,6 милијарди евра. Дигитализација би подигла и вредност Телекома, чија се продаја најављује.
Коментари (1)
Остави коментар06.06.
2013.
Rasomonijada
Izgleda da su akteri u procesu digitalizacije televizije, odnosno prosirenju Inicijalne mreze, promenili misljenja u periodu kraj marta - pocetak aprila. To se lepo se lepo vidi iz nize navedenih saopstenja i dokumenta:
Одговори26. mart 2013. - Uskоrо znаčајnо prоširеnје iniciјаlnе мrеžе (http://www.etv.rs/vesti/161-uskoro-znaca-no-prosirenje-inici-alne-mreze);
29. mart 2013. - Тrkа zа rоkоvimа (http://www.etv.rs/vesti/163-trka-za-rokovima);
3. april 2013. - Mišljenje Republičke radiodifuzne agencije (http://www.ratel.rs/upload/documents/javne_rasprave/Izmena_plana_raspodele_210313/Misljenje%20RRA.pdf).
Sta se tada tacno desavalo i odlucivalo, nije lako dokuciti.