Вести
21. 10. 2025.
15 секунди које Србија није смела да види: Недопустив потез РТС-а са новим цензурисањем дечје емисије "Важне ствари"
Телевизијска емисија за децу "Важне ствари", која се емитује на првом програму Радио-телевизије Србије (РТС), поново се нашла у центру пажње након што је нова епизода емитована у верзији краћој за 15 секунди од оне коју је продукција доставила јавном сервису.
У делу који је изостављен, једно од деце говорило је о квалитету живота у свом граду, а сумње у још један случај цензуре на РТС-у додатно су појачане јер није пружено никакво објашњење за овај поступак.
Саговорници Данаса сматрају да је реч о недопустивом поступку јавног сервиса, који показује одсуство разумевања основних права детета и новинарске етике, али и потврђује раширену праксу аутоцензуре и сервилности према власти.
Професорка на Факултету политичких наука Александра Крстић оцењује да би, уколико се потврди да је Радио-телевизија Србије (РТС) заиста скратила епизоду емисије "Важне ствари" за 15 секунди, такав потез био крајње непримерен за телевизију која би требало да ради у јавном интересу.
Према њеним речима, јавни сервис има обавезу да извештава у интересу грађана, а не да прибегава цензури и аутоцензури.
"Мени је тај потез РТС-а, уколико се испостави да је тачан, заиста непримерен од стране телевизије која би требало да буде јавни сервис и да извештава у интересу грађана, дакле у јавном интересу. Не знам који су разлози због чега је руководство РТС-а, или уредници који су о томе одлучивали, донели такву одлуку - то ми није јасно", наводи Крстић.
Она сматра да јавност има право на објашњење и да би, уколико је било етички спорних или професионално упитних делова у емисији, РТС требало да поступи транспарентно, а не да се о томе сазнаје посредно.
"Просто бих волела да се то објасни јавности. Ако је било нешто етички спорно или непрофесионално, онда је могло да се реагује према продукцији која је правила тај програм. Али да ми сазнајемо са друштвених мрежа од људи који су ту емисију радили о ономе како је РТС поступио - то је недопустиво", истиче Крстић.
Крстић додаје да јавни сервис мора да буде брана цензури, а не њен инструмент. Према њеним речима, закони о јавним сервисима и електронским медијима јасно прописују шта је недопустиво за емитовање, те би свако скраћивање садржаја морало да буде јасно образложено.
"Јавни сервис треба да едукује и информише грађане, не сме да прибегава инструментима цензуре, аутоцензуре или било каквог цензурисања тог типа", наглашава Крстић.
"Ако је разлог за скидање тих 15 секунди то што је неко сматрао да је нешто недопустиво или позива на непримерене радње, онда се то мора јасно објаснити. Али ако се ради о покушају да се спречи дете да каже своје виђење стварности - као што се већ догодило у претходном случају када је емисија била избачена из програма - онда је то потпуно недопустиво за један јавни сервис", закључује Крстић.
Професор Факултета политичких наука у пензији Раде Вељановски, каже за Данас да овај и први случај са емисијом "Важне ствари", показују да у РТС-у не знају шта су правила, када су деца у питању.
"Дете по међународној Конвенцији о правима детета, а то је конвенција Уједињених нација и УНИЦЕФ-а, има право да саопшти своје мишљење, поготово о стварима као што је чиста вода - дакле, то је право детета да има чисту воду, а исто тако има право да каже да те воде нема", каже Вељановски.
Према његовом мишљењу РТС се и овога пута повео интересима власти.
"У питању је самоцензура, јер њима је важно да не таласају да нико ништа не може да им замери, а ко хоће данас у оваквим временима и у оваквој друштвеној ситуацији да се бави новинарством а да му нико ништа не замери тај живи у илузијама", наводи Вељановски. Наглашава да би РТС као јавни сервис требало да се бори да права детета буду остварена.
"У овом случају дечија права су на страни девојчице која је рекла да у зрењанину нема чисте воде", каже Вељановски.
Новинар и потпредседник Удруђења новинара Србије Слободан Ћирић истиче да није познат званичан разлог скраћивања емисије "Важне ствари" и да би РТС требало да пружи објашњење јавности.
Он оцењује да би, уколико се испостави да је реч о цензури или још горе - аутоцензури, то био још један мрачан тренутак за српско новинарство.
"Најпре, морам да се оградим, не знам званично шта је разлог скраћивања емисије, било би добро чути објашњење јавног сервиса. Уколико је заиста у питању цензура или, још горе, аутоцензура због свега што се дешавало поводом једне од претходних епизода ове серије, онда смо сведоци још једног мрачног тренутка српског новинарства", каже Ћирић за Данас.
Он подсећа да цензура, нажалост, није нова појава у домаћим медијима, али да је аутоцензура оно што посебно потреса темеље новинарске професије.
"На цензуру не вреди трошити речи, то проклетство нас прати откад новинарство постоји на овим просторима. Аутоцензура, међутим, ако је овде у питању, представља нешто што озбиљно љуља темеље новинарске професије", упозорава Ћирић.
Новинар Бранко Чечен оцењује да је одлука РТС-а да скрати епизоду емисије "Важне ствари" "изузетно цинична и нечасна".
"Позвати децу на снимање емисије, па их цензурисати, изузетно је цинично и нечасно. Није потребно бити новинар да би се то схватило. Јавни сервис, по мом мишљењу, одгаја генерацију послушних поданика диктатуре", каже Чечен за Данас.
Он истиче да девојчица чији је део изјаве избачен није говорила о политичким питањима, већ о елементарном праву - праву на чисту воду.
"Девојчица је само тражила чисту воду, што заиста не би требало да буде проблем у 21. веку у Европи, а посебно не у 'економском тигру'", наводи Чечен.
Чечен подсећа да деца имају иста права као сви други грађани Србије, али да РТС та права годинама крши.
"Није ово први пут да се дешава - јавни сервис није реаговао ни на друга кршења права деце током година, укључујући предизборне спотове или ситуације попут кошаркашке надмоћи председника над малим дечаком", додаје он.
Говорећи о ширем контексту стања у медијима, Чечен оцењује да у Србији делује "група потпуно беспризорних медијских злочинаца" који производе пропаганду и тиме наносе огромну штету друштву.
"Ту је и велики корпус оних који су желели само да не наљуте председника, а сада морају да плате своју сервилност учешћем у свим јавним подлостима режима", објашњава Чечен.
"На крају, остаје шака оних који покушавају да раде професионално. Само та мала група нас разликује од Белорусије, у медијском смислу - и само ту нема потпуне цензуре и аутоцензуре. И то мало слободног информисања режим из све снаге покушава да уништи", закључује Чечен.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.