Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Развој вештачке интелигенције и новинари: Покрадеш, зарадиш, одбациш
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

06. 03. 2026.

Аутор: Јелена Л. Петковић Извор: Цензоловка

Развој вештачке интелигенције и новинари: Покрадеш, зарадиш, одбациш

Мета је за развој својих модела вештачке интелигенције користила без дозволе огромне количине материјала у Европи који је заштиц́ен ауторским правима - књиге, новинарске текстове, научне радове. Европски писци и новинари захтевају да престане са незаконитим коришц́ењем њихових текстова.

Док у Сједињеним Америчким Државама компанија Мета води рачуна о ауторским правима новинара приликом обучавања својих модела вештачке интелигенције, у Европи пак илегално експлоатише ауторска права. Управо је у САД склопила вишемилионски уговор са компанијом News Corp., издавачем Волстрит журнала, вредан 50 милиона долара годишње. Ништа слично у Европи.

Холандско удружење писаца (Auteursbond), Холандско удружење новинара (НВЈ) и Фондација Лира послали су званичан захтев Мети, компанији која стоји иза Инстаграма и Фејсбука, и програмеру модела вештачке интелигенције Лама, да одмах прекине са незаконитим коришц́ењем ауторских дела холандских писаца, преводилаца и новинара у обуци својих модела вештачке интелигенције, објавила је Европска федерација новинара (ЕФЈ).

ВИ незаконито користи рад писаца и новинара

„Нисмо против великих језичких модела, али индустрија вештачке интелигенције вреди  милијарде долара, а незаконито користи и преузима рад писаца, преводилаца и новинара. То мора да престане. Разумно је да морају да почну да плац́ају. Аутори нису бесплатан ресурс за вештачку интелигенцију”, подвукла је Лизбет ван Зонен, председница Удружења холандских писаца.

„Без нашег рада, нема вештачке интелигенције”, подвлачи Томас Брунинг, генерални секретар НВЈ-а и додаје:

„Праведна надокнада је неопходна како би се осигурало да новинари и писци могу да наставе свој рад. Њихов рад је неопходан за развој и иновације великих језичких модела. Без тог темеља, ови модели ц́е изгубити релевантност и квалитет.“

Развијајући моделе вештачке интелигенције, Мета је нелегално користила огромне количине материјала заштиц́еног ауторским правима из скупова података. То укључује књиге, чланке и друге текстове који су копирани и дистрибуирани без дозволе аутора.

Дозвола није тражена од дотичних аутора, нити је исплац́ена било каква накнада, како истичу у НВЈ. То крши ауторска права, али и поткопава економски и креативни положај писаца, преводилаца и новинара.

Са овим моделима вештачке интелигенције, Мета је вођена комерцијалним интересима и очекује да ц́е у будуц́ности остварити велике економске приходе.

То је у „дубокој супротности”, како кажу у свом захтеву Мети, са положајем аутора текстова, који су у ризику да буду избачени на маргину од стране система обучених коришћењем рада који им је заправо украден.

Управо зато ове организације захтевају да компанија престане да нелегално користи изворе података за обучавање модела вештачке интелигенције, али и позивају Мету да отпочне разговоре о легалном коришћењу.

С друге стране Атлантика, са компанијом News Corp, чији је председник емеритус Руперт Меродок, а води је Роберт Томсон, споразум ће трајати најмање три године и омогућиће Мети да користи садржај заштиц́ен ауторским правима из медијских услуга Нењс Цорп. у САД и Великој Британији. Томсон је наговестио додатне споразуме наредне недеље.

Још у децембру компанија је најавила да почињу да нуде „шири спектар садржаја у реалном времену на платформи Мета АИ – од глобалних, ударних вести до забаве, прича о начину живота и још много тога“.

Еј-Џеј Вест: Одвратно

Прошле године је у Лондону стотине аутора протестовало испред седишта Мете због неовлашц́еног коришћења њихових дела за обуку модела вештачке интелигенције. Протест је уследио након што је откривено да је Мета наводно експлоатисала онлајн библиотеку ЛибГен (Либрарy Генесис), базу података у којој се налази 81 милион истраживачких текстова и више од 7,5 милиона књига. Велика већина дела су заштићена ауторским правима.

Према документима америчког суда, ту праксу је интерно одобрио Марк Закерберг.

„То што се мој рад, који сам писао годинама и у који сам уложио срце и душу, користи да би се зарадило још више новца за технолошке милијардере, без моје дозволе, толико је одвратно“, изјавио је за АФП Еј-Џеј Вест, енглески писац и новинар.

Генерална директорка Британског друштва аутора, Ана Ганли, оценила је да су писци са правом љути.

И ово није једини проблем са којим се суочава Марк Закерберг.

Заступници Министарства правде Новог Мексика сматрају да је гигант друштвених мрежа годинама давао приоритет профиту у односу на безбедност деце. У тужби тврде да је Мета омогуц́ила предаторима да циљају и експлоатишу децу.

Током суђења, представили су низ интерних имејлова и других комуникација од 2014. до 2017. године који показују да су запосленима у Мети дати циљеви у погледу продужења времена коришц́ења платформи и повећања прихода.

У једном мејлу из 2015. године наведено је да је циљ 25 милијарди долара прихода за наредне године, као и повец́ање времена коришц́ења Фејсбука од 12 одсто.

Државни тужилац је истакао да су запослени у тој компанији открили да је „неколико карактеристика производа Инстаграма и Фејсбука дизајнирано да обезбеди налет допамина како би се повец́ало време проведено на њима“.

Да ли Мета чита поруке на WhatsApp-у?

У оквиру суђења у Санта Феу, прекјуче су поротници чули снимљено сведочење компаније Мета Платформс Инк. и оснивача Фејсбука, које је на мрежама оцењено углавном као – неубедљиво.

Ово је само једна од тужби које су против компаније покренуте широм САД. Америчке власти истражују и да ли компанија може да приступи приватним комуникацијама корисника WhatsApp, а након што је против Мете поднета тужба у којој се управо то тврди.

Адвокатска фирма која је поднела тужбу, наводна открића приписује неименованим „храбрим“ узбуњивачима из Аустралије, Бразила, Индије, Мексика и Јужне Африке.

Мета негира наводе и сугерише да је таква тврдња тактика за подршку НСО групи, израелској фирми која развија шпијунски софтвер који се користи против активиста и новинара, а која је недавно изгубила тужбу коју је покренуо WhatsApp.

Амерички савезни суд је у октобру 2025. године, а након шестогодишњег судског спора, трајно забранио израелској фирми за шпијунски софтвер да циља кориснике WhatsAppa својим шпијунским софтвером Pegasus.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси