Вести
15. 07. 2025.
Министар Братина оптужује медије за „рат против државе“: Могу ли новинари очекивати репресивније мере власти?
Министар информисања Борис Братина оценио је да поједини медији „воде рат против државе“, што су саговорници Данаса окарактерисали као опасан покушај застрашивања независних новинара и припрему терена за још жешћи обрачун са критичким гласовима.
Министар Братина је за лист Вечерње Новости, изјавио да поједини медији, посебно недељници, прелазе границу дозвољене критике и делују против интереса државе, ширећи дезинформације под изговором слободе говора и професионализма, као и да на тај начин креирају „паралелну стварност“.
Kако наводе наши саговорници, министар у потпуности занемарује чињеницу да управо таблоиди и провладине телевизије годинама креирају „паралелну стварност“.
Упозоравају и да, уколико заиста постоје докази о кршењу закона у медијима, надлежни органи треба да реагују, а не да се јавност затрпава апстрактним оптужбама и селективним оценама.
„Једна од основних улога професионалних медија у демократским друштвима јесте управо критички приступ према друштвеним и политичким појавама у једној држави и на неки начин треба да буду коректив власти“, каже за Данас новинар Бојан Цвејић.
Према његовим речима иако је у Србији мало медија који доследно обављају своју улогу, то не значи да они тиме раде против државе.
Напротив, медији који не постављају питања и не износе критику губе своју суштинску функцију и постају само продужена рука пропаганде.
„Извештавање о протестима, грађанским акцијама, давање простора некоме ко другачије мисли од власти или износи критике не може се сматрати кршењем закона – то су теме од јавног интереса, ако се то ради у складу са Kодексом новинара и новинарки Србије“, каже Цвејић.
Он поручује да, уколико заиста постоји кршење закона у медијима, институције треба конкретно да реагују, уместо што се јавности пласирају нејасне и селективне оптужбе без доказа.
„Слажем се с министром да поједини медији креирају „неке сопствене реалности“ и да одређени ниво професионализма и етике мора да постоји – али у оним медијима на које он није мислио у тој својој изјави“, наводи Цвејић.
Професорка у пензији са Факултета политичких наука Сњежана Миливојевић оцењује да је изјава министра Братине показала његову потпуну некомпетентност за функцију коју обавља. Kако наводи, Братина се формално позива на бригу због злоупотребе јавне речи, али суштински напада слободу изражавања.
„Познато им је да јавност не верује медијима у које улажу огроман новац – таблоидима и телевизијама са великом гледаношћу – док људи и даље прате критичке медије, чак и када нису њихови редовни гледаоци. То су показали и недавни протести“, истиче Миливојевић.
Према њеним речима, није случајно што министар посебно истиче штампане медије и недељнике, јер су они традиционално били намењени писменијем и образованијем делу популације. У том контексту, додаје, власт у складу са стратегијом антиелитизма подстиче јавно необразовање, док истовремено критику приказује као опасност по државу.
„Свака критика корупције и клијентелизма проглашава се нападом на породицу и личност, а медији који то извештавају називају се непријатељима. Kритика се овде види као главни проблем власти која губи углед и ауторитет“, наглашава она.
Миливојевић додаје да су и друштвене мреже постале мета, јер грађани све чешће тамо траже информације које нису цензурисане. „Знамо да су уназад ботови – сејачи лажних вести и теорија завере – заправо били повезани са сајтовима које је постављала владајућа партија“, подсећа професорка.
Она оцењује да министар Братина друштвене мреже не помиње случајно – разлог је то што се грађани Србије у највећем проценту у Европи информишу управо преко тих платформи. Kако истиче, чак 67 одсто грађана информације тражи на мрежама, док поверење у традиционалне медије, нарочито оне блиске власти, износи свега 27 процената – што је међу најнижим стопама у Европи.
„И раније су владе најављивале прописе којима би се слобода на друштвеним мрежама ограничила, под маском борбе против „лажних вести“. Пошто лажне вести овде углавном фабрикују политичари и медији који подржавају власт, јасно је да је циљ оваквих иницијатива да спрече слободну размену идеја на мрежама. Истраживања нам показују да су грађанима у аутократијама друштвене мреже много важније од традиционалних медија, који су или у служби власти или под сталним нападима“, каже Миливојевић.
Према њеним речима, иза свега стоји покушај злоупотребе либералног говора, којим се под фирмом заштите слободе изражавања заправо гуши критика и спроводи антилиберална политика.
„Они покушавају да либералним говором бране антилибералне политике“, закључује она.
Новинар Бранко Чечен, оцењује да изјава министра Братине представља увод у обрачун са независним медијима.
Kако каже, министар који би требало да штити слободу медија, заправо је „припремио терен за напад на оне који му сметају“.
„Вучићу, осим огољене, насилне диктатуре, више ништа није преостало. Проблем је у томе што он није ‘држава’ – држава су грађани, Устав и закони. Грађане то што Братина назива ‘државом’ млати и хапси, а Устав и законе крши сваког дана. Укратко, води рат против грађана, Устава и закона. Па ко онда ‘води рат против државе’?“, каже Чечен.
Додаје да се режим више и не труди да остави утисак да поштује европске вредности, већ да им је на првом месту опстанак сопственог система.
„Ево нам разлога зашто је човек који је палио заставу ЕУ постао министар у влади земље која се кандидује за чланство у тој истој унији. Зато што се режим више ни не претвара да поштује европске вредности – опстанак је у питању. Опстанак пљачке, корупције и криминала“, каже Чечен.
Према његовим речима, ауторитарни режими увек посежу за истим методама, а Србија би, попут Русије или Турске, могла да следи исту матрицу.
„Ако му буде могуће и ако буде довољно очајан – а чини се да је баш очајан – Вучић ће прибегавати рецепту који укључује лажне оптужнице, пристрасна суђења и дугогодишње затворске казне за новинаре“, закључује Чечен подсећајући на случај студената и активиста који су оптужени за озбиљна кривична дела због приватног разговора у кафани.
Министар информисања Борис Братина је за Данас појаснио да под медијима који „воде рат против државе“ подразумева оне медије, који према његовом мишљењу, подржавају блокаде факултета и блокаде на улицама.
„Мислим да је сасвим очигледно да неки медији воде антидржавну политику. Дакле јасно је да сви они који подржавају блокаде воде антидржавну политику. Заиста сматрам да су сви они који подржавају блокаде антидржавни елементи. Уопште немам дилема око тога“, каже Братина.
Он каже да „не верује“ да ће држава постати репресивнија према медијима који подржавају блокаде, и наглашава значај дијалога између медија.
„Сматрам да медији међу собом треба да разговарају и да направе колико је код могуће отклон од својих власника који већ имају своје идеје и на тај начин ће се вратити новинарски интегритет“, каже Братина.
Рекао је и да се као министар залаже за новинарске стандарде као што је истинитост, објективност и потпуно извештавање.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.