Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
25. 09. 2009.
Тврде да нису надлежни
Београд - Министарство културе не поштује законе чији је предлагач јер већ 22 дана одбија да одговори на неколико питања које постављају редакције Гласа јавности и Курира. Тачније, из Министарства, на чијем се челу налази функционер Г17 плус Небојша Брадић, добили смо „одговор“ у којем се каже да, с обзиром на то да се наша питања не односе на одређене акте и документа из њихове надлежности, они не могу да нам изађу у сусрет.
Подсећамо, у текстовима које смо објављивали, али и уз помоћ повереника за информације од јавног значаја Родољуба Шабића, од Министарства културе покушали смо да добијем одговоре на следећа питања:
- Како коментаришете чињеницу да је део стручне јавности закључио да су одређени делови Закона о информисању, чији сте ви предлагач, противуставни?
- Да ли очекујете неке (и које) последице уколико Уставни суд утврди да су одређене одредбе Закона о информисању противне Уставу?
- Државна секретарка Надица Момиров тврди да је Министарство консултовало УСС пре самог предлагања закона, што у УСС демантују. С ким сте се тачно консултовали у УСС и да ли сте имали незваничне разговоре с неким из УСС?
- Ко је писао предлог закона о изменама и допунама Закона о јавном информисању?
Након ургирања Родољуба Шабића нашој редакцији јуче је достављен „одговор“ на питање о томе ко је писао овај закон.
- Обавештавамо вас да не постоји законска обавеза Министарства да се при изради нацрта закона именују појединци за њихово писање, као и да се формирају радне групе. Министарство културе је у сарадњи с Министарством правде припремило Нацрт закона о изменама и допунама Закона о информисању. У припреми нацрта закона позитивно мишљење дали су и Министарство финансија, Министарство економије и регионалног развоја и Канцеларија за европске интеграције - наводи се у „образложењу“ Министарства културе. На преостала питања одговоре нисмо добили.
Међутим, иако у Министарству културе тврде да је у изради поменутог закона учествовало и Министарство правде, државни секретар овог министарства Слободан Хомен тврди за Глас јавности да они нису учествовали у изради Закона о информисању!
- Министарство правде није задужено ни за један закон из области информисања, већ је то у надлежности Министарства културе. Они су предлагачи закона и у Скупштини су га бранили. Ми смо само дали мишљење на висину казни, рекли смо да су казне превисоке и да их треба поново размотрити. Тиме се исцрпљује свака прича о томе ко је писао закон - поручује Хомен.
Професор права Владимир Водинелић каже да га овај случај подсећа на онај пре неколико година када је БИА одбила да објави податке о прислушкивању грађана.
- Следећи корак је обраћање Врховном суду Србије. Они ће усвојити ваш захтев и наложити министарству да вам да тражене податке, уколико имате право на њих. По Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја свако има право да тражи информације које се налазе у поседу органа јавне власти, и то без обзира на то у ком се облику оне налазе - тврди Водинелић.
Нино Брајовић, секретар УНС, који је у име овог удружења послао Министарству културе исто питање и добио исти одговор, каже да се мора правити разлика да ли документ постоји или не.
- У овом случају не постоји документ и зато смо ми упутили нови захтев у којем постављамо исто питање - ко су људи из Министарства културе који су радили на овом закону - закључује Брајовић.
Антрфиле :
Момиров: Законом није регулисана обавеза
Државна секретарка у Министарству културе Надица Момиров каже за Глас јавности да ниједан закон није дефинисао ко треба да пише предлог закона.
- Законе пишу они који примају плату у администрацији јер нема законског основа да се организује радна група изван министарства. Када бисмо то урадили, морали бисмо да се за додатна средства обраћамо међународним институцијама - истиче Момирова.
Слобода штампе у Африци
Конференција о новинарској етици и саморегулацији одржана је у Абуџи, престоници Нигерије, 3. и 4. априла 2000. године. Конференцију су организовали Међународна федерација новинара и Удружење западноафричких новинара, који су усвојили предложен текст.
У усвојеном документу, поред општих одредби о слободи изражавања, пише да закони треба изричито да гарантују слободу штампе:- Санкције које ће изрицати саморегулаторна тела неће бити драконске, како се не би подривала слобода штампе.
- Званичне власти дужне су да створе законски оквир у складу са уставом који гарантује основна људска права, пре свега слободу изражавања и слободу медија.- Сви закони који спутавају развој живе и снажне штампе, поготово они који предвиђају строге казне за новинарски рад, укључујући и кривично гоњење за клевету, морају бити укинути.
- Званичници власти, владини службеници и политичари треба да буду подвргнути већем степену провере од стране медија.
- Не треба захтевати да мишљења или вредносни судови буду поткрепљени чврстим доказима.- Треба сузбијати распрострањену праксу да се судским путем налаже исплата одштете за клевету.
Г. Раковић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.