Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Буђава рачуница за „буђав лебац”
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

06. 08. 2009.

Извор: Политика

Буђава рачуница за „буђав лебац”

Улазница за концерт САРС-а коштала 16,5 динара колико су за ауторска права добили од Сокоја чији службеници су у јеку свирки – на колективном годишњем одмору


Ауторско право за хит „Буђав лебац” донело је Драгану Ковачевићу Жапцу целих 16,5 динара, јер је по званичним подацима Сокоја ова нумера током целе године емитована само једном, на Радију Б 92.
Помоћу каквих трикова је „Лебац” групе САРС постао хит, наравно, уз ову „бројчану аргументацију” тешко је објаснити, мада ће и без вртења радијских станица сваки клинац поменуту песму зачас наћи на Интернету и пустити је до даске или носити у мобилном телефону.

Група САРС је прошле суботе одржала концерт за 350 својих фанова у београдском Студентском културном центру, продајући карте за тих невероватних 16,5 динара. Додуше, било је оних који су на улазу дали и хиљадарку, јер су тако хтели, па је зарада била „астрономска”, чак 10.500 динара, каже Ковачевић. Углавном „Лебац” је „на сунце” опет изнео стари проблем: сићу коју Сокој, званични заштитник права музичара, исплаћује за написане песме, текстове и аранжмане.

 На гомили је, дакле у фонду за 2008. годину за хонораре било 267.315.000 динара, а онда је на основу достављених података о емитовању подељено како јесте. Задовољних готово да нема…Није нова ова прича о симболичним надокнадама које Сокој убире за више од девет хиљада домаћих аутора и носилаца ауторских права, а на основу Закона о ауторским и сродним правима из 2004. године и одговарајуће дозволе добио је, сагласно закону, од Завода за интелектуалну својину.

Ова непрофитна организација на основу билатералних уговора потписаних са иностраним ауторским друштвима заступа и око два милиона иностраних аутора. Посла има (а можда и нема ако је хит „Лебац” емитован „само једном”), али у Сокоју се изгледа натенане и ради и – одмара. Летња нерадна сезона у овој организацији почиње 10. јула и завршава се последњег дана августа, сазнајемо од дежурне службенице која је подигла телефонску слушалицу у канцеларији Марије Цвијановић, стручног сарадника за односе са јавношћу у Сокоју. Јесте да Марија Цвијановић увек љубазно одговори на унапред достављена питања новинара, овај пут све што нас занима можемо да проследимо на адресу сараднице Цвијановић тек после 24. августа речено нам је. Касно за овај текст, не и за завиривање у доступне податке. А и за „мали квиз у два питања”.

Прво: у којој фирми запослени имају толико одмора као у Сокоју, друго: како у јеку одржавања силних свирки свог чланства ова фирма има само дежурства службеника.

Није само Драган Ковачевић Жабац, аутор „Буђавог лепца” незадовољан примљеним парама из Сокоја. Огласе се редовно, кад год се поведе разговор о заштити ауторских права, и хитмејкери попут Марине Туцаковић, Зорана Кикија Лесендрића, Драгана Брајовића, Владимира Граића Граје, Жељка Јоксимовића. Марина и Лесендрић су попут Леонтине Вукомановић чак и „власт у Сокоју”, то јест чланови Управног одбора у овој организацији, мада од тога „нема (чак ни буђавог) ’леба”.

Кики Лесендрић је својим албумом „Месец на вратима” окупирао све радио и телевизијске станице, чак четири пута више него лане, када је за песму „Птица на мом длану” добио лепе паре и – наравно незадовољан је хонораром који је исти као и прошлогодишњи. Чим се врати са одмора креће у акцију да се нешто промени, јер је систем расподеле, сматра Лесендрић потпуно погрешан.

Док неким ауторима које Сокој штити хонорари скачу како се прича за 40-50 одсто, Драган Брајовић није те среће. Јесте да уме да напише хит песме, чак седамдесетак годишње, ауторска зарада му никад не скочи више од пет одсто у односу на претходну годину. Сигуран је да то није реално стање.

Марина Туцаковић има око 3.500 написаних текстова, али по хонорару је „шиша” текстописац коме опус још није прешао 300 песама. Шта учинити са великим дужником РТС-ом који годинама не плаћа за емитовану музику? Спор је у току, а да две године они којима се музика емитује у серијама, на шпицама и у музичким емисијама не би остали без иједног динара, спојени су фондови Јавног сервиса и комерцијалних телевизија и радио-станица.

Зато су се смањили приходи неких аутора, али када се оконча неплаћање РТС-а биће компензација са повећањем прихода у том фонду. А дотле? За хит – 16,5 динара.

Рајна Поповић

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси