Вести
26. 03. 2026.
Раде Ђурић: Портали које уређује АИ не ослобађају одговорности издавача
Портали које уређује вештачка интелигенција не ослобађају одговорности издавача, а њихово појављивање у актуелној друштвено-политичкој ситуацији може указивати на покушај притиска и манипулације у медијском простору, изјавио је у интервјуу ФоНету правник истраживач Независног удружења новинара Србије (НУНС) Раде Ђурић.
Говорећи о политичком контексту, Ђурић је оценио да појављивање таквих портала указује на проблем у комуникацији власти и њима блиских таблоида са публиком, због чега покушавају да надоместе изгубљену битку на друштвеним мрежама.
„Очигледно је да је та врста борбе на друштвеним мрежама изгубљена, јер овакви медији генеришу информације које се најчешће добијају управо са тих мрежа и покушавају да тим филтрирањем креирају одређену вест“, рекао је Ђурић, говорећи у ФоНет-овом серијалу о медијској сцени Киоск.
Ђурић је упозорио да постоји велики ризик да такви садржаји прерасту у алат за селективно дезинформисање.
„Постоји озбиљна опасност да се оваква информација претвори у једну пропагандну машинерију, са циљем да се грађани поново збуне и доведу у одређену конфузију“, истакао је Ђурић.
Ђурић је додао да намера може бити и дискредитација и потискивање алтернативних места за информисање уочи избора, попут грађанских, студентских и локалних портала који критички извештавају.
„Као што имамо оснивање и куповину локалних медија, на исти начин се покушава да се одређена врста генерисане информације пласира као кредибилна, како би заменила постојеће моделе информисања грађана“, нагласио је Ђурић.
Говорећи о одговорности, Ђурић је подсетио да она и даље јасно постоји на уредницима и издавачима, јер иновативне технологије не укидају обавезу поштовања закона.
„Њих обавезују медијски закони, Закон о заштити података о личности, Кодекс новинара Србије и општа правила одговорности за штету нанету лицима повредом угледа и части“, прецизирао је Ђурић.
Ђурић је указао на значај транспарентности и обележавања садржаја који генерише вештачка интелигенција, како би се избегле такозване „халуцинације“, односно ситуације у којима АИ софтвер потпуно измишља и пласира нетачне информације као стварне и логичне чињенице.
„Необележавање садржаја ће аутоматски утицати на објективност и поузданост, с обзиром на то да имамо пуно примера који говоре да тај ефекат халуцинација не заобилази ни ЦхатГПТ и остале софтвере“, објаснио је Ђурић.
Правна заштита оштећених
Упитан о правној заштити оних који би могли да буду оштећени лажним вестима са оваквих портала, Ђурић је узвратио да грађани имају право да опомену медиј или поднесу тужбу против уредника и издавача на исти начин као и код традиционалних медија.
„Не треба само увођење вештачке интелигенције да доводи до толике нејасноће, зато што заправо имамо просто прилагођавање постојећих прописа који сами по себи нису толико лоши“, навео је Ђурић.
Прави проблем, како је образложио Ђурић, лежи у нефункционисању регулаторних тела и изостанку санкција у досадашњој пракси.
„Оно што смо имали у претходном периоду јесте нефункционисање алата који су нам били доступни, што је доводило до ситуације једне заробљене државе, неодговорности и некажњивости оних који шире говор мржње и нападају грађане“, упозорио је Ђурић.
Осврћући се на ауторска права, Ђурић је напоменуо да вештачка интелигенција није аутономан извор информације, али да домаће законодавство још увек није детаљно уредило ову област.
„Живимо у несигурном правном систему који онима који не одговарају за штету даје замах да наставе тако нешто да пласирају у јавност без кажњивости, док се не утврди ко је тачно одговоран“, додао је Ђурић.
У условима такве конфузије, сматра Ђурић, кључна је улога медијске писмености публике у разумевању извора информација.
„Јако је важно да слушаоци и гледаоци знају о чему се ради и од кога добијају информацију, како би са таквим ставом заправо приступали тој врсти садржаја“, закључио је Ђурић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.