Вести

30. 05. 2025.

Аутор: Бобан Каровић Извор: НИН

Плебс, елита и политичке игре: Креће нови покушај избора чланова Савета РЕМ-а

Седница скупштинског Одбора за културу и информисање на којој ће бити разматрани предлози за кандидате за чланове Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) одржава се данас.

Ако је судити по реакцијама које су, након објављивања дела имена кандидата, дошле од представника власти, опозиције и медијских удружења и стручњака – реална је опасност да се и с овим покушајем избора понови сценарио с претходним.

Власт и опозиција су ових дана, говорећи о појединим кандидатима, разменили међусобне оптужбе за двоструке аршине и заобилажење закона, а истим поводом су се огласила и медијска удружења. Било је речи и о томе ко је квазиелита, а ко плебс. РЕМ, иначе, многи сматрају важном полугом власти и зато се сада од избора чланова тог тела доста очекује. Тако да ко год да на крају буде изабран, једно је сигурно - неће бити у лагодној позицији.

И сама власт у Србији се тренутно налази у незавидној позицији када је реч о овом питању. Јер, поред усвајања измена и допуна три медијска закона, избор чланова Савета РЕМ-а је једна од кључних ствари од којих зависи отварање кластера 3 у преговорима са ЕУ. То је, признају и из власти, “услов свих услова”. Стога ће читав процес бити под лупом не само домаће, него и европске јавности. Уосталом, о важности ових питања су претходних недеља говорили и европски званичници, попут комесарке за проширење Марте Кос, која је избор за чланове Савета РЕМ-а окарактерисала као “кључни корак у обнови поверења” и пут за “излазак из странпутице”. Такође је и известилац Европског парламента за Србију Тонино Пицула у свом говору пред европосланицима истакао као проблем то што у нашој земљи “регулаторно тело за медије не функционише”.

А РЕМ не функционише од новембра прошле године, када је дотадашњим члановима Савета истекао мандат. Седам месеци без овог важног регулаторног тела би било превише и за земље са далеко уређенијом медијском сликом, а камоли за Србију, где се од РЕМ-а очекује да истински почне да ради свој посао, што би подразумевало да адекватно контролише рад електронских медија, да правовремено изриче мере и да, у крајњем случају, одузима дозволе за рад онима који брутално крше сва правила.

Неће ићи глатко

Истина, у међувремену је био један покушај да се изаберу нови чланови Савета РЕМ-а, али је он пропао. Тада се из процедуре повукло седморо независних кандидата тврдећи да цео процес “није инклузиван и транспарентан”, те да је “политичка честитост затајила у процедури за избор новог Савета РЕМ-а.” Неколико месеци касније је уследила студентска блокада РТС са захтевом да се распише нови конкурс за РЕМ, што се након двонедељне блокаде и догодило.

Некадашња председница Савета РЕМ-а, а данас портпаролка овог тела, Оливера Зекић изјавила је да, у складу са процедурама и роковима, избор новх чланова Савета треба очекивати у првој половини јула. То је рок уколико све буде ишло по плану. Но, судећи по размирицама које су уследиле уочи данашњег заседања Одбора за културу и информисање цела прича ни овога пута неће ићи глатко.

Скупштински Одбор за културу и информисање донео је 28. априла одлуку о покретању новог поступка за предлагање кандидата за избор чланова Савета РЕМ-а, након што је претходно ставио ван снаге одлуку о претходном поступку од 25. новембра. Јавни позив за предлагање кандидата за избор чланова Савета РЕМ-а објављен је 8. маја, а завршен 25. маја. Расписивање новог конкурса за чланове Савета РЕМ-а званично су затражили опозициони посланици, чланови Одбора за културу и информисање, али су претходно тим поводом студенти у блокади 15 дана блокирали РТС.

Ко су кандидати?

Пред члановима Одбора ће се наћи имена 45 кандидата, који су предложени од стране 171 удружења. Након прегледа документације прави се ужи избор од 18 кандидата, по двоје из сваке групе овлашћених предлагача. Потом следи јавно саслушање, а када се након тога дође до девет кандидата заказује се седница у Скупштини и посланици гласају ко ће да буду нови чланови РЕМ-а. Савет РЕМ има девет чланова - три члана се бирају на мандат од две године, три члана на четири, а три члана на шест.

Новинарска удружења су за чланове предложили Ђорђа Влајића и Милеву Малешић, Универзитет у Београду ванредну професорку на Факултету драмских уметности Вању Шибалић и вишег научног сарадника на Институту за европске студије Ирину Милутиновић, док Српска православна црква и традиционалне цркве и верске заједнице предлажу Сању Анђелковић Лубардић, која је дугогодишњу новинарку и тренутно ПР Универзитета у Београду, као и Снежану Миљковић, која је координатор у СПЦ и сарадник у ТВ Храм. Заштитник грађана Зоран Пашалић и Повереник за информације од јавног значаја Милан Мариновић предложили су Стевицу Смедеревца и Жарка Симовића, који раде у РЕМ-у, док је Центар за социјално превентивне активности ГРИГ предложио Душана Алексића с Филозофског факултета у Нишу и Дубравку Валић Недељковић, која је професорку у пензији Филозофског факултета у Новом Саду.

