Вести
09. 08. 2013.
Треба ли нам пета национална телевизија?
У Србији постоји преко 150 телевизија, што локалних што оних са регионалном и националном фреквенцијом. После данашње седнице Савета Републичке радиодифузне агенције (РРА) тај број, готово је извесно, биће увећан за још једног емитера – телевизију Коперникус, која је један свој кабловски канал током изборне кампање уступила Српској напредној странци, или ТВ Нова, иза које стоји, верује се упркос демантијима, Дејан Јоцић, бивши директор Прве српске телевизије.
Негодујући због доласка петог националног емитера, стручна јавност поставља питање да ли је Србији потребна још једна телевизија, шта она може да понуди ново у садржинском смислу и, на крају, да ли је то вредно успоравања процеса дигитализације? Аргументи су и финансијске и техничке природе. Уместо 100 милиона евра, колико Милош Стојковић, из канцеларије Живковић–Самарџић, процењује да би у државну касу дошло процесом дигитализације, доделом дозволе за национално емитовање зарадиће само РРА од накнаде и то потенцијалних 700.000 евра.
Неће имати користи сиромашна домаћинства без кабловске телевизије, којим је дигитални сигнал једини пут ка квалитетнијој слици и звуку. Таквих је данас чак 42 одсто, а у Србији још постоје такозване црне рупе, односно места до којих не стиже ни програм Јавног сервиса.
Почетком ове године Републичка агенција за електронске комуникација (Рател) на јавној расправи је поднела предлог да се према плану расподеле фреквенција ТВ Авала не додељује, што је подржало и Министарство културе. Међутим, РРА је одлучио другачије. Након тога, а поводом расписивања спорног конкурса, уследило је упозорење шефа делегације ЕУ у Србији Венсана Дежера. Већина надлежних институција је само немо посматрала како РРА спроводи своју одлуку.
Да постоји неслагање Министарства за телекомуникације са оним што у овом случају ради РРА потврдио је за „Политику” министар Расим Љајић и нагласио да је више пута упозоравао на штету коју таква одлука може да донесе Србији.
– Тачно је да закон предвиђа да се распише конкурс када се ослободи једна фреквенција, али у конкретном случају то није било нужно, јер би држава могла много да изгуби. Ово је једна од оних ситуација када закон иде друмом, а живот шумом – каже Љајић.
Србија би од тендера за дигиталну дивиденду, односно од канала које би уступила мобилним оператерима, допунила буџет са око 100 милиона евра. Као пример, министар наводи земље у окружењу, од којих је рецимо Македонија зарадила 300 милиона евра.
Други проблем односи се на сам процес дигитализације који би, тврди Љајић, уз слободну фреквенцију био спроведен и до 80 одсто до краја 2013.
– Овако, мораћемо постепено да радимо, да искључујемо регион по регион да би увели дигитални систем. За став да нам је потребнија слободна фреквенција од нове телевизије добили смо подршку Европске уније и ОЕБС-а – каже Љајић.
Наш саговорник сматра да би најбоље било да данашња одлука Савета РРА буде одустајање од доделе једине слободне фреквенције, али напомиње да не би желео да његова порука буде сваћена као притисак на „аутономно регулаторно тело”.
Милош Стојковић каже да је од 2010. постојала добра пракса да се РРА, Рател и Министарство телекомуникација држе плана расподеле слободних фреквенција.
Међутим, када је рок за дигитализацију са 2012. померен на 2015. годину, РРА је почео масовно да расписује конкурсе. Тада долази до раскорака између овог регулаторног тела, с једне, и Ратела и поменутог министарства, с друге стране – појашњава Стојковић.
Слободна фреквенција идеална је, тврде стручњаци, за експериментално емитовање канала. Без ње је могуће да поједина домаћинства у једном периоду остану без земаљског ТВ сигнала.
– Примера ради, Хрватска за сада емитовање дигиталног сигнала обавља 40 одсто слабијом снагом, али од 2015, када истиче рок за дигитализацију, за то више неће имати разлога. Тада ће наша домаћинства у близини границе имати само хрватске канале –упозорава Стојковић и наглашава да нам оваквим понашањем прети одузимање опреме вредне преко 10 милиона евра, коју нам је ЕУ поклонила.
Иако се у друштву процес дигитализације посматра кроз јаснију слику на те-ве екранима, стручњаци кажу да она доноси много више повластица. Наиме, један број канала резервисани су за мобилне оператере, са којима би стигао мобилни интернет велике брзине. На тај начин, уз помоћ паметних телефона, плаћање рачуна, све банкарске обавезе, па чак и поједини здравствени прегледи могли би да се раде од куће.
Мирковић: Пут ка урушавању медијских буџета
Председник Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ) Саша Мирковић сматра да не постоји никакво оправдање за доделу пете националне фреквенције. Разлога је више: У овом канибализму између постојећих телевизија само ће се наставити даље урушавање маркетиншких буџета. Уз то, јасно је да ниједна од две поменуте телевизије неће донети битно побољшање постојеће телевизијске понуде и да ће нам телевизије бити све сличније једна другој уместо да буде обрнуто. Ту нема нечега новог, изазовног, вредног доделе националне фреквенције.
Јеремић: Прилика за нова радна места
Петар Јеремић, председник Извршног одбора Удружења новинара Србије (УНС), подржава идеју пете националне телевизије. На тај начин, каже Јеремић, постоји могућност плурализма мишљења и тржишта, као и отварање радних места на којима ће новинари моћи да раде и зарађују.
Коментари (2)
Остави коментар09.08.
2013.
Ispravka
U mom prethodnom tekstu stoji "u opsegu 690-862 MHz, a treba da stoji "u opsegu 790-862 MHz". Izvinjavam se zbog ove greske, odnosno smanjene koncentacije usled nesnosne vrucine.
Одговори09.08.
2013.
Treba li nam Inicijalna mreza?
Nije tacno da postoji neslaganje Ministarstva spoljne i unutrasnje trgovine i telekomunikacija sa onim sto u ovom slucaju radi RRA, kao sto je za "Politiku" potvrdio ministar Rasim Ljajic, i naglasio da je vise puta upozoravao na stetu koju takva odluka moze da donese Srbiji. Nije ministar Ljajic trebao da upozoava na stetu; bilo je dovoljno da donese pravilnik i time spreci javni konkurs.
ОдговориNaime, iako su 09.04.2013. završene javne konsultacije o nacrtu Pravilnika o izmeni Pravilnika o utvrđivanju Plana raspodele frekvencija/lokacija za terestričke analogne FM i TV radiodifuzne stanice za teritoriju Republike Srbije, koji ukljucuje i Aneks 4 - plan raspodele frekvencija/lokacija za potrebe formiranja Inicijalne mreže za testiranje emitovanja digitalnog televizijskog signala (http://www.ratel.rs/upload/documents/javne_rasprave/Izmena_plana_raspodele_210313/Aneks%204.pdf), resorno ministarstvo nije donelo, iz nepoznatog razloga, ovaj pravilnik?!
Za predajnike u mrezi K-5 (bivse "TV Avale") na nize navedenim lokacijama predvidjeni su za dodelu i koriscenje sledeci (frekvencijski) kanali:
Oznake mreže / Lokacija predajnika: K 005
Avala, kanal 28;
Beograd-Kanarevo brdo, kanal 32;
Beograd-Stojčino brdo, kanal 25;
Crveni čot, kanal 30;
Subotica, kanal 36;
Sombor-grad, kanal 46;
Kikinda, kanal 67;
Vršac-breg, kanal 43;
Crni vrh-Jagodina, kanal 38;
Jastrebac, kanal 33;
Tupižnica, kanal 31;
Deli Jovan, kanal 06;
Kladovo, kanal 53;
Ovčar, kanal 56;
Rudnik, kanal 60;
Goč, kanal 45;
Valjevo-Pećina, kanal 58;
Tornik, kanal 59;
Užice-Zabučje, kanal 26;
Bajina Bašta, kanal 39;
Priboj-Bić, kanal 43;
Prijepolje-Gradina, kanal 42;
Nova Varoš, kanal 34;
Cer, kanal 52;
Gučevo, kanal 44;
Crni vrh-Pirot, kanal 58;
Besna Kobila, kanal 59;
Vranje-Pljačkovica, kanal 21;
Kopaonik-Gobelja, kanal 46;
Šutenovačko brdo, kanal 43;
Raška-Gradac, kanal 38;
Maljen, kanal 32;
Beograd-Krnjača, kanal 54
U mrezi K-5 postoji samo jedan predajnik "Kikinda", kanal 67, koji emituje u opsegu 690 -862 MHz namenjenom za bezicne sirokopojasne komunikacione sluzbe (tzv. digitalna dividenda).
Stavise, pravna osnova da RRA poništi konkurs nalazi se u vladinoj Odluci o izmenama Strategije za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje radio i televizijskog programa u Republici Srbiji (http://www.ratel.rs/upload/documents/Regulativa/Strategije/Odluka%20o%20izmeni%20startegije%20za%20ASO%20SG26-13.pdf). Tacka 3. ove odluke od 14. marta 2013. sadrzi odredbu koja glas: "Ukoliko pre prelaska na digitalno emitovanje dodje do oslobadjanja frekvencija u odgovarajucim opsezima, Inicijalna mreza se moze prosiriti". Ovu vladinu odluku ne pominje ni ministar Ljajic, niti bilo koji drugi nadlezni i odgovorni funkcioner. Zasto?