Вести
25. 02. 2026.
Критички медији у Србији на тихој ватри
Промене у Јунајтед групи многима личе на припрему „коначног обрачуна“ власти у Србији са преосталим критичким медијима. Саговорници DW анализирају како би то могло да изгледа и да ли грађани могу да учине нешто.
У уторак (24. фебруар) су челни људи Н1 имали посебнан састанак. Први пут је с њима у новој улози причао човек који је скоро митска појава српске медијске сцене – Брент Садлер (75), раније познати репортер Си-ен-ен-а, а од пре пар дана „главни извршни уредник“ вести у Adria News Network (АНН).
АНН је нова конструкција моћне медијске корпорације Јунајтед групе, под коју су сада смештени њихови медији из бивше Југославије. Садлер је тако уреднички надређен свима – од Н1 у Београду, Сарајеву, Загребу и Љубљани, преко телевизије Нова, све до београдских листова Данас и Радар и система подгоричких Вијести.
„Порука је да за сада нема никаквих промена“, извештава један извор DW о састанку са Садлером. „Ми заиста радимо као и до сада.“
Али, од челних људи поменутих медија и опште јавности чује се питање колико још ће трајати то „као до сада“. Једни кажу – најкасније до избора који би за власти Александра Вучића требало да буду најозбиљнији тест. Други кажу да не могу ни да претпоставе.
DW је причао са више извора, новинара и уредника о новим превирањима на медијској сцени Србије и региона. Да ли су власти у Београду решиле да притегну медије до краја и да онима који их критикују, како каже један саговорник, „не оставе ни зрно пиринча“?
На тихој ватри
До формирања АНН и појаве Садлера – човека који иначе живи у Београду, са својом супругом, ранијом колегиницом са Си-ен-ен -а – дошло је након предигре од пуних годину дана.
Инвестициони фонд BC Partners, већински власник Јунајтед групе, најпре је из управе потиснуо мањинског власника Драгана Шолака. Потом је чешко-арапском конзорцијуму продао кабловску мрежу СББ, а српском државном Телекому сва права на спортске преносе.
Власници Јунајтед групе су из дилова изашли тежи за око 1,5 милијарди евра, а њихови медији у Београду од тада оцењују да су на ветрометини. Посебно пошто је испливао снимак телефонског разговора тада свежег првог човека Јунајтед групе Стена Милера и директора српског Телекома Владимира Лучића у којем кују заједничке планове.
У међувремену, Телеком финансира велики број телевизија блиских властима и највећи је оглашивач у таблоидима. Истим новцем финансиран је систем Тањуга на чијем челу је (била) Мања Грчић, новоизабрана генерална директорка РТС-а.
У критичкој јавности стога се ишчекује нека врста финалног ударца – пацификација телевизија Н1 и Нове С, као највећих и најимућнијих медија међу онима који се уопште усуђују на критику.
„Разочараћу те, али баш никакву новост немам“, каже новинару DW једна од новинарки с тих телевизија. Запослени раде као и до сада. „Иначе, нема неке посебне панике, нико не хита да тражи други посао. Али јесмо на тихој ватри.“
Водећи уредници телевизија и новина Јунајтед групе јавно говоре да су спремни на сарадњу са новим уредничким одбором и бордом директора, премда се из њихових изјава види неповерљивост.
„Чули смо од нове управе да гарантује уређивачку независност и то је најмање што очекујемо сви који радимо на ТВ Новој“, каже Слободан Георгиев, директор вести на тој телевизији.
Осим тога, додаје за DW, очекује да нова управа покаже способност да их заштити од „непрестаних напада из врха власти у Србији, који последично доводе до кампања на телевизијама под контролом власти и на друштвеним мрежама“.
А иду избори…
Више саговорника ДЊ из ових медија тешко може да поверује да се баш ништа неће мењати. Цела операција је, кажу, трајала предуго и коштала превише да би све остало исто.
Слично мисли и Раде Вељановски, професор Факултета политичких наука у пензији, који има и богато искуство у раду на медијским законима.
„Било би наивно мислити да ће се потегнути толики механизми моћи из наше власти и из једне велике медијске компаније, а да се онда ништа не промени. Чини ми се да се спрема коначни обрачун у којем би власт потпуно сузбила могућност независног новинарства“, каже он за DW.
То се све, додаје, дешава без формалних забрана и „псеудолегитимно“. Приватни власник, уосталом, има право да уреди своје медије како хоће.
Другде, људи блиски власти купили су или основали инфо-портале у свим срединама где се ове године одржавају локални избори. Најављују се два нова недељна листа која би исто могла бита блиска властима. Већ су окончане чистке на Јуроњузу који је, под окриљем Телекома.
Шлаг на тој торти контроле медија могло би бити некакво уподобљавање Н1, Нове С и осталих. „Посебно јер властима, због масовних протеста, околности у Србији не иду на руку. Не желе да, у сусрет наредним парламентарним изборима, кад год да буду, постоје медији који ће и даље бити критички“, додаје Вељановски.
Сужен простор
Нико од саговорника ДЊ не очекује громопуцателно затварање критичких телевизија, нити да оне преко ноћи почну да личе на телевизије Информер и Пинк. Пре лагани стисак и промене у корацима.
„Не верујем да ће бити екстремних ствари“, каже једна новинарка. „Очекујемо да можда поставе неког да уређује програм, као неку врсту споне између овог сад уредничког одбора и нас.“
Како год било, ситуација по слободу медија у Србији делује суморно, оцењује Драгана Бјелица из Удружења новинара Србије. „Простор се сужава, а медији би требало да служе отварању простора – за критику, за проблеме грађана. Коме ће се јавити људи којима је власт или неки моћник учине нешто нажао?“
Бјелица набраја неколико медија који још остају, а часно су се носили последњих година и деценија.
Но, за разлику од медија Јунајтед групе који су (за сада) солидно финансирани, ти мањи су осуђени на преживљавање. Тржиште огласа је дириговано, буџетско суфинансирање изврнуто руглу, донаторски програми из иностранства све су ређи…
„Врло је тешко преживети“, каже Бјелица за ДЊ. „Ово што ми радимо је професија која треба друштву. Ако се сведе на лични ентузијазам и појединачну одбрану професије, онда је друштво у каналу.“
Кад су околности рђаве, каже професор Вељановски, остаје једино да се ослони на сопствене снаге – то јест на публику.
„Али наше су снаге јако скучене“, каже. „Невероватно је то да на протесте дође 20.000 или 300.000 грађана, а да лист Данас никад није могао да прода више од 15.000 примерака.“
Србија нема широку и моћну средњу класу, додаје Вељановски, али би грађани морали да се сете да медији и новинари постоје ради друштва. „Део друштва је демократски оријентисан, проевропски, хоће кисеоник слободе… е он би морао да има потребу за независним медијима и да нађе начин да их финансијски подржи.“
Иначе ће, кажу наши саговорници, све остати у рукама власти и корпорација. Или у хаосу друштвених мрежа.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.