Вести
07. 06. 2013.
РТС и РТВ под будним оком Европске уније
Став Европске уније је да је на државама појединачно да осигурају адекватно окружење за функционисање јавних сервиса, али је Европска комисија, ипак, веома забринута по питању медијских слобода у земљама кандидатима за чланство у ЕУ. Због тога Европска радиодифузна унија (ЕБУ) већ примењује акциони план суфинансирања јавних сервиса како би се ојачала њихова улога на Западном Балкану укључујући и Србију.
Европска комисија ће током процеса приступању ЕУ надгледати стање јавних сервиса у Србији, каже за Данас Дејвид Луис, начелник Сектора за односе са чланицама Европске радиодифузне уније.
У Србији је у току израда закона којим је најављено да ће претплата бити укинута, а да ће се РТС и РТВ финансирати привремено из буџета током две године. Како видите тај потез?
- Сигурно да постоје ситуације када су прелазна решења неопходна како би се осигурала витална улога јавних сервиса у развоју демократије. Финансијска ситуација и РТС и РТВ је веома тешка, углавном због тога што већина грађана не плаћа претплату и притом се за то нико не кажњава. Уколико постоје чврсте гаранције независности уређивачке политике, привремено финансирање из буџета државе или путем БДП, што је можда пожељније, прихватљиво је, па и неопходно.
Какав је став ЕБУ према земљама у којима се јавни сервиси финансирају из буџета? Који су проблеми таквог начина финансирања?
- Предност система претплате је у томе што се тако успоставља директна веза између јавних сервиса и грађана. Уколико то власт поштује, то такође гарантује и независност уређивачке политике. С друге стране, директно финансирање из државног буџета може да буде проблематично, осим уколико не постоје чврсте гаранције независности од политичких одлука и политичког утицаја, укључујући да се оне не мењају ни приликом промена владајућих партија.ИОсновни проблеми су како успоставити и гарантовати одговарајући ниво финансирања, а истовремено осигурати и независност јавних сервиса, који постоје да буду у служби грађана, а не власти, партија и интересних група.
Такође, формуле којима се распоређује део државног буџета јавним сервисима не даје емитерима ни сигурност која им је неопходна за функционисање, јер буџет може да буде подложан драстичним резовима и то током године. Јавним сервисима су неопходни сигурни приходи, тако да је можда боље решење финансирања базирано на вредностима БДП-а, јер је мање подложно оштрим смањењима.
Колико се јавних сервиса у Европи финансира путем претплате, а колико из државног буџета?
- У 2011. претплата је била главни извор прихода чланицама ЕБУ, чинећи 64,2 одсто од укупних прихода. У 22 земље од 40 које смо анализирали, претплата је била главни извор прихода. Јавни грантови и кредити, субвенције, порески приходи и слично налазили су се на другом месту међу изворима прихода и на тај начин се остваривало 12,8 одсто стечених средстава. С друге стране, у 17 земаља које су у надлежности ЕБУ јавни сервиси се ослањају на јавне фондове.
Оглашавање је 2011. учествовало са 10,5 одсто у приходима јавних сервиса, али се и ту бележи тенденција пада од 2006. године. Финансирање из државног буџета је више карактеристично за земље Источне Европе.
У којим земљама је наплативост претплате на најнижем нивоу?
- Нажалост, у земљама Југоисточне Европе.
Финансирање јавних сервиса у ЕУ
Како оцењујете финансијску ситуацију јавних сервиса у земљама ЕУ? Са којим се проблемима суочавају?
- Скоро сви јавни сервиси у Европи, и у земљама чланицама ЕУ и у онима које то још нису, суочавају се са озбиљним проблемима који су последица економске кризе. Статистика показује да су приходи чланица ЕБУ пали за 7,4 одсто у периоду од 2006. до 2011. године. С друге стране, комерцијални емитери су остварили позитиван раст прихода од 1,8 одсто у истом периоду. Ситуација у области јавних сервиса може постати још озбиљнија, тако да је хитно потребно извршити технолошке промене и реформе како би се лакше суочили са изазовима новог окружења.
Коментари (2)
Остави коментар07.06.
2013.
I Bogu dodijali istom pricom...
Dokle ce ti EUropejci (a i nas novinarski EU agitprop) da nam servira istu pricu o neodrzivom odnosu i ugrozenosti uredjivacke politike medija ili javnih servisa u Srbiji ukoliko ih drzava delimicno finansira, kada JE OPSTEPOZNATO da ni u toj Evropi (tacnije, glavnovodecim clanicama EU) ma kako da su mediji finansirani, uredjivacka politika predstavlja STROGO KONTROLISANE VOZOVE, PUTNIKE I DESTINACIJE - u prevodu, diktirano novinarstvo!!! Zasto NAS "neuke", koji smo obisli svet i upoznali rad medija u tzv. demokratskim zemljama (jer ni one ne postoje - cist filosofski pojam), ali i ostale citaoce/slusaoce/gledaoce NEKO iz naseg dvorista stalno pokusava da OBMANE o gorerecenim.
ОдговориNEPRISTRASNO I OBJEKTIVNO INFORMISANJE (koje bi trebalo da proistekne iz NEZAVISNE UREDJIVACKE POLITIKE) ne samo u Srbiji, nego i u svetu je zapravo nemoguca misija, i jednom za svagda treba staviti tacku na to pitanje!
Zasto? Zato sto finansijer medija (privatni vlasnik ili drzava) uvek i svuda DIKTIRA SVOJE USLOVE kojih se pridrzavaju i urednici (zarad fotelja i sigurnije sopstvene buducnosti) ali i novinari - hteli to oni ili ne - jer moraju da prate politiku kuce od koje zive. Iskakanja nisu dozvoljena, u suprotnom sledi otkaz. U osnovi svega je Novi Svetski Poredak, a primera "objektivnog" informisanja imamo bezbroj - posavsi od Severne i Juzne Amerike, preko Evrope (narocito EU), Avganistana, Iraka, Palestine, Irana, pa Libije i arapskog "proleca" do zbivanja na podrucju bivse SFRJ, posebno u vreme NATO BOMBARDOVANJA Srbije, i glasnogovornika Dzejmija Seja, koji je (shodno zahtevima ministarstava odbrane zemalja-clanica NATO-a) uslovljavao nacin pisanja u njihovim medijima!
I ko koga sad tu farba, a pre svega, ZBOG CEGA? Nismo mi polusvesna masa, niti amebe da ne mozemo da pomnozimo dva i dva..Odgovor je poznat - EUropa NEMA ALTERNATIVU, pa makar i nestali posle toga!
I jos nesto, sa kojim pravom, I U CIJE IME vrhuska Srbije juri tim klizavim, zutim putem gde nas iza svake okuke ocekuje pregrst novih ZAHTEVA (ne preporuka) sta nam valja dalje ciniti, cak i kada su u pitanju mediji, koji su (ponavljam) posebno u EU i USA, UNISONI do bola, netransparentni i selektivni.
Dakle, i Bogu je, verujem, dojadilo da slusa ove price...
PS Inace, u vise navrata sam pisala komentare na pomenutu temu, upravo na ovom sajtu koji bi trebalo da bude upravo takav kakvim se smatra - objektivnim glasilom, gde se moze cuti i druga strana ali, na zalost, ta druga (moja) strana se nije cula! Sigurna sam da nije u pitanju nepismenost, niti kultura govora...
07.06.
2013.
Pretpla nema primat nad budzetom
Prema tacki 29. Preporuke (2007)3 Komiteta ministara država članica o misiji javnog medijskog servisa u informacionom društvu (http://www3.ebu.ch/files/live/sites/ebu/files/Knowledge/Media%20Law/Reference%20Texts/CoE%20-%20PSM/CoE%20REF%20-%20CM%20Rec%282007%293.pdf), Srbija kao drzava clanica Saveta Evrope moze JEDNAKOPRAVNO ili RAVNOPRAVNO da obezbedi finansira delatnosti audio i audio-vizuelnih medijskih javnih sluzbi ( RTS-a i RTV-a) i u nasem informacionom drustvu iz sva tri tradicionalna izvora: pretplate (takse), budzeta i reklama.
Одговори