Вести
23. 06. 2025.
Матић: Циљ СЛАПП тужби да се прекине извештавање о суђењу за убиство Ћурувије и недопустивом односу судства и служби безбедности
Након што је суд одбио тужбу бившег начелника Ресора државне безбедности за Београд Милана Радоњића против адвоката Александра Оленика, председник Управног одбора АНЕМ-а Веран Матић оценио је да реч о највећој серији тужби са елементима СЛАПП-а у Србији које имају за циљ да се прекине извештавање и дебата о суђењу за убиство новинара Славка Ћурувије и недопустивом односу судства и Државне безбедности односно БИА, као што је на то указивао адвокат Оленик.
Истиче и да је наредно рочиште по тужби Радоњића, Ромића и Курака против Фондације Славко Ћурувија, коју су основала деца убијеног новинара, заказано за сутра.
Други основни суд у Београду одбио је тужбу са елементима СЛАПП-а, Милана Радоњића, бившег начелника Ресора државне безбедности за Београд, коју је поднео против адвоката Александра Оленика, због објаве на друштвеној мрежи X, у којој се доводи у везу спрега судства и Ресора државне безбедности, односно БИА.
Овим поводом, на истој мрежи, адвокат и политичар Александар Оленик је написао׃ „И судије су подржале мој став да се утицај БИА на правосуђе мора разоткрити. Овако судије постају права власт, а адвокат Ивана Соковић Крсмановић враћа част адвокатури. Очекујем жалбу еx ДБ-БИА Радоњића, али од ућуткивања нема ништа. Расформирање БИА и потпуно нова служба је наша обавеза.“
У образложењу пресуде, како преноси портал javniservis.net, судија Вера Средојевић, између осталог, закључује:
„…У ситуацији када се ради о судском поступку који је изазвао значајну пажњу јавности, као што је убиство Славка Ћурувије, постоји јак јавни интерес за информацијама које се тичу рада правосуђа и актера у таквим случајевима. Објављивање информација о вези судије и бившег шефа ДБ, уколико је тачно, може бити од значаја за јавност у контексту перцепције независности и непристрасности суда.
Из садржине спорне објаве несумњиво произлази да се она првенствено бави наводном везом судије са бившим шефом ДБ, па је последично примарни циљ те објаве критика или преиспитивање интегритета судства, а не директно блаћење тужиоца. Иако се тужилац помиње у контексту ослобађајуће пресуде за убиство Славка Ћурувије, то помињање служи као илустрација за ширу тврдњу о судији. Информација о потенцијалној повезаности судије са неким из бивше структуре ДБ у контексту високо профилног суђења је од изузетног јавног интереса.
Грађани имају право да знају да ли постоје околности које би могле утицати на објективност и независност правосуђа. При томе, тужилац се помиње индиректно, као део чињеница које дају контекст за тврдњу о судији. По налажењу суда, примарни циљ објаве није да се тужилац лажно представи као убица, већ да се укаже на потенцијалну спорну везу судије. Чињеница да је тужилац правноснажно ослобођен је важан детаљ, али та чињеница сама по себи не значи да је спомињање тог контекста усмерено на повреду његовог угледа, поготово када је објава фокусирана на треће лице (судију). У
демократском друштву, слобода говора и медија укључује и право на критичко преиспитивање рада јавних институција и носилаца јавних функција. Судије су носиоци јавне функције и њихов рад је подложан критици јавности. Информације које се тичу њихове објективности и интегритета, посебно у вези са значајним судским процесима, по правилу се сматрају од јавног интереса. Иако се тужилац помиње у неповољном контексту („Ослобођени убица С.Ћ.“), то је секундарни ефекат објаве чији је примарни фокус био на другом лицу и питањима од јавног интереса. Осим тога, тужилац, на коме је терет доказивања у смислу чл. 231 Закона о парничном поступку, није доказао да су му спорном објавом стварно повређени углед и част.
Само субјективни осећај увређености није довољан, већ је морао доказати да је објавом дошло до објективног смањења угледа у очима околине или јавности, као и да је примарна намера објаве била да се он прикаже као убица и да му се на тај начин нанесе штета, а не да се критикује правосудни систем или судија. Иако је тужилац ослобођен, био је актер у високо профилном судском процесу који је привукао пажњу јавности и његова повезаност са тим догађајем, иако није јавни функционер, поставља га у позицију где јавност има интерес за информацијама о том случају…“
Текст пресуде можете прочитати овде.
Веран Матић навео је да је ово првостепена одлука.
„Против адвоката Оленика, тужбене захтеве су поднели и Ратко Ромић и Мирослав Курак, којима је такође суђено за убиство новинара Славка Ћурувије и који су у две првостепене пресуде осуђени, заједно са Радомиром Марковићем, начелником Ресора државне безбедности, на укупно 100 година затвора, да би их, после девет година суђења, Апелационо веће ослободило. Њих тројица су, потом, поднели више од двадесет тужби, укључујући и тужбе против Фондације Славко Ћурувија, коју су основала деца убијеног Славка Ћурувије“, истакао је Матић.
Како је оценио, ово је вероватно највећа серија тужби са елементима СЛАПП-а у Србији (чак 22) које имају за циљ да се прекине извештавање и дебата о овом контроверзном суђењу и недопустивом односу судства и Државне безбедности односно БИА, као што је на то указивао адвокат Оленик.
Наредно рочиште по тужби Радоњића, Ромића и Курака против Фондације Славко Ћурувија заказано је за понедељак 23. јуна, такође у Другом основном суду у Београду.
Тројица раније оптужених за убиство новинара Славка Ћурувије 1999. године, два пута првостепено осуђених на по укупно 100 година затвора, а на крају коначно ослобођених, тужили су СЋФ због саопштења издатог после пресуде Апелационог суда. Ова је пресуда донета у априлу 2023, а објављена тек у фебруару 2024.
Због саопштења под насловом „Славко Ћурувија фондација шокирана пресудом Апелационог суда: Земља која не кажњава убице нема будућност”, тројица ослобођених су тужили фондацију коју су основали ћерка и син Ћурувије – Јелена и Раде. Посебно због реченице:
„Још једном подсећамо да су ослобођени они који су убили новинара кога је тајна служба прислушкивала и пратила пре самог злочина…”
Због нанетог душевног бола, повреде угледа, части и људских права, они траже одштету од по 500.000 динара.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.