Вести
03. 07. 2013.
Сноудену нема ко да пружи уточиште
Азил? Ту Вам не можемо помоћи. Жао нам је.
Шефови европских држава су огорчени због америчке шпијунаже, али човека који је све обзнанио остављају да сам труне у транзиту московског аеродрома, коментарише немачка штампа.
Не назире се крај саге са Едвардом Сноуденом, бившим америчким обавештајним аналитичарем чија локација интересује цео свет. По свему судећи, он је још у Москви, али технички не и у Русији јер је у транзитној зони међународног аеродрома Шереметијево.
Осим Еквадора, изгледа да нико не жели да пружи уточиште човеку који је обзнанио највећи шпијунски програм у историји. Сноуденове захтеве за азил већ су одбили Пољска, Индија, Норвешка, Холандија и Бразил, док су Аустрија, Финска, Исланд и Шпанија саопштили да ће размотрити захтев уколико га Сноуден поднесе са њихове територије – што је у овом тренутку немогућа мисија. И Немачка је дипломатски одбила захтев – министар унутрашњих послова Фридрих још је рекао да би Сноуден у САД имао поштено суђење.
Неки иду и корак даље: Француска и Португалија су јуче (2.7.) забраниле прелетање авиона еквадорског председника Ева Моралеса због информације да се у летелици налази и сам Сноуден. Авион је слетео у Беч, након чега су еквадорски званичници оштро демантовали да је обавештајац био у авиону.
„Сноудена нико није терао да се качи са САД“ – то је тренутно мото европских влада, примећује Ноје вестфелише у свом коментару. „Азил? Ту Вам не можемо помоћи. Жао нам је. Знате законе. Шефови европских држава су са правом огорчени због америчке безграничне шпијунаже, али човека који је све обзнанио истовремено остављају да сам труне у транзиту московског аеродрома. Поново се потврдило да свет воли издаје, али не и издајнике“, пише лист.
Даље се објашњава незавидна, чак безизлазна ситуација у којој је Едвард Сноуден: Не може ни до једне стране амбасаде у Москви јер нема руску визу, а са аеродрома не може да отпутује јер су САД поништиле његов пасош. Због постојања смртне казне, САД се у Немачкој не сматрају потпуно сигурном земљом, што дозвољава немачким властима да размотре сваки захтев за азил који долази од држављана Америке.
„Немачки министар Фридрих се превртљиво извукао из афере: рекао је да Сноуден слободно може да поднесе захтев за азил са немачке територије. Фридрих зна да је то немогуће. А на исту карту играју и остале земље ЕУ. Политика проповеда цивилну храброст, а сада се скрива иза великих речи Правде и Закона, уместо да тражи решења“, додаје у тексту Ноје вестфелише.
Управо легалистички приступ негује коментатор Libeker nahrihtena када подсећа да „Сноуден не може поднети захтев за азил са стране територије. Уз то, он у САД није гоњен због своје расе, религије или убеђења него због одавања државних тајни, што је кривично дело. Чак и када би добио дозволу за боравак у Немачкој, Берлин би морао да га испоручи Америци, како не би прекршио међународне уговоре.“
Међутим, Nordze cajtung подсећа да је Вашингтон својим програмом шпијунирања милион пута прекршио права немачких грађана. „Едвард Сноуден је предузео лични, егзистенцијални ризик. У Немачкој су сви политичари, почевши од канцеларке, били шокирани Сноуденовим открићима, реаговали су забринуто, бесно, огорчено. Ако су то стварно мислили, онда треба да нађу храбрости и да Сноудену обезбеде боравак у Немачкој.“
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.