Вести

04. 07. 2025.

Аутор: Даница Ђокић Извор: Цензоловка

Од свитања до сумрака: Како је срушена скупштинска идила током избора кандидата за Савет РЕМ-а

Док полиција на улицама хапси и пребија студенте и грађане који траже изборе, у Скупштини власт покушава да по принципу „један теби-један мени”, уз до сада незабележен излив толеранције међу скупштинским клупама, тргује избором Савета РЕМ-а како би задржала контролу над овим телом. Кулисе ове представе су се, на крају, ипак срушиле.

Док на улицама полиција хапси и бије студенте и грађане који учествују у барикадама и протестима, тражећи парламентарне изборе, у Скупштине Србије је два дана трајала нова, раније никад виђена фаза процеса избора Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) – расправа о томе који предлагачи и кандидати испуњавају законске услове.

Дан и по је ова расправа деловала као да није у питању Скупштина Србије. У толерантној атмосфери, пуној разумевања за другачије мишљење и аргументацију, уз расправу о нијансама закона, правних и стручних тумачења – деловало је да смо у некој мирној демократској земљи у којој озбиљни људи траже компромисе за добробит њених грађана.

Овој парламентарној идили посебан је печат давало то што су, као уважени учесници расправе о тако важној теми, прихваћени представници невладиних организација, које су као предлагачи са својим кандидатима претходно саопштили да напуштају овај процес због бројних кршења закона.

Све то док заседањем неформално председава председница Скупштине Ана Брнабић, као једна од најактивнијих политичарки из врха државе у оптужбама против истог тог цивилног сектора. Док су међу члановима Одбора за културу и информисање (Одбор) неки од најистакнутијих чланова владајуће странке познати исто тако по таргетирању невладиних организација и свих критичара политике Александра Вучића.

Циници би ову дводневну фикцију тумачили присуством „наших међународних партнера“, како је Брнабић неколико пута назвала десетак представника амбасада западних земаља и међународних организација који су читава два дана пажљиво, са слушалицама за превод на ушима, пратили ову седницу. Као и привлачношћу фондова Европске уније, који би, када Србија испуни услове које ЕУ захтева (међу којима је и избор Савета РЕМ-а), требало да буду отворени.

Ове седнице Одбора суштински су требале да доведу до повратка процеса избора Савета РЕМ-а у оквире закона. То су претходне недеље, на два неформална састанка у Европској кући у Београду, под покровитељством Европске уније и међународних организација, договорили предлагачи кандидата за Савет РЕМ-а и представници Скупштине Србије, односно Одбора за културу и информисање.

Уз спорадичне изузетке, током шест сати расправе у понедељак, и више од пет у уторак, заиста се чинило да је компромис надохват руке, да би већ на почетку седнице у уторак схватили да постоје проблеми који ће се тешко превазићи.

Шта се у ствари догодило?

ДРУГИ ПОКУШАЈ ДА СЕ ФОРМИРА САВЕТ РЕМ-а Ово је други покушај да се формира Савет РЕМ-а, откако је претходном сазиву истекао мандат 4. новембра 2024, у складу са новим законом. Иако је Одбор за културу и информисање требало да распише позив још у августу ’24, то се десило са озбиљним закашњењем – тек крајем новембра, када Савет већ неколико недеља није постојао. Упркос притиску власти да, због финансија из ЕУ, ово тело мора да се формира, у јануару ’25 део кандидата је напустио процес због низа кршења закона, дискриминације и нетранспарентности. У априлу ’25 су студенти који блокирају факултете тражећи одговорност за смрт 16 људи у паду надстрешнице, блокирали и обе зграде Радио-телевизије Србије с једним захтевом – да се распише нови позив за Савет РЕМ-а. Неколико недеља касније, Одбор је то и учинио. И овога пута је део учесника процеса закључио да се процес води незаконито, па је 16 кандидата и 78 предлагача иступило из процеса избора за чланове Савета РЕМ-а. Мада је деловало да то неће омести власт у намери да, коначно, формира нови Савет, под притиском међународне заједнице да процес буде инклузиван и законит, осмишљена је нова фаза поступка – преиспитивање законитости предлагача и кандидата. На позив међународне заједнице, и они који су напустили процес пристали су на дијалог и покушај договора, али инсистирајући на томе да ће се у процес вратити само уколико он буде у потпуности законит. Судбина процеса је, након последње две седнице Одбора, неизвесна.

