Вести

10. 08. 2009.

Извор: Политика

Србија разговара: Закон о тајности података

Слободан Хомен: Србија нема висок степен безбедносне културе

Родољуб Шабић: Закон деградира повереника и омбудсмана

Пре него што је о њему почела скупштинска расправа, Предлог закона о тајности података изазвао је још у фази писања оштре расправе не само међу писцима закона, већ и међу контролним државним телима и невладиним организацијама. Радну групу у којој су између осталих били и представници министарстава правде и спољних послова, Безбедносно-информативне и Војнобезбедносне агенције, због концепцијских неслагања напустили су Београдски центар за људска права и Комитет правника за људска права Јуком.

Повереник за информације од јавног значаја и заштитник грађана, који нису ни били позвани да учествују у писању закона, у својим замеркама наводе да ће их, уколико буде усвојен у форми коју је влада утврдила, закон о тајности података онемогућити у обављању својих законских надлежности.

Док Родољуб Шабић, повереник за информације, истиче да предложена решења не постоје у упоредном праву и да његову и функцију омбудсмана своде на ниво општинских јавних тужилаца, Слободан Хомен, државни секретар Министарства правде, нада се да ће после измена у скупштини и експертизе Савета Европе, бити пронађена решења која ће одговарати европским стандардима.

Политика: Зашто је било потребно доношење овог закона?

Хомен: То је једна од потпуно нерегулисаних области с обзиром на то да и бивша Југославија и Србија током деведесетих нису биле најдемократскије државе и увек је постојала потреба да државни органи ограничавају право јавности да зна одређене информације. Тренутно постоји око 400 аката који регулишу питање тајности података и сама процедура стављања ознаке тајности је потпуно обесмишљена. Било је доста злоупотреба поготово када је реч о јавним набавкама, најлакше је било да се стави ознака поверљивости, а онда се не спроводи закон о јавним набавкама.

Шабић: Овај закон нам је заиста недостајао, стање је хаотично. Владе су се мењале, али закона није било. Међутим, проблем је у томе што је закон и правно-технички и концепцијски испод сваког нивоа. Он у најбољем случају може само да нам створи илузију да се њиме нешто регулише.

Политика: Да ли предлог закона ограничава право на приступ информацијама од јавног значаја?

Шабић: Не бих да се упуштам у оцену те врсте, али имам пуно примедби. Нисам био укључен у писање закона, а могао сам да инсистирам на томе, јер сам и повереник за заштиту података о личности, а овај закон се и тиме бави. Поједина решења су у најмању руку чудна и не постоје у упоредном праву. До данас повереник и омбудсман су имали право приступа свакој информацији по сили закона, није им требало никакво одобрење ни сагласност. Убудуће нећемо имати приступ ниједном класификованом документу што битно мења нашу позицију. Ми нећемо имати приступ информацији коју је директор неке основне школе означио као тајну.

Хомен: Све законе које доносимо као земља која жели да постане кандидат за чланство и члан ЕУ и они морају бити потпуно усаглашени са стандардима Савета Европе и директивама ЕУ. С друге стране, сви прописи који се доносе треба да буду предмет јавне расправе. Пре него што закон буде усвојен, имамо неколико месеци да причамо о њему. Критике које се тичу члана који ограничава права повереника и омбудсмана су већ изнете на радној групи. Она је већином гласова одлучила да у овој форми предложи закон. Кроз јавну расправу и експертизу коју ће радити и СЕ и амандмане у скупштини, мислим да ћемо доћи до бољег текста, јер не смемо да дозволимо да у следећем извештају СЕ или ЕУ добијемо критике ни на овај, ни на било који други закон. Споран је само један члан који дефинише под којим условима независне институције имају право приступа информацијама.

Шабић: Није у питању само један члан. Не постоји земља која је толико деградирала повереника и омбудсмана као што ће то учинити овај закон. Ми смо стављени у групу с јавним тужиоцима, с тим што се наша права могу ограничавати а њихова не могу. То нема ни у једној земљи. У Хрватској у Закону о заштити особних података пише „приступ без обзира на ступањ тајности”, у словеначком закону „без обзира на поверљивост или тајности”, у Црној Гори „без обзира на степен тајности”.

Политика: Ако таквих решења нема у упоредном праву, која је била намера наших законописаца?

Хомен: Реч је о члану 40 у којем се одређују ограничења за приступ информацијама. То није опште ограничење, него у таксативно наведеним случајевима. Идеја аутора закона била је да, с обзиром на то да нико нема приступ свим информација, па ни председник Републике, да се то у одређеним ситуацијама ограничи и за независне институције.

Шабић: Не треба поверенику податак о физичкој или хемијској формули првог српског интерконтиненталног пројектила. Поверенику и омбудсману се ограничава приступ информацијама које су нам неопходне за вршење функције. Како да штитим људска права, ако полиција може да ограничи приступ информацијама на основу којих треба да утврдим да ли примењује тортуру, да ли неосновано прислушкује, пресреће интернет-везе, прати, јер ми овај закон забрањује приступ информацијама о методама и поступцима. Само омбудсман и повереник су ограничени, али заменици општинских тужилаца и огроман број других функционера нису. Овај закон потпуно игнорише инсајдере што је потпуно несхватљиво.

Политика: Зашто у овом закону нису заштићени инсајдери?

Хомен: Мишљење је било да ово није најбољи закон да се заштите инсајдери, већ да је то боље учинити у закону о државним службеницима.

