Вести
05. 08. 2013.
Последице одлагања реформе
Трпе медији који нису под патронатом власти
Најтеже последице одлагања примене Закона о јавном информисању трпети локални медији, сматра председник Независног удружења новинара Србије Вукашин Обрадовић.
"Прелазак на пројектно финансирање, које је, заправо, требало да буде она сламка спаса за многе локалне медије, додатно се одлаже", оценио је Обрадовић и подсетио да су, према првобитном плану, конкурси за 2014. годину требало да буду расписани до 15. септембра.
Сада за то, са кашњењем усвајања Закона о јавном информисању, нема ни теоретских шанси, објаснио је Обрадовић.
То ће, према његовим речима, проузроковати нова одлагања и додатно погоршати положај, негде и гашење, управо оних медија који нису под патронатом ни једне од владајућих политичких опција.
Покушаћемо да убрзамо овај процес, најавио је Обрадовић, али нисам превелики оптимиста, пре свега због огромног отпора локалних самоуправа да се одрекну "својих" медија".
"Новинарство је постало непривлачна професија којом се, у последње време, баве они који немају други избор. Ми смо слабо плаћени, подложни притисцима и склони компромисима и аутоцензури", упозорио је Обрадовић.
Он сматра да у медијима опстају углавном они који прихватају сада опште важеће правило "ћути и ради шта ти се каже".
У таквој ситуацији и нормално је да људи беже из медија. А, будућност? Нимало ружичаста: најтеже је иза нас, најгоре је пред нама", констатовао је Обрадовић.
"У овом тренутку, Министарство културе и медија је утврдило текст Нацрта закона о јавном информисању и упутило га осталим министарствима Владе Србије, како се то биорократским језиком каже, на изјашњавање", напоменуо је Обрадовић и додао да је то уобичајена процедура.
Након тога, текст Нацрта биће послат у Брисел, Европској комисији, која ће, такодје, дати своје мишљење о предложеним решењима, прецизирао је Обрадовић, који очекује да коначни Предлог закона о јавном информисању на јесен буде упућен у Скупштину Србије и, вероватно, усвојен у октобру.
Он је додао да је Нацрт закона о електронским медијима, "барем према најавама из Министарства", готов и очекује се да буде упућен на јавну расправу. "Када тачно, није познато, али надамо се да се расправа о овом закону неће одвијати током летњих одмора", рекао је Обрадовић.
Према неким нашим сазнањима, додао је он, биће одржана три јавна скупа на којима ће се разговарати о овом закону крајем августа и почетком септембра.
Када ће овај закон ући у скупштинску процедуру у овом тренутку је потпуно неизвесно, додао је Обрадовић, који сматра да је неизвесно и шта ће се дешавати са Законом о јавним сервисима.
"Ту влада општа конфузија и нико поуздано не може да каже каква ће бити судбина овог закона", објаснио је Обрадовић.
Он сматра да "ни ова власт, изгледа, као и она претходна, не би да се одрекне утицаја на медије, јер је, по овој логици,само слуђен грађанин добар грађанин".
"Оно што може бити последица кашњења у доношењу сета медијских закона јесте управо наставак стања у којем медији, који се финансирају из јавних прихода, од Републике до општине, задржавају и даље свој привилегован положај на тржишту", указао је Обрадовић.
Логична последица таквог стања је да остали медији губе ову неравноправну тржишну утакмицу, редакције се гасе једна за другом и новинари остају без посла, рекао је Обрадовић, док држава наставља да, преко финансијског и власничког утицаја, контролише већину информација које се нуди грађанима.
"Можемо бити мање или више задовољни решењима из Нацрта закона о јавном информисању. Али, то у овом тренутку и није суштинско питање. Ми смо пред дилемом ко ће доживети примену тих решења, односно, оних најважнијих о промени начина трошења буџетских средстава, преласку на пројектно финансирање и процесу приватизације", нагласио је Обрадовић.
Он се зато плаши да ће одлагање доношења сета медијских закона за јесен имати за последицу да и добар део 2014. године "изгубимо за примену медијске реформе".
То ће, према речима Обрадовића, имати погубне последице, пре свега, за локалне медије, "али и за грађане који остају изложени најгрубљој пропаганди и општој таблоидизацији".
Истичући да Европска унија нуди добре услуге, Обрадовић је напоменуо да "овде, у Србији, мора постојати политичка воља да се суштински промене односи у медијској сфери".
Те воље нема или бар не у мери која би показивала жељу за коренитим променама, оценио је Обрадовић, који стиче утисак да се свесно одуговлачи са процесом реформи, јер постојећи систем омогућава ефикасну контролу медија.
"Сада, када се очекује и расписивање избора, на јесен или пролеће, свеједно, власт нема баш интерес да мења постојеће стање", закључио је Обрадовић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.