Вести
28. 11. 2013.
Нереално, а звучи лепо
Када се чита образложење буџета све пршти од ефикасности, повећања подршке, унапређивања, увећавања, професионализације, развоја, промоције, едукације. Препоручујем, ускладите некако те грандиозне амбиције са цифрама.
На прецизној кућној ваги документ који се зове „Предлог закона о буџету Републике Србије за 2014. годину“ тежи тачно један килограм. Ако бисмо хтели да измеримо колико је тежак буџет за културу тешко да бисмо успели. Ваге тачно мере најмање 10 грама, а буџет за културу тежи мало више од осам грама. Ко нема вагу, то је отприлике једна кафена кашичица. Тако најчешће бива кад је култура у питању, али шта се може, нешто се мора „умесити“.
Да се манемо тих кухињских мајсторија и пређемо на финансијске, иако и оне и те како имају везе са кувањем, мешењем и запржавањем. Финансијске мерне јединице делују ипак раскошније, без обзира што и оне у односу на укупан износ републичког буџета, а поготову у односу на стварне културне потребе, јесу „сића“. Има у причи о овом буџету и добрих ствари. Прво, као што су вероватно и чавке и вране већ научиле (врабаца више нема), Закон о буџету стигао је у Скупштину Србије на време, 1. новембра.
Посланици, али и свеколика јавност, имају прилике да проучавају, пишу амандмане и коментаре на један од најважнијих закона који одређују не само питање финансирања него и питање живота грађана Србије. Друго, медији су такође, све са сликом министра културе, извештавали да је он, тј. култура међу „добитницима“. Тасовац је успео да се избори за два грама пара више од Браце Петковића. Преведено на језик бројки нови министар је за културу обезбедио 2.305.000.000 динара више у односу на овогодишњи буџет. Свака част и браво мајсторе!
Трећа добра ствар са овим предлогом буџета је тзв. “програмско планирање“, тј. прецизније одређивање износа за поједине намене, колико пара за културно наслеђе, за библиотечку делатност, за визуелне уметности, музичко стваралаштво, сценско и тако даље. У претходном буџету средства су била приказана на неких шездесетак позиција, у овом на преко 170. Транспарентније, нема шта!
Зато је потребна већа концентрација, добар калкулатор и поприлично стрпљење ако хоћете да направите поређење старог и новог буџета и утврдите какав нам је колач умесио нови министар. А он га уместо да заслади, пресолио. Појаве се чак и „нише“ о којима је министар говорио, у којима су се, је ли, скривале паре за неку нерационалну потрошњу. Какве нише, у овом буџету постоје читави „шифоњери“!
Тако са добрих ствари одмах пређосмо на лоше. Ех, то АЛИ, које увек срећу квари. Прво: Предлог буџета јесте на време достављен Скупштини, расправа је могла да почне пре две недеље. Шта се чека? Чекају се, пре свега, пратећи закони. У односу на Закон о буџету, то су по обиму „закончићи“, али и опасне нагазне мине, којима се увис дижу порези, обавезе грађана и други намети.
Ово одуговлачење почетка расправе наводи ме на помисао да ће се поновити прошлогодишњи сценарио: буџет је стигао на време, а онда је на дан, два пре почетка расправе, Влада послала десетине својих амандмана који су битно мењали структуру првобитне верзије. Као да министри тек кад „благовремено“ пошаљу буџет у Скупштину почињу озбиљно да се њиме баве и да исправљају грешке и пишу амандмане на сопствене предлоге.
Онда ће посланици за своје амандмане имати један дан, један сат, пет минута. Овај текст је писан 24. новембра. Нисам сигурна да кад НИН буде одштампан не стигне нека нова „амандманска“ Владина верзија буџета за културу. Не знам да ли да стрепим или да се радујем. Можда су у Министарству културе и сами схватили да је овај буџет за културу проблематичан.
Тако доводимо у питање и оно „браво мајсторе“ за министра културе. Укупан приход из буџета Министарства културе и информисања износи 15.659.118.000 динара. За област информисања намењено је 7.713.180.000, од чега 7.500.000.000 за јавне сервисе (РТС и РТВ)! Не бих сад да се бавим овим милијардама за јавни сервис, само питам: по ком то закону? У Закону о радиодифузији пише да се средства за јавне сервисе обезбеђују из претплате, од реклама, концерата итд. Нигде не пише из буџета. Откуд онда ове милијарде?
Рекао ППВ! То је ЗАКОН! Укидамо претплату, прелазимо на буџет! Зашто бар, форме ради, нису промењена два члана Закона о радиодифузији којим би се легализовале ове милијарде. Толико закона је мењано само због једног датума. А милијарде, нема везе. Кад се од преосталих средстава изузму трошкови самог министарства, за делатност културе остаје 7.768.364.000 динара, док је у 2013. тај износ био 5.462.907.000. (Табела показује средства за најважније буџетске ставке.)
Верујем да у Србији нема човека који не би пристао да се одрекнемо свега другог у култури, ама, `леба да не једемо, само да почнемо тј. завршимо реконструкције Народног музеја, Музеја савремене уметности, Музеја историје. Питање је да ли је могуће да се у једној години потроши 20 милиона евра, када се зна у каквом је стању пројектна документација и какве су и колико трају процедуре јавних набавки. Тих 20 милиона евра су непреносиви. Ако се не потроше у календарској години неким ребалансом прерасподеле се на нешто друго.
Дакле, мртви капитали! Или шарена лажа! Ставиш на папир велике паре, а унапред знаш да не можеш да стигнеш да их потрошиш. Зато „убијеш“ све остало. Са оваквим буџетом за програме и пројекте у 2014. можемо само да замолимо Београдску филхармонију да одсвира реквијем српској култури. Мада - када се чита образложење буџета све пршти од „ефикасности, повећања подршке, унапређивања, увећавања, професионализације, развоја, промоције, едукације, подизања“.
Препоручујем свима да прочитају та полетна образложења. Посебно то препоручујем ауторима буџета. Ускладите некако те грандиозне амбиције исказане у образложењу са цифрама.
А цифре су: неколико милиона, или и тек по неколико стотина хиљада: за целу годину и целу Србију. Осим за Први светски рат, умало не написах Милански едикт. Уз то, те паре за Први светски рат нису ни на позицијама за конкурсе, ни на програмима институција, мада пише да ће бити „институционално представљање“.
То може само да значи да ће неке мудре и талентоване главе да смисле како ће изгледати програми, а онда реализацију поверити одабраним институцијама. Само захваљујући парама из те „нише“ тј. “шифоњера“ уцртаног негде при дну 152. стране буџета, установе културе могу очекивати да се испуни један од три циља које нам је министар предочио: јачање институција (поред професионализације и транспарентности). У регуларном буџету установе су у односу на ову годину „ојачане“ са 20 милиона динара.
Кад се то подели на 26 републичких установа и 14 из јужне покрајине, и није баш неко „ојачавање“.
Да закључимо: ако се овај буџет за културу оствари како је планирано требало би у 2014. да добијемо: завршене радове у Музеју савремене уметности и Музеју историје, Народни музеј доведен „до под кров“, обновљене још неке музеје, опремљене техником и машинама све институције.
Када је о програмима реч бавићемо се углавном Првим светским ратом и представљањем тих програма у свету. Да ли је ово заиста реално и могуће? Не бих да вређам, али може и: да ли је ово нормално?
Средства за најважније буџетске ставке
Опис намене - 2013. - 2014.
Ек. клас. 424: програми, пројекти, сви конкурси, све делатности - 545.511.000 - 120.461.000
Ек. клас. 463: помоћ локалној самоуправи за поправке, радове, откупе - 415.800.000 - 130.881.000
Ек. клас. 481: невладине организације, удружења, друштва (без Хиландара и Двора) - 265.000.000 - 99.156.000
Ек. клас. 424: републичке установе културе (укупно 40) за редовне програме - 626.601.000 - 647.016.000
Ек. клас 511: установе, инвестиције - 224.801.000 - 2.166.023.000
Ек. клас. 512: установе, набавка машина и опреме - 64.878.000 - 576.236.000
Ек. клас. 425 и 426: установе, поправке, материјал - 5.700.000 - 202.324.000
ПОСЕБНО : институционално представљање културе у свету - 100 година од Првог светског рата - 680.202.000
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.