ДРУГИ ПОКУШАЈ ДА СЕ ФОРМИРА САВЕТ РЕМ-а

Ово је други покушај да се формира Савет РЕМ-а, откако је претходном сазиву истекао мандат 4. новембра 2024, у складу са новим законом.

Иако је Одбор за културу и информисање требало да распише позив још у августу ’24, то се десило са озбиљним закашњењем – тек крајем новембра, када Савет већ неколико недеља није постојао.

Упркос притиску власти да, због финансија из ЕУ, ово тело мора да се формира, у јануару ’25 део кандидата је напустио процес због низа кршења закона, дискриминације и нетранспарентности.

У априлу ’25 су студенти који блокирају факултете тражећи одговорност за смрт 16 људи у паду надстрешнице, блокирали и обе зграде Радио-телевизије Србије с једним захтевом – да се распише нови позив за Савет РЕМ-а.

Неколико недеља касније, Одбор је то и учинио.

И овога пута је део учесника процеса закључио да се процес води незаконито, па је 16 кандидата и 78 предлагача иступило из процеса избора за чланове Савета РЕМ-а.

Мада је деловало да то неће омести власт у намери да, коначно, формира нови Савет, под притиском међународне заједнице да процес буде инклузиван и законит, осмишљена је нова фаза поступка – преиспитивање законитости предлагача и кандидата.

На позив међународне заједнице, и они који су напустили процес пристали су на дијалог и покушај договора, али инсистирајући на томе да ће се у процес вратити само уколико он буде у потпуности законит.

Судбина процеса је, након последње две седнице Одбора, неизвесна.

Први дан: Досад невиђена атмосфера

Први дан седнице протекао је неприродно пријатно. Питали смо се у неверици – да ли заиста присуствујемо расправи у Скупштини Србије?

Ивана Роквић, једина представница опозиције, пошто је то приметила, обећала је да ће дати свој допринос конструктивној расправи. И посланици Српске напредне странке су исто рекли и добрим делом седнице се тога придржавали.

Тако је први пут после много година у Скупштини Србије покренута дискусија у којој су се често чула потпуно различита мишљења, уз пуно разумевања за другачије ставове.

У таквој атмосфери међусобног уважавања и – што је више пута поновљено – без повишених тонова, Одбор је прихватио више приговора невладиних организација на предлагаче и кандидате који су током процеса окарактерисани као прорежимски.

Био је Одбор благонаклон, па је – више него неочекивано и упркос ранијим ставовима посланика владајуће коалиције да нема довољно релевантног радног искуства – адвокату и некадашњем поверенику за информације од јавног значаја Родољубу Шабићу одобрио да буде кандидат.

Истовремено, за неке је констатовано да не испуњавају услове, иако су до јуче деловали као фаворити власти. Тако су отпали уредник политичке рубрике Политике Бојан Билбија и новинарка новосадског Дневника Нада Вујовић.

Док су НВО и опозиција замерале кандидату Милошу Гарићу да нема релевантно радно искуство, да има фирму за ТВ продукцију, што чланови Савета РЕМ-а не смеју, те да ради као саветник министра информисања, што може утицати на његову независност – Одбор је одлучио да он испуњава услове за кандидата за Савет РЕМ-а.

Ако може да прође Шабић, зашто не може Гарић? Да ли је то представљало стриктно поштовање закона, или резултат компромиса? Чинило се, бар у том тренутку, да су сви спремни да одустану од строгог тумачења закона да би читав процес напредовао.

Хармонију првог дана је претио да наруши тренутак када је председник Независног удружења новинара Србије Жељко Бодрожић рекао да ће да напусти седницу због тешких речи које је изговорила посланица СПС Дуња Симоновић Братић, али је ипак остао у сали пошто га је председница Скупштине Ана Брнабић замолила.

