Вести
24. 02. 2014.
Културни нокаут
Признајем да ми је последњих месеци рука задрхтала приликом избора опција на рачуну за струју, да ли платити претплату за РТС или не. Један сам од све ређих грађана у Србији који је и даље плаћа.
С обзиром на то да ће ускоро она бити укинута, постотак оних које је плаћају мери се у промилима. Уосталом, већ дуже време и људи из мог непосредног окружења чуде се када чују да плаћам финансирање Јавног сервиса Србије. Познато је да Срби на маре много за тужбе које им стижу због неплаћање претплате...
Покушавам да објасним да плаћам претплату у нади да ће државна телевизија, између осталог, захваљујући и мом прилогу, направити добар програм, снимити неку квалитетну серију, драму, емисију за децу, филм.... Да ћу уживати у великим спортским такмичењима, Лиги шампиона и уторком и средом.... А не само бесомучно гледати репризне репризе реприза....
Чињеница је да за финансирање РТС-а треба много пара, да се увек отвара стара дилема - ако држава плаћа, онда се нарушавају независност и објективност, ако грађани плаћају, неминован је слаб одзив због сиромаштва, али и нашег менталитета. Чињеница је и да треба свакодневно одржавати овај велики систем, пратити трендове у технолошким иновацијама, издржати трку с комерцијалним телевизијама... На основу свакодневних жалопојки долазимо до закључка да је новац највећи проблем, да је опстанак Јавног сервиса дошао у питање и да хитно треба реаговати како не би дошло до даљег урушавања.. Све ово је истина, али...
РТС има армију људи, ради се о гломазном, тромом и прилично успаваном систему.
А шта може да се догоди када се, рецимо, неком добром идејом и осмишљеном акцијом уради нешто што не изискује мегаломанска улагања? Када је потребно више идеја, креативности, жеље за променом набоље...
Управо то се ових дана догодило на државној телевизији. Најпре је једног дана освануо нови и освежен знак на екрану. Потом смо одгледали нови трећи дневник.
Коначно је добио свој термин у једном посебном издању и симпатичној форми довољној да привуче пажњу гледаоца који је спрема за одлазак на спавање. На ефикасан и интересантан начин упаковани су дневни догађаји, баш онако колико је потребно да се подвуче црта и почне припрема за нови дан. Али ни то није крај.
После овог дневника, када се већ спремате да угасите ТВ или пребаците на неки други канал - још једно изненађење... Културни дневник! Да није знака РТС, помислили бисмо да се ради о неком новом ријалитију. Уморни од којекаквих глупости, деценијског испирања мозга, нисмо навикли да је код нас и овако нешто могуће. Емисија о култури, и то на првом каналу?! Еурека! Требало се само сетити и ништа више. Код нас свакодневно има обиље културних догађаја, али су лоше рекламирани, промовисани, медијски испраћени...
Дакле, ништа није коштало, ништа не боли. Требало је само захватити дневну дозу културе и презентовати је грађанима. Ово је жесток културни нокаут за широки аудиторијом. У позитивном смислу, наравно. Није лоше под таквим „ударом“ једноставно пасти у кревет и утонути у сан. Дакле, није баш све у лови. Има нешто и у култури.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.