Вести
14. 05. 2014.
Дисциплиновање медија у Србији
Нова влада Србије се баш није прославила својим односом према медијима. Први кораци нових власти у медијској сфери наишли на осуду јавности, али и представника ЕУ у Београду.
Представници владе и владајућа Српска напредна странка (СНС) кренули су да веома оштро реагују на сваку критику потеза владајуће коалиције и премијера Александра Вучића. Након формирања нове владе већ се нагомилао велики број случајева у којима су представници власти вршили притисак на медије и њихову уређивачку политику.
Сукоб власти и медија је на неки започео још у предвечерје формирања нове владе, када су власти снимање устоличења владе дозволили само једном иностраном и три домаћа медија, али је та одлука касније промењена. Удар на медије је настављен оштрим саопштењем Напредњака на рачун Радио-телевизије Србије (РТС), која је оптужена „да у сарадњи са Демократском странком (ДС) користи јавни сервис за прљаве нападе на Вучића и СНС“.
Испоставило се да је повод било гостовање Срђана Шкора, шефа деска „Вечерњих новости“ у Јутарњем програму РТС-а, у коме је навео неколико својих примедби на састав нове владе. Резултат тих реакција је смена Срђана Шкора са места шефа деска у „Вечерњим новостима“, које су бар на папиру приватни медиј са делимичним државним власништвом, иако главни уредник „Новости“ Ратко Дмитровић тврди да та смена није повезана са примедбама СНС.
Новинар Небојша Спаић такође није дуго опстао на функцији саветника генералног директора РТС-а, јер се такође усудио да упозори на неке лоше потезе нових власти. Након низа таблоидних напада, Спаић је одлучио да се повуче са те функције. Незванично се наводи и да је емисија новинарке Оливере Ковачевић на неодређено време скинута са програма РТС-а, а разлог би поново могао бити њен јавни наступ на округлом столу о медијима на којем је упозорила на опасност новинарске аутоцензуре.
Стање у српским медијима није промакло ни иностраним представницима у Београду. Шеф делегације Европске комисије Мајкл Давенпорт је тако упозорио да је „ситуација медија у Србији јако незадовољавајућа, и да у медијима још увек постоје неки непријатни, па чак и неприхватљиви феномени“.
Давенпорт је навео да подаци из званичних истрага цуре у јавност, и да се поједине личности у медијима нападају на личан и неприхватљив начин. Мајкл Давенпорт је такође рекао да јавни сервиси морају бити спремни да критикују власт и владу, али да власт то мора да разуме, додајући да је сваки притисак на медије неприхватљив.
Нема реформи без слободе медија
Дисциплиновање медија је тренд који се могао пратити још током предизборне кампање, истиче за DW Драган Поповић, директор Центра за практичну политику.
„Кућа људских права је радила анализу током изборне кампање и пратила штампане медије, и установљено је забрињавајуће присуство странке СНС у готово свим медијима, осим дневника 'Данас'. Она је била фаворизована у свим дневним новинама у Србији, а посебно у медијима који имају и државно власништво попут 'Вечерњих новости' и 'Политике', каже Поповић.
А да не помињем таблоиде какви су 'Курир' или 'Информер', који и не крију да су нека врста партијског или државног пројекта“, наводи Поповић.
„Ми ћемо због свега тога имати врло велике проблеме са слободом медија у Србији, упозорава Поповић. Јер, нема никакве шансе да спроведемо било какве реформе, или да упристојимо Србију, ако се на овакав начин односимо према тако важној вредности каква је слобода медија“, сматра Поповић.
Убрзан притисак на медије
Убрзање које је добио притисак на медије у Србији има и своје логично објашњење, каже за DW Вукашин Обрадовић, председник Независног удружења Србије (НУНС).
„Очигледно је да у српској влади постоји расположење да се за такозване болне реформе тражи готово апсолутна подршка свих медија. Што те мере буду болније, од медија ће се све више тражити да приказују улепшану стварност. Због тога се врши додатни притисак на медије, и то је видљиво. Оно што мене забрињава је што без обзира на најаве из врха власти, ситуација у медијском простору је све гора и гора, оцењује Обрадовић. Стога се надам да ће и врх наше власти озбиљно схватити ова упозорења која стижу из Европске комисије“, каже Обрадовић.
На основу неколико последњих случајева се показује да власти на тај начин једноставно желе да пошаљу поруку и осталим медијима шта се од њих очекује, сматра Обрадовић. Драган Поповић скреће пажњу на чињеницу да владајућа коалиција након избора има лагодну политичку позицију, и да је управо стога све што се дешава додатни разлог за бригу. Јер, ако ви реагујете на једну бенигну изјаву у јутарњем програму РТС-а, то значи да постоји озбиљан ауторитарни потенцијал у тој странци, каже Поповић.
Економски притисци
Додворавање медија новим властима је очито, али је оно само последица система у коме је држава веома важан послодавац на медијском тржишту, истиче Вукашин Обрадовић. На тај начин се медији доводе у позицију да се запитају да ли ће успети да преживе ако се успротиве властима. Дакле, економско условљавање позиције медија је онај главни аргумент власти који служи за дисциплиновање медија, оцењује Обрадовић.
Антиевропски европејци
Специфичан феномен представљају медији који су блиски садашњим властима, пре свега СНС-у, а који имају прилично изражену антиевропску уређивачку политику. „То само на први поглед делује као парадокс, сматра Драган Поповић. Цела та база СНС је и даље антиевропска; то су људи који нису баш способни да преко ноћи промене своје ставове, онако како их је променио Александар Вучић. Они просто нису у стању да прате свог лидера у таквој експресној промени вредности и ставова за које су се залагали, можемо да кажемо, деценијама пре тога“, каже Поповић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.