Вести

23. 01. 2026.

Аутор: Марија Вучић Извор: Цензоловка

СЛАП тужбе против локалних медија: Читаоци спашавају портале којима верују

Суочени са могућношћу да им једна СЛАП пресуда заувек угаси медиј, уредници локалних независних медија у Србији истовремено откривају нешто чему се нису сасвим надали: да имају иза себе армију читалаца који ће солидарно сакупити новац за судске одштете, само да би сачували портал коме верују.

За Ненада Живковића, уредника портала Панчево Си Ти, 2026. година није сјајно почела. У првим радним данима након новогодишњих празника стигла му је правоснажна пресуда Апелационог суда у Београду којом му је наложено да плати готово 2.000 евра одштете Александру Чупићу због једног текста о њему који је пренео на свом сајту.

Живковић и Чупић су и пре тога били на суду. Чупићево Е-Панчево, портал који отворено подржава власт СНС-а, објавио је увреде на Живковићев рачун 2019. године. Након што га је Живковић тужио, Александар Чупић се није појављивао на суђењима, а изостанке је правдао медицинском документацијом.

Са једног таквог суђења извештавала је и Цензоловка, наводећи у тексту разлог Чупићевог одсуства, тачно онако како се то могло чути у судници. Међутим, сматрајући да му је тиме повређен углед и нанета душевна бол, Чупић је 2021. тужио и Цензоловку и локалне медије који су текст пренели: Живковићев Панчево Си Ти и Пан Пресс уреднице Иване Предић, такође из Панчева.

И добио је.

Ненад Живковић је тако овог јануара, након пет година парнице, имао у рукама правоснажну апелациону пресуду и рок од 14 дана да овом неформалном гласноговорнику Српске напредне странке на локалу исплати око 214.000 динара, укључујући трошкове судског поступка. С обзиром на то да води мали, локални медиј који живи од пројеката, Живковић се нашао у великом проблему.

Прво је обавестио новинарска удружења и организације, па је кроз разговоре с њима дошао на идеју да се обрати за помоћ читаоцима, без много очекивања, али са потајном надом да ће помоћи.

Кампања је покренута у четвртак 15. јануара, да би до краја викенда било прикупљено и више од потребног. 

„Година је тако почела с лошом вешћу да смо поступак изгубили, али на доброј вибрацији јер се испоставило да су читаоци уз нас”, каже он. „Значи нам што осећају потребу да нам помогну. То је доказ угледа и поверења који имамо у заједници.”

За те две хиљаде евра, каже овај панчевачки новинар, редакција је могла да оптимизује и редизајнира сајт, или да плати ауторе који често за овај портал пишу и без хонорара, из чистог новинарског ентузијазма. Ипак, то је можда била цена коју су морали да плате да би открили да иза себе имају читаоце спремне да „ускоче” кад је потребно.

Остатак од педесетак хиљада, како је Панчево Си Ти навело у свом саопштењу, биће преусмерен у фонд против СЛАП-а, за помоћ неком другом ко се буде нашао у сличном проблему.

А нема сумњи да ће се то и десити, будући да су СЛАП поступци све популарнији начин разрачунавања моћника са медијима у Србији. У питању је специфичан вид тужби чији је примарни циљ да се медиј ућутка и застраши пре него да се намири правда.

На удару оваквих тужби тренутно су пре свега истраживачке редакције са већим утицајем, попут КРИК-а и БИРН-а. Ипак, у проблему су и локални медији који немају готово никакве ресурсе да сами изађу на крај са СЛАП-ом. Једна таква пресуда, са шестоцифреним одштетним захтевом, довољна је да их затвори.

Такву судбину засад успешно избегава и Ин медија, инђијски портал непопуларан међу локалним властима, чија је власница и уредница Верица Маринчић засута серијом од седам идентичних тужби у случају „Скочко”.

Она је, наиме, објавила текст о пријему младих каратиста код председника општина, где је, грешком локалне администрације, деци подељен мед за потенцију „Скочко”. Родитељи су послали седам тужби у име осморо деце на адресу ове новинарке јер је објавила слику са пријема на којима се виде лица каратиста, што им је повредило право на приватност и достојанство. Тим тужбама су тражили око 1,2 милиона динара одштете.

Засад су правоснажно окончана три поступка, сва три на штету Ин медије, која је досад морала да исплати око пола милиона. Како? Опет, захваљујући читаоцима.

Маринчић: Нисмо могли да верујемо

Када су тужбе почеле да пристижу Верици Маринчић почетком 2024. године, она је то за медије назвала „последњим клином у нашем ковчегу”. Ин медија, наиме, нема пара ни за једну такву пресуду, а камоли за њих осам.

Прва правоснажна пресуда стигла је прошлог лета, и Маринчић је морала да плати 160.000 динара првом од осморо ученика који су тужили. Помислила је да узме кредит, како каже за Цензоловку, али се испоставило да јој банка неће одобрити кредит јер је предузетница.

Онда су локални уметници и пријатељи њене редакције организовали хуманитарну свирку у центру Инђије на којој је само те вечери прикупљено више од 1.000  евра. Током недељу дана кампање читаоци су уплатили укупно 700.000 динара и 450 евра донација. Ти стресни дани су Верицу Маринчић и њене колеге из Ин медије још јаче повезали са читаоцима.

„Ја сам била одушевљена. Имам о себи и Ин медији високо мишљење, али баш толико нисам очекивала. Људи су уплаћивали из целог света, па смо онда гледали ко су они и чудили се што нам уплаћују. Подржали су нас и грађани, и људи из локалне самоуправе, и зборови, и студенти, и људи које знамо и не знамо, сви”, каже она.

Испоставило се да ће серија ових СЛАП тужби ипак бити и прилика, према њеним речима, за испитивање јавног мњења о Ин медији.

„Презадовољна сам резултатима тог испитивања”, каже Маринчић радосно. „Нисам очекивала толику подршку. Ипак смо мали, знају нас само ту по локалу, притом је било лето, људи су били на одморима, или су спремали децу за школу у септембру, спремали се за зимнице, никад није ситуација да неком даш. А они су долазили сами да нам донесу новац.”

Каже да ће организовати поново кампању прикупљања новца уколико и преосталих пет пресуда буду осуђујуће. Највероватније и хоће, будући да су све тужбе истоветно написане. Смењују се само имена деце чији су родитељи поднели ову серију тужби.

„Ми немамо толику годишњу зараду, кад платимо порезе и доприносе, закуп, трошкове, ми немамо тих милион динара реалне зараде. Ми немамо оглашиваче, немамо закупљене ПР текстове, само пројекте. Тих 1,2 милиона су четири месеца пословања за нас”, каже Маринчић.

СЛАП: Меки притисак до пуцања

Ин медија је финансијски и временски измрцварена овим судским поступцима, али то и јесте ефекат СЛАПП поступака.

Како у једном водичу о СЛАП-у наводе из Славко Ћурувија фондације, чланице Националне радне групе за борбу против СЛАП-а, циљ оваквих тужби је и да финансијски исцрпе туженог, чије су материјалне прилике често знатно слабије у односу на оног ко тужи. Тужени су, и код нас и у свету, углавном независни медији, невладине организације и активисти, а на страни тужилаца су много моћније структуре – политичари, бизнисмени, корпорације. Њихов циљ је да ућуткају критичаре, а не да намире правду.

Један од знакова да се ради о СЛАПП тужби јесте бесмислено формулисана аргументација, односно непрецизно или противречно написана тужба, „заснована на лажним или неутемељеним наводима”.

„Другим речима, тужбени захтев је очигледно неоснован”, пише у водичу.

Такође, често се дешава да одштетни захтев буде несразмерно висок. На тај начин се медиј финансијски исцрпљује од старта, јер што је већи одштетни захтев, то су веће таксе које медиј мора да плати у одговорима на тужбу.

У једном од најраније забележених СЛАП случајева на локалу у Србији, 2021. године, на портал Југпресс из Лесковца обрушио моћни Миленијум тим, компанија блиска властима. Стигле су им две тужбе са одштетним захтевима од по приближно 100.000 евра, и трећа у којој су власници Миленијум тима тражили два милиона динара за душевну бол. Повод је било саопштење лесковачке опозиције која је нападала Миленијум тим, а које је Југпресс пренео.

Откуд локалном медију толики новац?

Миленијум тим је, након притиска јавности, смањио одштетне захтеве на по сто евра, али је Југпресс свакако морао да плати таксе за одговоре на тужбу у првих осам дана. Таксе су, како за Цензоловку каже уредница Љиљана Стојановић, износиле укупно око 400.000 динара. Платио их је Локал Пресс, удружење локалних новинара, које им је обезбедило и бесплатну правну помоћ.

„Да није тога било, не знам шта бисмо урадили, јер ми постојимо захваљујући пројектима. Немамо никакву могућност за зараду, јер код нас практично нико не сме да се оглашава. За тих 400.000 могли смо да покријемо хонораре и трошкове комуналија”, каже Стојановић.

Осим пара, коштало је и времена. Љиљана Стојановић је морала десетак пута да иде из Лесковца у Београд на суђења, док се, са друге стране, како каже она, тужиоци из Миленијум тима више пута нису појављивали.

Требало је готово пар година такве динамике да суд одбаци ове тужбе.

А могао је да то уради одмах, да законодавни оквир Србије уопште препознаје појам СЛАП тужби. Европски парламент је 2024. године усвојио тзв. анти-СЛАПП директиву којом, између осталог, прописује могућност раног одбацивања неоснованих тужби, без улажења у судски поступак који захтева и новца и времена.

Ненад Живковић из Панчево Си Ти наводи да би судије морале да науче да препознају СЛАП тужбе и то у раним фазама.

„Свако има право да тужи, али судије морају да науче да одбацују СЛАП тужбе, тужбе које су злонамерне, које долазе са позиције моћи да би угушиле слободу изражавања и борбу независних медија за јавни интерес”, каже Живковић за Цензоловку.

У међувремену, за промену законодавних решења бори се само неколицина удружења, медија и фондација из невладиног сектора, који су и највише на удару СЛАП тужби. Србија је, како је прошле године рекла заменица шефа Делегације ЕУ  у Србији, у самом европском врху по броју СЛАП тужби. 2024. године се водило најмање 17 СЛАП поступака само против новинара, али је број и већи будући да су на удару и активисти и организације цивилног друштва.