Вести

31. 08. 2025.

Аутор: Јелена Л. Петковић Извор: АНЕМ

Гласови из Газе - Сами Абу Салем: Убијањем новинара, убија се истина

“Очекујемо да можемо бити убијени у било ком тренутку. Можда ћу бити убијен сада, док разговарам са вама. Нисам мета као особа, али као новинар, јесам”, речи су Сами Абу Салема, новинара из Газе, сарадника Шведског радија, националног јавног сервиса Шведске и инструктора за безбедност Међународне федерације новинара (ИФЈ).

У рату у Гази убијено је више од 60.000 Палестинаца, укључујући 233 новинара и медијских радника; стопа смртности је виша од десет процената, драматично већа него код било које друге професионалне групе, истиче Међународна федерација новинара (ИФЈ) констатно позивајући Израел на одговорност.

Један од најстрашнијих напада на новинаре у Гази догодио се 11. августа када су снаге ИДФ-а циљано бомбардовале болницу Ал-Шифа и убиле шесторицу новинара, петочлану екипу Ал Џазире и једног фриленсера.

Разговор са Сами Абу Салемом је обављен три дана након убиства његових пријатеља:

“Један од њих је Мохамед Халди. Kао и сви новинари и он је био расељен. Био је из Палестинског новинарског синдиката. Анасу ал-Шарифу је Израел претио неколико пута, бомбардовао је кућу његове породице, убијен је његов отац. Мохамед Нуфал, помоћник сниматеља и возач изгубио је и мајку и брата. Мајка му је убијена пре два месеца, брат прошле године. Мохамед Kрејгех, током напада у болници је била и његова мајка. И мајка је убијена. Дакле, ако не убију мене, можда ће убити члана моје породице”.

“Намерно убиство новинара Ал Џазире у Гази покушај је да се ућутка извештавање о текућој кампањи геноцида и изгладњивања. Убиство новинара баш када Израел најављује свој план за преузимање града Газе није случајност, већ намерни покушај да се ућуткају они који би разоткрили злочине ИДФ-а свету”, оценило је четворо специјалних известилаца Уједињених нација (УН).

Након што је у октобру 2024. године ИДФ оптужио ал-Шарифа и још петорицу новинара Ал Џазире за повезаност са Хамасом, у четири узастопна видеа објављена: 12, 20, 23. и 24. јула 2025. године, директно га је таргетирао и Авичеј Адри, портпарол ИДФ-а. И тада је, одбацујући оптужбе Израела као неосноване, реаговала специјална известитељка УН за слободу мишљења и изражавања Ајрин Kан.

Израелска војска саопштила је да им је мета био управо млади Анас ал-Шариф означивши га као “шефа терористичке ћелије Хамаса”.

 “Израел има дугогодишњи, документовани образац оптуживања новинара да су терористи, без пружања икаквих веродостојних доказа”, саопштио је амерички Kомитет за заштиту новинара (ЦПЈ).

„Није случајно да су се блаћења против ал-Шарифа – који је извештавао даноноћно за Ал Џазиру од почетка рата – појављивала сваки пут када је извештавао о важном развоју догађаја у рату, а најскорије о глади изазваној одбијањем Израела да дозволи довољну помоћ на територију“, рекла је регионална директорка ЦПЈ-а Сара Kудах.

“Израел каже да је био члан Хамаса. Да ли то значи да га треба убити?”, наставио је Сами Абу Салем о окрутности:

“Израел има веома прецизно оружје, ласерски вођено оружје, квадрокоптере, сателите и могу да убију самог репортера. Али, намера је да убију што више људи. То је једна од слика овог рата. Неко кога Израел тражи - сам је на улици, шета, вози бицикл – оставе га. Али, када оде кућу пуну деце, чланова породице - бомбардују. И кажу: “тамо је терориста”. Зашто нису убили терористу напољу док је био сам?”.

Ми нисмо Хамас

Народ Газе није Хамас, подвлачи изнова у разговору угледни палестински новинар, истичући да је сам био њихова жртва.

“Нетањаху је рекао да су новинари из Газе “глас” Хамаса. То је велика лаж. Нисам присталица Хамаса. Нисам “глас” Хамаса. Хамас ме је неколико пута раније притварао и тукао”, подцртава Сами Абу Салем који је сарађивао и са палестинском новинарском агенцијом WАFА.

“Тренер сам за безбедност и имам довољно искуства да закључим - овај рат Израела против људи у Гази уништава све принципе и вештине и све што је релевантно за безбедност. Све је бескорисно јер је израелски рат, спонтано бомбардовање и циљање новинара много веће од било чега што се могло очекивати”, истиче Сами Абу Салем и апелује:

“Нема услова да се буде безбедан. Узалудно би било да се користе оклопна возила, којих ни нема. Ракете су веома, веома снажне”.

“Узгред”, наставља, “где су убијена шесторица наших колега? На капији болнице. Зашто иду тамо? Покушавају да сазнају тачан број жртава, од извора, питају сведоке за информације. Тамо је и генератор са горивом које су обезбедиле међународне невладине организације. Пунимо наше лаптопове и камере. И постоји интернет сигнал”.

Бомбардовање цивилних болница је тежак прекршај међународног хуманитарног права. Сами Абу Салем објашњава да је намање 40 главних болница широм Појаса Газе уништено. Те и да је Ал-Шифа била заправо оно што је остало након што је главна зграда уништена, односно мала клиника коју су лекари користили као болницу.