За све су криви уметници

Идиличну атмосферу ипак је прекинула расправа у седмој од девет категорија. Одбор је у шест категорија успео да установи који предлагачи и кандидати испуњавају услове, али: онда су дошли на ред уметници…

У шестом сату седнице пали су у воду сви покушаји да се брзо и сталожено приведе крају ова фаза процеса – коју иначе закон не предвиђа, већ је произашла из тога да се властима много жури, а да цивилно друштво не жели да учествује у компромитованом процесу, па је морало да се нађе решење.

Ко су драмски писци, а ко драмски уметници, да ли су драмски писци и књижевници, или књижевници и драмски писци. Или да ли је стрип ликовна уметност и да ли филмови настају од стрипа, те да ли удружења која се баве књижевношћу и стрипом спадају у удружења драмских уметника…???

Мноштво сродних питања и тема учинило је да стрпљење свих актера почне да „пуцкета”. Толико да је седница окончана договором да се до сутра, у уторак, спорне ствари провере са стручњацима и да након тога Одбор коначно утврди предлагаче и кандидате из преостале две категорије.

УНС И НУНС СЕ ИЗБОРИЛИ ЗА ВЕЋИНУ У КАТЕГОРИЈИ НОВИНАРСКИХ УДРУЖЕЊА Првог дана расправе, председник Независног удружења новинара Србије (НУНС) Жељко Бодрожић оспорио је законитост три мања новинарска удружења као предлагача – Друштва новинара Ниша (DNN), Друштва новинара Војводине (ДНВ) и Професионалног удружења новинара Србије (ПРОУНС). Он је тврдио да су ова удружења у претходним финансијским извештајима имали 0 динара од чланарина, а у извештајима између два процеса избора Савета – од‌једном имају плаћених 300 чланарина, што је законски минимум да буду предлагачи. Током првог процеса, НУНС и Удружење новинара Србије (УНС) „испали” су још у фази формирања листе кандидата, када је више мањих удружења, чије је испуњавање услова упитно, прегласало своје кандидате у односу на кандидаткиње НУНС-а и УНС-а. „Ако желите два највећа новинарска удружења у овом процесу – а избор Савета некако највише припада новинарској и медијској заједници – немојте вршити дискриминацију. Позивам државне службе да провере да ли удружења ПРОУНС, DNN и ДНВ испуњавају законске услове”, рекао је Бодрожић. Слађана Остојић из ПРОУНС-а се сложила да у овом процесу морају учествовати и УНС и НУНС, те инсистирала да надлежни провере аутентичност њихових докумената и да ли је истина оно што причају. Одбор је на крају изгласао да DNN и ДНВ не испуњавају законске услове, па су као предлагачи у процесу остали УНС, НУНС и ПРОУНС.

УНС И НУНС СЕ ИЗБОРИЛИ ЗА ВЕЋИНУ У КАТЕГОРИЈИ НОВИНАРСКИХ УДРУЖЕЊА

Првог дана расправе, председник Независног удружења новинара Србије (НУНС) Жељко Бодрожић оспорио је законитост три мања новинарска удружења као предлагача – Друштва новинара Ниша (DNN), Друштва новинара Војводине (ДНВ) и Професионалног удружења новинара Србије (ПРОУНС).

Он је тврдио да су ова удружења у претходним финансијским извештајима имали 0 динара од чланарина, а у извештајима између два процеса избора Савета – од‌једном имају плаћених 300 чланарина, што је законски минимум да буду предлагачи.

Током првог процеса, НУНС и Удружење новинара Србије (УНС) „испали” су још у фази формирања листе кандидата, када је више мањих удружења, чије је испуњавање услова упитно, прегласало своје кандидате у односу на кандидаткиње НУНС-а и УНС-а.

„Ако желите два највећа новинарска удружења у овом процесу – а избор Савета некако највише припада новинарској и медијској заједници – немојте вршити дискриминацију. Позивам државне службе да провере да ли удружења ПРОУНС, DNN и ДНВ испуњавају законске услове”, рекао је Бодрожић.

Слађана Остојић из ПРОУНС-а се сложила да у овом процесу морају учествовати и УНС и НУНС, те инсистирала да надлежни провере аутентичност њихових докумената и да ли је истина оно што причају.

Одбор је на крају изгласао да DNN и ДНВ не испуњавају законске услове, па су као предлагачи у процесу остали УНС, НУНС и ПРОУНС.

