Вести
21. 01. 2014.
Одлука Уставног суда није трагедија
Одлуком Уставног суда Србије којом су неки од чланова Закона о националним саветима националних мањина проглашени неуставним није се догодила трагедија и „изазивање хистерије поводом ове теме нема основа“ - изјавио је председник посланичке групе Савеза војвођанских Мађара у Скупштини Србије Балинт Пастор.
Он је за суботичку телевизију „Панон“ објаснио да постоје задаци које треба решити након што буду објављена образложења Уставног суда поводом ове одлуке.
“Уставни суд није оспорио надлежности и није рекао да национални савети не могу да буду оснивачи институција или да не могу да преузму оснивачка права у областима образовања, културе и инфоррмисања, нити је оспорио начин формирања и финансирања националних савета” – рекао је Пастор, а преноси портал “Војводина данас”.
На основу одлуке Уставног суда од 16. јануара, десет чланова Закона о националним саветима националних мањина проглашени су сасвим или делимично неуставним.
Стаменић: Нецелисходно повлачење Предлога из процедуре
Државна секретарка Министарства правде и државне управе Гордана Стаменић изјавила је данас да не би било целисходно повлачити Предлог закона о изменама и допунама Закона о националним саветима националних мањина из скупштинске процедуре, додајући да се измене односе на изборни поступак и конституисање савета, а не на одредбе за које је Уставни суд утврдио да нису у сагласности са Уставом.
''Министарство правде и државне управе је мишљења да не би било целисходно повлачити предлог закона из скупштинске процедуре имајући у виду да је 2014. година изборна година за националне савете, а да се управо предлогом закона уређују питања која се односе на изборни и поступак конституисања националних савета који се директно тичу омогућавања њиховог рада'', рекла је Танјугу Стаменић.
Државна секретарка је појаснила да су предмет оцене Уставног суда биле поједине одредбе закона о националним саветима које се односе на садржину и обим надлежности савета, док се предлог закона бавио одредба које се односе, пре свега, на изборни и поступак конституисања савета.
''Ако имамо у виду одлуку Уставног суда који се бавио сасвим другим одредбама, одредбама које се односе на садржину и обим надлежности националних савета, онда нема сметњи да се сачека са неком другом фазом измене закона када бисмо узели у обзир и одлуку Уставног суда'', рекла је Стаменић.
Она је оценила да би било погрешно да се амандманима мењају одредбе за које је Уставни суд рекао да су неуставне, зато што се ради о веома важним одредбама које су од великог значаја за рад националних савета и за свеукупни правни поредак Србије.
Према њеним речима, зато се радна група, приликом израде предложених измена, није ни упуштала у измену тих одредби знајући да се оне налазе у поступку пред Уставним судом.
''Ту би требало извршити свеобухватну анализу - анализу досадашње праксе рада националних савета у претходном четворогодишњем периоду, целокупну правну анализу, међународне уговоре из те области и приступити изменама закона'', рекла је Стаменић.
Уставни суд је на прошлонедељној седници утврдио да више одредби Закона о националним саветима националних мањина нису у сагласности са Уставом.
Суд је, међутим, у одлуци објављеној на свом сајту навео да те одредбе нису несагласне са Уставом уколико се тумаче и примењују под условима и ограничењима садржаним у његовој Одлуци.
Центар за практичну политику (ЦПП) позвао је јуче Владу Србије да повуче из скупштинске процедуре Нацрт Закона о изменама и допунама закона о националним саветима националних мањина истичући да је након одлуке Уставног суда неопходно да се цела материја поново размотри у широкој и демократској јавној расправи.
Међутим, председник Националног савета мађарске националне мањине Тамаш Корхец рекао је да је оспоравањем појединих одредби Закона о Националним саветима националних мањина, Уставни суд смањио постигнути степен уставом гарантоване заштите колективних права националних мањина.
Иначе, Стаменић је истакла да се предложеним изменама отклања низ недостатака који постоје у постојећем закону.
Како је навела, предложеним изменама се ограничава мандат привременог органа националног савета, уводе се ванредни избори за националне савете и уређује се уставно правна заштита против свих одлука у изборном поступку за савете.
''Битна новина је да се предложеним изменама предвиђа да изборе спроводи Републичка изборна комисија када су у питању непосредни избори, а када су у питању електронски избори онда трочлани орган који именује РИК'', рекла је Стаменић.
Она је подсетила и да у Србији постоји 19 националних савета и Јеврејска општина која по самом закону врши надлежност националног савета, а да би избори требало, према предлогу измена закона, да се одрже у октобру.
Према њеним рецима, уколико се не усвоје предложене измене и допуне избори би били одржани у августу.
''Влада је предложила да се предлог закона усвоји по хитном поступку тако да се надам да ће већ на првој седници Скупштине Србије он бити уврштен у дневни ред'', рекла је Стаменић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.