Удружења која се баве слободом информисања за кандидате су предложила новинарку Антонелу Риху и адвоката Родољуба Шабића. Универзитети у Новом Саду, Приштини, Универзитет одбране, Криминалистичко полицијски универзитет, као и Универзитет МБ предложили су новинара и уредника Политике Бојана Билбију и нишког новинара Милана Петковића. Друштво новинара Ниша, Друштво новинара Војводине и ПроУНС као кандидате предложили су Наду Вујовић и Мају Мишковић Марковић. Удружења филмских, сценских и драмских уметника и удружења композитора кандидовала за РЕМ Владимира Ђурића, Предрага Котура, Ивана Лалића и Жељка Хубача. У трци је и глумица Горица Поповић. Такође, међу кандидатима је и Милош Гарић, саветник министра за информисање и телекомуникације Бориса Братине. И управо његово име на овом списку је покренуло велику полемику на релацији власт – опозиција.

Размирице на релацији власт - опозиција

Шеф посланика Зелено-левог фронта (ЗЛФ) Радомир Лазовић рекао је да достављена листа кандидата за избор чланова Савета РЕМ-а указује да се спрема слична манипулација власти као и за претходни поступак избора. Најавио је да ће тражити одбацивање кандидатура поједниних кандидата, јер су, тврди, противзаконито на листи. Најпре је навео Милоша Гарића.

“Овде је очигледно да се ради о сукобу интереса јер је Гарић по свему део извршне власти и не може се никако говорити о некој његовој наводној непристрасности. Али поред тога што је он део извршне власти, Гарић је и власник фирме Гарнетс, регистроване за производњу ТВ програма, што је према тексту конкурса и правилима експлицитно забрањено”, казао је Лазовић.

Потом је навео Владимира Ђурића, власник фирме за производњу кинематографског садржаја, који је за време конкурса променио шифру делатности, “што је очигледно сакривање сукоба интереса”. Додао је да кандидате Жарка Симовића и Стевицу Смедеревца дисквалификује то што су већ запослени у РЕМ-у, док је за Бојана Билбију навео да је “позивао на убијање активиста ЗЛФ”.

Недуго потом је конференцију одржала и председница парламента Ана Брнабић, која је изнела списак имена која су спорна за власт, а међу којима су Антонела Риха, Милева Малешић, Вања Шибалић… Пожалила се и да за власт не важе иста правила као за опозицију.

“Да за вас квазиелиту важе једна правила, а да све нас друге нас народ, плебс, нас ћације важе потпуно друга правила”, рекла је Брнабић.

У међувремену су и из Фондације “Славко Ћурувија” и УНС-а саопштили да је Гарићева кандидатура спорна, те да мора да буде одбијена. Из НВО Грађанске иницијативе су позвали председницу скупштине да “хитно објави које кандидате за чланове Савета РЕМ-а сматра ‘њиховим’, а које ‘нашим’, како је то сама рекла у јавном иступу”.

“РЕМ не бира ни ‘елита’, ни ‘плебс’, ни ‘ћацији’, како је изјавила, већ овлашћени предлагачи из цивилног сектора, универзитета, новинарских удружења и других независних тела. Скупштина је дужна да примени Закон о електронским медијима и све предлагаче и кандидате подвргне истој провери, а не политичким преференцама странака на власти. Чланови РЕМ-а не смеју бити резултат политичких договора, јер то директно крши закон и разара кредибилитет тог тела”, навели су из Грађанских иницијатива.

Уочи заседања скупштинског одбора, огласио се и министар информисања Борис Братина, који је рекао да је РЕМ највећи полигон политичких игара.

“Политички гледано, тема РЕМ-а је политичка игра за неку врсту моћи. Можете да кажете да РЕМ нема неку моћ, али из моје перспективе, РЕМ има много више моћи него што имам ја, може да укида фреквенције, да кажњава медије", рекао је Братина.

Вучић: Биће испуњено све у вези медијских закона, РЕМ-а и изборних услова 

Председник Александар Вучић рекао је синоћ да ће "у наставку европског пута" Србија испунити све што је обећала о медијским законима, Регулаторном телу за електронске медије (РЕМ) и у вези с препорукама ОЕБС-а о условима за изборе. Он је за РТС казао да је за европски пут Србије "страшно важно да се у потпуности отклоне лажне сумње око транспарентности изборног процеса, пошто ми знамо да неки људи не могу да трпе изборне поразе, а претрпеће их ускоро поново и у Зајечару и у Косјерићу" где су 8. јуна локални избори..

Вучич је казао и да "без обзира што су говорили да су (тамо) много популарнији", морају да науче да "није све у викању, разбијању, исписивању графита, већ и у озбиљности политике". Казао је и да не зна када ће бити отворен "Кластер 3" у преговорима с ЕУ, те оценио да се ту увек постављају "политички разлози" и да ће "они (званиучници ЕУ) да изговоре ону чувену реченицу: 'Све мора да буде на заслугама засновано' а то наравно никада није било тачно". Он је оценио и да је медијска сцена у Србији веома разнолика и да власт није укинула ниједан медиј јер јој се не свиђа, а то се, како је рекао, дешавало пре доласка Српске напредне странке на власт.

"Увек смо трпели, издржали све, па и кад се и РТС придужио нападима на државу", казао је Вучић.