Вести
25. 09. 2025.
Све је мање поштених медија
Све је мање и мање поштених медија где човек може да ради - тако медијску слику у Србији описује новосадски новинар Игор Михаљевић, додајући да су се у његовом граду, након трагедије и пада надстрешнице, новинари који заиста желе да дођу до истине зближили и држе се једни дугих, без обзира на то што су међусобна конкуренција на тржишту.
"Видите стратиште испод ког су лешеви, због корупције, крађе, незнања, бахатости, а онда видите новинаре који би требало једни другима да буду противници на медијском тржишту, а који се, заправо, држе као неки испливали људи на олупини Титаника и гледају како да извуку истину заједно. И не пита се ко има вест, телефонски број, контакт, одличног саговорника или саговорницу, делимо на начин на који никад нисмо делили", казао је Михаљевић у ФоНетовом серијалу Киоск.
Он се присећа да је тако било и крајем деведесетих, за време Слободана Милошевића, када је физичка егзистенција новинара била угрожена из врло сличних разлога. И тада и сада, права претња су, сматра он, криминалци у служби политике.
"Нисмо се ми бојали СПС-а и Милошевића, једнако као што се сада не бојимо Вучића и Српске напредне странке. Ми се бојимо људи из криминалног миљеа са којима су они увезани. Не стрепимо од неког Миленка Јованова. Не, ми стрепимо од Звонка Веселиновића, Радојичића, Беливука, такве екипе. Ту су и Левијатани, разна удружења која су репови те власти, они су умрежени, то је претња", казао је Михаљевић.
Додаје да су у данашње време претња новинарима и мрки погледи изманипулисаних људи.Када би одговор на питање како је то бити новинар у Србији морао да смести у једну реч, то би била реч незахвално.
И сам је то осетио на својој кожи 2017. године када је, како каже, био "као џукела најурен" из Радио телевизије Војводине, са Омладинског радија где је радио као новинар и уредник. Недељу дана је долазио на посао, а да није ни знао да је отпуштен.Михаљевић подсећа да у том таласу он није био једини, а како тврди, отпуштени су били управо они најбољи, само зато што нису били подобни и подложни контроли.
"Можете имати највише кликова, да вас читаоци највише поштују, а читаоци су ваши послодавци, а не Српска напредна странка или било ко други. Можете имати пуну витрину награда и признања, уважавање средине и колега, вама се једног дана појави нека особа на послу и каже: Е, знаш, ти више не радиш овде већ седам дана", присећа се саговорник ФоНета.
Тада се, према његoвим речима нашао на улици као политички дисидент.
"Нећу опростити нашем председнику и актуелном режиму, што је толико багателизовао политичке дисиденте, када сам то успео да будем ја у омладинском радију, радио телевизије Војводине, где ни једну једину реч за три године нисам написао која је била дневно политичка. Али сваки мој текст јесте политички, јер начин приступа теми, одабир саговорника и саговорница, језика којим се служим и цела динамика текста некоме ко је писмен, а они имају писмених људи, јасно даје до знања који су моји светоназори и вредности", казао је Михаљевић.
Михаљевић у српској новинарској свакодневици примећује и притиске, материјалну и егзистенцијалну неизвесност. Ипак, не одриче се новинарског позива."Мала и неизвесна плата, стрес, хроничне болести, психосоматске болести, да, тешко је.
Али добрим новинарима и новинаркама и у Србији, као и свугде на свету, то је позив. Позив је реч која је један степен изнад професије. То не значи само да се ми тиме бавимо и да ми од тога зарађујемо, то је начин на који ми размишљамо и живимо. Од тога човек заиста не може да се одлепи и новинари су то што јесу - до смрти", закључио је Михаљевић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.