А сутрадан је већ све било по старом

У духу изјаве Ане Брнабић да Одбору данас „баш не иде договор”, у уторак је већ на почетку седнице постало јасно да постоје непомирљива размимоилажења представника појединих уметничких удружења, па је та расправа прескочена до проналаска компромиса. Прешло се на организације чији је циљ заштита права деце.

Онолико колико се првог дана идилично и конструктивно расправљало о шест категорија, толико се другог дана расправљало само о тој једној, како је Брнабић рекла, „осетљивој” категорији – мање идилично, али и даље уз наду да је компромис могућ.

Више приговора Мреже организација за децу Србије (МОДС) за предлагаче у овој категорији изазвало је расправу међу присутнима. Неке од њих је Одбор, ипак, усвојио, чиме су одређене организације избачене из процеса.

„Приговор МОДС-а тај и тај, ко је за?” – гласило би више пута поновљено питање председнице Одбора Невене Ђурић након што би Марија Петровић у име ове мреже представила приговоре.

Било је више него очигледно да, током целог заседања, посланици владајуће коалиције чекају да виде да ли ће председница Одбора, пошто постави питање ко је за, подићи руку или не, да би онда урадили исто што и Невена Ђурић. У једном тренутку је посланица Ивана Роквић предложила експеримент – да Ђурић не подигне руку па да видимо како би посланици владајуће коалиције гласали, што је изазвало бурно негодовање.

То је толико било важно, да је чак и посланик Небојша Бакарец подигао руку гласајући за одбијање једне организације, коју је само неколико минута пре тога срчано бранио као законитог предлагача.

У сада већ натегнутој атмосфери, уморни и изнервирани због дугог размењивања аргумената свих страна, део приговора МОДС-а и део приговора Асоцијације дигиталних и електронских медија (АДЕМ) је ипак усвојен.

Током паузе, један од посланика владајуће коалиције гласно је коментарисао са страначким колегама како НВО покушавају да у Савет убаце још неког свог кандидата.

„Договор је био да буде шест наших, а троје њихових. То је и међународна заједница аминовала”, констатовао је посланик не марећи што су новинари поред.

У том делу седнице било је јасно да се парламент потпуно вратио у своје исконско стање хаоса, повишених тонова и цинизма.

Расправа се преломила на приговору АДЕМ-а на организацију ФОРЦА из Пожеге, којој је замерено што се бави људским правима, а не заштитом права деце.

Бакарец је, позивајући се на текст Политике, истакао да је „координатор организације ФОРЦА” Иван Бјелић активиста који је, додаје, „хапшен због паљења Градске куће на протесту у Новом Саду, кога је председник помиловао”. Са њим се сложила и председница Скупштине Ана Брнабић, рекавши да је то валидан аргумент, доливајући тако уље на ватру и истовремено покушавајући да смири расправу.

Маја Стојановић из Грађанских иницијатива навела је да Бјелић већ годинама не ради у овој локалној организацији, као и да није јасно због чега је та информација релевантна за процес избора Савета РЕМ-а.

Стојановић је са још неколико представница цивилног друштва најавила да ће напустити седницу, инсистирајући на томе да је ФОРЦА легитимна организација за предлагача кандидата за Савет РЕМ-а, и да се она 20 година бави децом и младима.

Она је рекла да се организације и кандидати који су раније напустили процес после овога у њега неће враћати:

„И без нас, ви имате сасвим довољно организација да направите, по свом суду, легалан РЕМ.”

На опаску Маје Стојановић да партиципативност у процесу значи да их неко слуша, а не само чује, Ана Брнабић је одговорила:

„Данас и јуче је прихваћено више од 20 приговора Грађанских иницијатива и других организација. И ви и даље тврдите да вас овде нико није чуо и да вас нико не уважава. Сматрате да је ово све довољно да напустите овај процес. То што представљате цивилно друштво, не значи да немате никакву одговорност. Ако не учествујете у процесу, то значи да се он неће сматрати инклузивним.”

И поред тога што их је и посланица опозиције Ивана Роквић замолила да остану, представнице НВО су ипак напустиле седницу. Она је потом прекинута, а да наредна није заказана.