Вести
28. 11. 2013.
Фејсбук најчешће посјећена страница
Медијска писменост у Србији
У Београду су јуче представљени резултати медијске писмености у Србији који су показали да је интернет, а посебно Фејсбук, најчешће посјећен вид извора информисања, преноси Anadolu Agency. Европска комисија је 2007. године увела појам "медијске писмености" као један важан облик образовања и оног што се данас прихвата као потреба модерног човјека.
На презентацији пројекта у Медија центру је наведено да постоје различити нивои медијске писмености и најлакши се односи на лакоћу "чатања", "гуглања", "таговања", "шеровања"... и врло се лако усваја у вршањачким групама.
Како је научни сарадник Института друштвенх наука у Београду Јованка Матић указала, оно што се теже усваја и представља тежи ниво медијске писмености су различита знања која омогућавају критички приступ медијима како у погледу квалитета тако и кредибилности садржаја.
"То захтјева врло разноврсна мултидисциплинарна знања, разумијевања медијске економије, права и умјетности и треба да доведе до разумијевања да су медији конструкт. Медијски садржаји су људски конструкт, они нису огледало стварности", рекла је Матићева, указавши да медији имају комерцијалне, политичке и економске посљедице.
Она је, позивајући се на резултате презентованог истраживања, истакла да медији на нас утичу и кад нисмо свјесни, јер њихови ефекти нису краткотрајни и директни него су дуготрајни и индиректни.
"Публику треба научити да она има моћ према медијима", поручила је она, додавши да се Србија налази на почетку медијске писмености али да је једним дијелом уведена у образовање и медијску стратегију државе.
Јованка Матић је поновила оцјену да „медији не подносе образовање и да образовање не подноси медије“ али да за учитеље грађанског образовања постоје едукативни програми како да се повећа медијска писменост друштва.
Медијска коалиција коју чине новинарска удружења у Србији спровела је пројекат о медијској писмености који се прије свега односила на медије.
Предсједник ИО Независног удружења новинара Војводине (НУДВ) Недим Сејдиновић је у име Медијске коалиције рекао да је с њихове позиције најважније било колико подизање медијске писмености утиче на квалитетно новинарство и демократизацију друштва.
- У Србији Фејсбук на првом мјесту
Мјерење степена медијске писмености спроведено је у периоду од 29. октобра до 24. новембра ове године код новинара, студената новинарства, ученика средњих школа и професора грађанског васпитања у 58 средњих школа у 15 градова Србије.
То истраживање је показалао да свега 7,4 посто од 2.453 испитаних ученика не користи Фејсбук и проводи од једног до два сата дневно на интернету.
"Чак 57,1 посто ученика који користе Фејсбук, има више од 7 'пријатеља' које никад није лично упознало. Највиши број средњошколаца се најчешће информише путем интернета; 36,3 процента се информише путем друштвених мрежа, а 24,5 одсто путем телевизије", саопштила је Сања Стаменковић, истраживач Бироа за друштвена истраживања, и додала да се средњошколци најређе информишу преко недјељника и радија.
Она је навела да се може рећи да су ученици у Србији оцијенили да највећи утјецај има интернет.
Професори грађанског права у средњим школама су оцијенили да у навишој мјери њихов предмет утиче на медијско описмењавање. Професори у највећем броју користе Фејсбук (71,4 %) док 18 посто не користи друштвене мреже.
На питање шта су нови медији, 53,8 посто студената новинарства у Београду и Нишу мисли да је то цјелокупан интернет, њих 41,3 посто да су то издања новина, а 37 посто да су то блогови.
Скоро трећина њих нове медије изједњачава са друштвеним мрежама. Студенти новинарства у Србији се претежно информишу из нових медија, а само 4,9 посто не користи Фејсбук.
"Свега 11,5 посто пише блог, док 88,5 посто то не чини. Највише њих се инфомише преко интернета и друштвених мрежа", наведено је у представљеном истраживању.
Према мишљењу новинара на којима је рађено истраживање, нови и традиционални медији су подједнако извор њихових информација.
Од друштвених мрежа, чак њих 74 посто користи Фејсбук, приближно половина има налоге на Twitteru, Linkdelnu, Google+ 38,1; 12,8 посто користи Инстаграм, а свега 11,4 посто испитаних новинара не користи друштвене мреже.
Испитани новинари у Србији се најчешће информишу преко интернета и телевизије и навише се слажу са тврдњама да "медији треба да буду укључени у медијско описмењавање".
Истраживање које је реализовао БИРОДИ обухвата 3.000 испитаника од којих је 2.400 ученика средњих школа, 250 професора и 350 новинара и студената новинарства. Истраживање је спроведено у оквиру Кампање за медијску писменост коју подржава Америчка агенција за међународни развој (USAID), а чији је циљ подизање нивоа свијести о важности критичке анализе и о значају професионалног новинарства у демократском друштву.
Медијска коалиција је неформално партнерство пет медијских организација, Независно удружење новинара Србије (НУНС), Удружење новинара Србије (УНС), Независно друштво новинара Војводине (НДНВ), ПУ Асоцијације локалних независних медија ''Локал пресс'' и Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ).
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.