Вести
05. 10. 2025.
Ентони Беланжер за ИФЈ блог: Газа, гробље новинарства
Историја ће бити блага само према сведоцима. У Гази ће памтити име Анаса ал-Шарифа, младог репортера Ал Џазире убијеног 10. августа 2025. Памтиће и још 222 новинара убијена у протекле две године од стране израелске војске. Али они који су одлучили да елиминишу ове медијске раднике остаће заувек осуђени.
Већ пуна 24 месеца Газа је најопасније место на свету за обављање наше професије. Израел забрањује улазак страним новинарима, па се истина ослања искључиво на палестинске репортере — готово сви су чланови Синдиката палестинских новинара, удруженог у ИФЈ. Сувише често раде без заштите и без уточишта за своје породице. И пречесто су директна мета.
Никада раније професија новинарства није видела овакав покољ у својим редовима. Међународна федерација новинара (ИФЈ), основана 1926. и која у мају 2026. у Паризу обележава стогодишњицу, није забележила упоредив број погинулих од свог настанка — ни током Другог светског рата, ни у Вијетнаму, Кореји, Сирији, Авганистану или Ираку. Газа је постала најгоре гробље новинара у савременој историји.
Али ово није низ случајних трагедија. То је јасна стратегија: убити сведоке, затворити Газу, закључати наратив. Спречавање уласка међународној штампи значи утишавање независних страних посматрача овог сукоба. А у тренутку када израелски премијер Бењамин Нетанјаху обећава „поновну колонизацију“ Газе, контрола наратива једнако је пресудна као и контрола самог територија. Колонизовати такође значи избрисати рушевине, мртве, преживеле и оне који причају њихове приче.
Од северне границе до града Газе, стотине хиљада становника приморане су да беже на југ. Али ни тамо југ није уточиште: не пружа ни сигурност ни излаз. Породице су збијене, заробљене између бомби и мора, без могућности да побегну од страхота овог рата. Та стварност потпуног опсадног стања и стварност је новинара, осуђених да раде затворени у енклави у којој опстанак сваког дана постаје све неизвеснији.
У том контексту, признање државе Палестине од стране све већег броја земаља у УН је симболично. Али долази прекасно. Не штити живе нити доноси правду мртвима. Дипломатија сустиже историју, али тек након што је учињено ненадокнадиво.
Ко, дакле, штити те сведоке? Нити парализоване УН, нити велике силе, саучеснице испорукама оружја и својим ћутањем. Палестински новинари своју мисију настављају сами, до исцрпљености. До смрти.
ИФЈ, са своје стране, делује на терену. Директно подржава репортере и њихове породице путем Међународног фонда за безбедност. Бележи свакодневни живот својих колега, Самија, Гарде и других, како њихова сурова стварност не би била сведена на пуке статистике. И већ неколико година позива на међународну конвенцију УН која би обавезала државе да штите новинаре и кажњавају њихове убице. Док таква конвенција не постоји, некажњивост ће преовлађивати и штитити израелске лидере одговорне за ове злочине.
Суштински подсетник који ИФЈ годинама понавља новинарима и медијским радницима са међународним новинарским легитимацијама гласи: „Ниједна прича није вредна људског живота.“ То није слоган: то је правило преживљавања. Мисија новинара није да умиру као мученици, већ да извештавају у безбедним условима. Њихова заштита је колективна одговорност. Свака кацига, сваки панцир, свака обука из безбедности и рада у непријатељском окружењу је од пресудне важности.
У Гази се многе наше колеге питају: „Који је смисао наставити?“ Докази се гомилају, сведочанства се нижу, а ипак се ништа не мења. Али одустајање би било горе, јер је тишина победа џелата. Омогућава им да кажу да се ништа није десило.
Сто година након свог оснивања, ИФЈ се суочава са најтежом кушњом у својој историји. Газа је постала гробље новинарства. Ако прихватимо да репортери тамо умиру у равнодушности, онда трасирамо пут другим режимима да сматрају да је убиство новинара нормалан инструмент рата.
Анас ал-Шариф није желео да умре. Желео је да информише свет, у безбедности. Његова смрт, и смрт наше 222 колеге, обавезује нас на деловање.
Израел убија новинаре. Убити новинаре значи убити истину. А свет без истине је свет у којем џелати владају неприкосновено.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.