Вести
10. 07. 2013.
Битке се данас воде за информације
Нова велика битка у свету не води се за гасоводе, већ за токове информација, оцењује оснивач Викиликса Џулијен Асанж у ауторском тексту за Гардијан.
Појединац треба да се бори да заштити своју слободу, а мале државе да се одбране од амбиција великих, и то уз помоћ криптографије (шифровања) којом се може сачувати тајност информација - најважнијег ресурса данашњице, сматра Асанж.
"Одувек смо покушавали да заштитимо наше личне слободе од државне тираније. Криптографија је била наше тајне оружје. Некада су је користиле само државе у својим ратовима. Али стварајући и ширећи сопствени софтвер ми смо ослободили криптографију, демократизовали је и пренели је преко граница новог Интернета", написао је Асанж у ауторском тексту за британски "Гардијан".
Криптографија је постала стандардизована у веб претраживачима и другим софтверима које људи сада користе на дневној бази. Она је витално средство у борби против државног прогона, каже он и додаје да је то порука његове књиге "Криптовани отпадници" (Цyпхерпункс).
Током рада на Викиликсу, видели смо доказе да су мале земље злостављане и да њима доминирају веће. Видели смо да се негира воља народа, да се избори купују и продају и да се богатства земаља попут Кеније краду и продају на аукцијама плутократама у Лондону и Њујорку, пише Асанж.
Према његовим речима, битка Латинске Америке за самоопредељење важна је за много више људи него што ту живи, јер показује остатку света да је тако нешто могуће.
Али независност Латинске Америке је још у повоју и стално су присутни покушаји подривања латиноамеричке демократије, као што се рецимо види на примеру Хондураса, Хаитија, Еквадора или Венецуела.
"Масовно шпијунирање није само питање за демократију и владе - то је геополитичко питање. Шпијунирање читаве популације од стране страних сила наравно угрожава суверенитет. Знамо да старе силе још користе сваку предност да одлозе или угуше независност Латинске Америке", наводи он.
С друге стране, располагање енергетским ресурсима утиче на глобалну геополитику. Контрола чак и једног дела гасовода даје огромну геополитичку моћ. Али нова велика битка не води се за гасоводе, већ за токове информација. Контрола над трасом оптичких каблова испод мора и на копну, каже Асанж.
Богатством се сматра контрола над огромним протоком података који повезује читаве континенте и цивилизације, омогућује комуникацију милијардама људи и организација.
Није тајна да сви путеви комуникације према и из Латинске Америке, било да је реч о Интернету или телефону воде преко Сједињених Држава.
Интернет инфраструктура води 99 одсто комуникацијског саобраћаја ка Јужној Америци и од ње преко оптичких каблова који физички прелазе преко америчке границе, подсећа Асанж.
Према његовим речима, америчка влада није показала никакве скрупуле ни када је реч о кршењу властитих закона како би овим путем шпијунирала своје грађане, а ни када је реч о шпијунирању страних држављана.
Сваки дан, америчке шпијунске агенције прогутају на стотине милиона порука из читаве Латинске Америке и чувају их у складиштима величине малих градова.
Многе латиноамеричке владе и војске чувају своје тајне помоћу криптографског хардвера. То су кутије и софтвери који прво шифрују поруке, а затим их дешифрују.
Владе их купују како би своје тајне задржале у тајности и то често о трошку грађана. Али компаније које продају те скупе направе (које су иначе намерно дефектне) негују блиске везе са америчким обавештајним службама које тако могу да дешифрују сигнал и прочитају поруке.
У међувремену, САД раде на другој врсти оружја: стварање разних компјутерских вируса најављује нову еру у високо комплексном оружју - софтверу који праве моћне државе за нападе на слабије, тврди Асанж.
Он, међутим, сматра да САД нису једини кривац. Инфраструктура интернета развија и у афричким земљама захваљујући пре свега инвестицијама кинеских компанија.
Африка постаје онлајн, али уз хардвер једне стране суперсиле, упозорава Асанж. Да ли ће Интернет у Африци постати средство којим ће Африка остати покорена и у 21. веку и да ли ће афрички континент опет постати поприште конфронтације између глобалних сила?
Зато, по његовом мишљењу, криптографија може да заштити не само грађанске слободе и права појединца, већ и суверенитет и независност читавих земаља, и пројекат глобалне еманципације, и може бити употребљена не само за борбу појединца против државне тираније, већ и тираније империје над мањим државама.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.