Шабић: Тако се говорило и за друге законе – „касније или у неком другом закону”.

Политика: Који механизам контроле повереник предлаже?

Шабић: Онакав какав постоји у свету. Никоме није пало на памет да ограничава повереника и омбудсмана. Документи који би могли бити предмет интересовања повереника нису у мојој, већ у руци неких других служби. Ја не могу да угрозим државни интерес, чега се они плаше.

Политика: Испада да су пресудну улогу на писање овог закона имале службе безбедности?

Хомен: Овај закон се пре свега односи на безбедносне службе и у доброј мери на Министарство спољних послова где постоји велики број поверљивих аката. Код нас не постоји безбедносна култура и поставља се питање сврсисходности стављања ознаке поверљивости. Можда је најбољи случај Миладина Ковачевића где јесте стављена ознака поверљивости и где се показало да ниједна тајна не може да буде сачувана без обзира на то што је узак круг људи био упознат и што до данас тужилаштво није утврдило на који начин је тајна изашла.

Шабић: Не желим да верујем да ће ова влада после онаквог закона о информисању дозволити себи и овај закон. У последњих месец дана сведок сам предлагања четири закона из сфере јавности (закон о јавном информисању, кривични законик, закон о буџетском систему и закон о тајности података) у којима се показује тенденција да се јавност искључи.

Хомен: Закон о тајности података је сада на јавној расправи и има још могућности да буде измењен.

Шабић: Зар није логичније да прво буде јавна расправа, па тек онда да предлог иде у парламент?

Хомен: Слажем се, али и омбудсман има право да подноси амандмане.

Шабић: Када је доношен Закон о заштити података о личности, амандман омбудсмана је одбијен.

Политика: Какве последице на рад повереника би могло да има ограничење које се предвиђа законом?

Шабић: Претпоставимо да мени дође неки дилер или криминалац и каже да мисли да га неко незаконито прислушкује. Моја је обавеза да поступим по закону и одем код тих надлежних који мене ограничавају и они ме отерају. И шта да кажем том криминалцу: „Био сам код њих и они су ме отерали”. У нормалном свету моји инспектори би у таквој ситуацији отишли у полицију у којој би им рекли да јесте реч о криминалцу и да се он већ дуже време прислушкује уз налог суда, дакле, на законит начин. Пошто је реч о законитој обради података, не смем ни на какав начин том криминалцу да ставим до знања да га прислушкују и обавештавам га да нема никакве повреде његовог права. У нашем случају, ја не могу да дам такав одговор ако ми не дају да видим шта раде. А, ако му кажем да ми не дају да видим, одмах ће му бити јасно.

Хомен: И повереник и омбудсман знају коју врсту информација треба или не треба да траже да би штитили интересе грађана. Једна страна јесте да се штите права грађана, али исто тако је важна и борба против организованог криминала.

Политика: Да ли ће овај закон јасно дефинисати критеријуме за стављање ознаке тајности, како се не би поновио случај Миладина Ковачевића, када већем делу јавности нису били јасни разлози због којих је тај документ означен као тајни?

Хомен: Мислим да закон то доста јасно регулише. Ту не би требало да буде дилеме, на одређене преговоре између две државе може се ставити ознака поверљивости. Али се поставља друго питање: у пракси се често догађало да се ознака поверљивости стављена на неки документ никада не скине. Када престану услови због којих је стављена, та ознака после тога мора бити скинута. То и јесте суштина доношења овог закона и његова предност што предвиђа проверу свих докумената на којима је стављена ознака поверљивости. Државни органи ће морати да пређу кроз све документе који су до сада означени као тајни. Према првим анализама, сигурно је да ће са 80 одсто докумената бити скинута ознака поверљивости.

Шабић: Ако је идеја да Србија има повереника који је лутка и који је по овлашћењима испод нивоа општинског тужиоца, онда је то хипокризија. Али нисам ја крив. Сложили смо се да треба да се води јавна расправа, сложили смо се да треба да се уради експертиза, сада нема ни једног ни другог, а предлог је послат у скупштину.

Хомен: Потпуна демократизација и потпуна контрола институција је питање сазревања друштва. Ако 50-60 година нисмо имали закон о класификацији и тајности података, с једне стране имате и интересе да се такав закон не донесе.

Политика: С обзиром на то да ће скупштинска расправа и амандмани тек уследити и да и омбудсман има право подношења амандмана, и да ће међународне организације дати своју оцену, да ли су можда ове примедбе преурањене?

Шабић: Па, када да их изнесем, кад закон буде усвојен?! Да су ме питали, рекао бих то и пре пет, шест месеци. Нико ме ништа није питао. Сада сам писао председнику владе и не знам да ли ћу икада добити одговор.

Хомен: Сматрам да није рано. Цела влада сада има проблем у вези са изменама Закона о информисању управо зато што није било довољно времена за јавну расправу. Закон о тајности података неће доћи на дневни ред скупштине сигурно за још неколико месеци што је довољно за озбиљну анализу.

Политика: Да ли постоји могућност да службе злоупотребе одредбе овог закона?

Шабић: Мислим да се рачуна само на могућности злоупотребе које би могли да почине омбудсман и повереник. За друге се не поставља то питање.

Хомен: С једне стране, у праву је повереник. С друге стране, Србија нема висок степен безбедносне културе. Решење не сме да води ка неповерењу у две државне институције као што су повереник и омбудсман или да онемогући заштиту људских права.

Ј. Церовина