Вести
07. 06. 2013.
Знају шта раде, бре
Хајде да се одмах визирам: „Шта радите, бре?“ (РТС, радним данима, око пола шест по подне), по мом суду макар, најбоља је политичка хроника која се припрема и емитује на овдашњим телевизијама. Годинама тако. Суверено!
Ако је једноставност (пре)одређујућа одлика сваке умешности, али и препорука, често и гаранција квалитета за исту, онда је баш једноставност форме и реализације овог, само по минутажи трајања, невеликог сочињенија, његова кључна особина. И етикета, дабоме.
Мала група новинара у београдској редакцији и дописници из целе Србије свакодневно скупљају - оловком, микрофоном и камером - шта све (не)чине људи који се у овој убогој земљи баве политиком. Буквално и метафорично. Али се, обавезно, баве и нама!
Од те, најчешће вербалне, али и свакојаке друге поганије, справља се телевизијски коктел. Производ без било каквих адитива. Укусан ређе, одвратан најчешће. Јер, такви су овдашњи извођачи политичких радова и њихова (не)дела.
Слика и прилика многих од оних који седе у националом парламенту, у влади, у министарским кабинетима и око њих, по канцеларијама, где се кроји судбина грађана, углавном покорних, наших градова, општина, вароши, села... Разлике нема. Принцип је исти, тек по која нијанса, како би то давно казао један мој суграђанин.
Аутори прилога и уредница емисије инсистирају на аутентичности. Реч и слика су аргументи. Нема класичног коментарисања, објашњавања, накнадног паметовања... Али, има врло особеног става и односа према ономе што се чуло и видело. Кроз рефрене разних песама. Познатих и незнаних. Увек убитачно. С мером. Духовито.
У тим емисијама нема водитеља, домаћина, презентера... или како се већ зову они који на тој станици, у оквиру тзв. политичких емисија, разговарају са једним саговорником, или са више њих. И то годинама, уз редак изузетак, чине - лоше. Не бих детаљније. Већ јесам, не једном.
У овом случају мање је обавезно - више! Одсуство таквих ликова није мана, већ квалитет!
Једна од, опет по мени, највећих пропуста људи који руководе националним сервисом јесте што нису научили, годинама већ, да саставе квалитетну програмску шему. Не могу (или им тамо неко врло моћан и за-све-питајући то не допушта) да укапирају коначно, шта би требало да им буду програмски приоритети, шта треба и мора да буде емитовано у јутарњем програму, шта пре подне или по подне, шта увече...
Шта ваља да буде приказано на једном, а шта на њиховом другом програму. Реч је о врло важном, веома озбиљном и прилично тешком послу. (Можда постоји неко упутство, забелешка, свеска покојног Слободана Новаковића, мајстора за склапање шеме на некада моћној ЈРТ.
Да бандигазде у Таковској из њих науче понешто од Слобиног креативног фајта са баракудама какав је у оно време био рецимо Мирослав Лилић са загребачке телевизије, или неки тврди играчи из Љубљане или Новог Сада, како би се, на концу, саставила квалитетна шема. Било би им корисно.)
Политички колаж „Шта радите, бре“ требало би да иде након Дневника у пола осам! Репризе серија нека чекају петнаестак минута. Није штета...
За крај, али никако не и напослетку по важности, да напишем да је уредница серијала Наташа Михаиловић, новинарке су Весна Новаковић, Јелена Синобад Ерцеговић и Тихана Бајић, музику бира Драгољуб Илић, а све пакује реализатор Миодраг Јанићијевић. Свака част, људи! Знате шта радите, бре..
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.