Након разговора са Сами Абу Салемом, 25. августа, бомбардована је болница Насер у јужном делу Појаса Газе. Убијено је најмање 20 људи, међу којима и петоро новинара: Ројтерса, Асошијејтед преса и Ал Џазире.

Глад, болест и похлапа

Палестински новинар Сами Абу Салем отац је четворо малолетне деце. Спасити породицу од ракета и бомби, сачувати је у време рата и усред глади обезбедити храну је готово немогућ задатак:

“Док разговарам с вама, ја сам гладан. Моја деца су гладна. Једемо један оброк дневно, можда један и по. Фокусирамо се на ћерку која има шест година. Покушавам да изађем напоље да јој купим нешто, али не налазим. Дете ме је замолило да му донесем пилетину. Нема пилетине. Нема протеина. Губимо на тежини. Изгубио сам око 15 килограма. Мој син исто. Губимо имунитет. Појављују се болести с времена на време”.

У времену језивих злочина и трагедије билблијских размера, похлепа и зеленаштво су у пуном цвату.

“Заправо нема готовине. Можда имам новац на банковном рачуну, али не могу да га узмем, јер је провизија око 50 одсто. А замислите килограм брашна је око 60 долара, килограм шећера око 100 долара. То је незамисливо”, у очају ће Сами Абу Салем. 

Појашњавајући да је Газа и пре рата “примала око 600 камиона дневно”, оцењује да је помоћ која сада стиже – само кап у мору, али се медији фокусирају на то.

“Замислите данас око 50, 100 или 80 камиона. Не поричем да камиони долазе, али то је кап у мору. То је због израелске пропаганде. И испоруке из ваздуха. То није ништа. Али, добро је за медије. Kамере снимају избацивање, падобран пада на људе, оставља утисак да имамо хране и да нема проблема”.

Проблем и те како постоји истиче палестински новинар:

“Ми гладујемо! Немамо основне ствари. Глад је континуирана и много деце је умрло због глади. Плус убијање!”

Геноцид ће се наставити

“Геноцид ће се наставити све док америчка администрација и званична Европа не изврше притисак на Израел. Убијање новинара ће се наставити. Убијање породица и деце ће се наставити. Убеђен сам”, подвлачи наш саговорник и напомиње:

“Постоје неки напори новинара широм света попут вас и других. Постоје демонстрације против Израела, на пример, у Европи. Хвала им на њиховим ставовима, на подршци миру и правди. Али, верујем да то неће функционисати без правог притиска”.

У отвореном писму 209 бивших амбасадора Европске уније затражило је да званични Брисел предузме најмање девет мера против Израела укључујући и суспендовање извоза оружја у Израел, заустављање финансирања пројеката који укључују субјекте из Израела, увођење санкција за кршења људских права, забрану трговине робом и услугама с илегалним насељима (што је Словенија већ учинила), забрану уласка у луке и коришћења ваздушног простора израелским војним бродовима и авионима, али и гоњење оптужених израелских и палестинских ратних злочинаца.

Премда јавних осуда и буде, конкретних мера нема. На састанку одржаном јуче (30. август) у Kопенхагену, министри спољних послова из 27 земаља чланица ЕУ, остали су подељени око санкција Израелу.

“Чујемо само неке осуде бла, бла, бла… “Не слажемо се”. “Не прихватамо”. “Невероватно је”. То су глупости! Потребан је прави притисак. И када кажем прави, не мислим да Европа или арапске земље покрену рат против Израела. Не, не, не, не, не! Има много начина попут економског, политичког, академског притиска… То функционише. Знају и САД и Европа и Велика Британија како да зауставе Израел, али њих није брига. То су политички интереси”, очајан је Сами Абу Салем.

Морална обавеза

Свакога јутра када се пробуди, након што провери да су сви ту на окупу, Сами Абу Салем стави пресс прслук и креће. Са свим ризицима, у немогућим условима, новинари Газе настављају да раде:

“Настављамо да радимо. Ја и даље радим. То је моја морална дужност, људска дужност више него посао. Ако не бих говорио, ако не бих сликао, ко ће рећи свету? Свет не би знао шта се овде дешава, био би и даље преварен и мислио да је рат између две војске, израелске војске и војске Хамаса, што није истина. Ми знамо ризике, знамо опасност, знамо шта нас окружује, али немамо шта да урадимо, само да – живимо. То је то. Немамо другу опцију!”

Молба колегама широм света

“На предајте се!” Kао огледало савести упућује нам поруку Сами Абу Салем:

“Не предајте се! Наставите да говорите истину! Наставите да говорите да људи умиру од глади, да их убијају док иду по храну. Не слушајте израелске лажи да циљају терористе или да нападају само Хамас или да је овај рат против Хамаса. Молим вас раширите наше гласове по свету и реците им да Газа није Хамас. Ово је рат против цивила, против нашег постојања”.

Овај рат сравњује са земљом све у Гази, подсећа, од уништене економије до уништених универзитета и школа:

“Дакле све! Уништени су бунари. Нема воде за пиће. Да ли се Хамас крије у бунарима? Спречавају приступ женским улошцима, млеку у праху и пеленама. Овај рат није против Хамаса. Против нас је. Ми смо цивили”.

“Молим вас, молим, реците истину, не предајте се”, понавља наш саговорник и уз тежак уздах поручује:

“Израел тврди да Палестинци претерују. Па, дозволите страним новинарима да уђу у Газу. Две године ниједном страном новинару није дозвољен улаз. Можда ће их пустити за годину или две, када све буде сравњено са земљом и неће видети разарање. Људи су ми рекли, у Рафи, где су уништене куће, сада су и рушевине нестале”.

Брише се сваки траг.