Вести

14. 12. 2009.

Извор: Блиц-специјални додатак

100 најмоћнијих жена у Србиjи

Критеријуми којима се руководимо правећи листе моћних
-лакоћа остваривања циљева
 -препознатљивост у јавности
 -финансијски и политички утицај
-лични ауторитет и углед институције коју представљају
-лична харизма
1. Драгиња Ђурић (2)
Председница Извршног одбора „Банке Интезе“ по шести пут заредом проглашена је за банкара године у избору британског финансијског магазина „Финанце Централ Еуропе“. На челу је од 2001. и под њеним вођством банка је постала водећи играч на финансијском тржишту. Тврди да никада није осетила да је дискриминисана зато што је жена. Један од пословних идола јој је Дејвид Рокфелер, код којег посебно цени приврженост добротворном раду. „Банка Интеза“ уложила је прошле године 1,6 милиона евра за програме из области културе, спорта, здравства, едукације и хуманитарне помоћи. Поред обавеза у банци, обавља и функцију председника УО Удружења банака Србије.

2. Снежана Маловић (26)
Министарка правде биће упамћена по две ствари - као најмлађи министар и као прва трудница у Влади. Али када се буде повлачила црта, Снежана Маловић ће пре свега бити препозната као жестоки реформатор који не признаје препреке. Свесна да Европа није само географски појам већ и систем вредности, дала је свој максимум да се усвоји обиман сет закона неопходних за приближавање Унији, због чега је у Бриселу добила похвалу као најзаслужнија за стављање Србије на белу шенген листу. У Италији јој је додељена награда „Ђанфранко Мерли“. Криминалне групе планирале су да је убију приликом одласка у породилиште. Није поклекла.

3. Соња Лихт (1)
Председница Фонда за политичку изузетност, председница Спољнополитичког савета Министарства спољних послова и председница УО „Политика“ поседује далеко већу моћ него што би се могло помислити када се погледају организације којима председава. Злонамерни ће рећи да та снага потиче од добрих односа са председником Србије, али би ти требало детаљније да погледају биографију госпође Лихт и ослушну шта о њеним способностима кажу у свету. Као чланица Спољнополитичког савета подржавала је стратешко партнерство са Кином, поправљање односа са Америком, приближавање Европи. Њен утицај на формирање спољне политике је ванредан.

4. Хилдегард Гацек (4)
Од свих жена на листи можда је директорка Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) најмање присутна у јавности, али то никако не умањује њен значај и моћ. Само за 2010. годину најавила је нове кредите у износу од 400 до 500 милиона евра. Банка је укупно од 2001. инвестирала 1,7 милијарди евра кроз кредите у око сто пројеката. Захваљујући повољним кредитима домаћим банкама, избегнути су тежи ефекти економске кризе. ЕБРД је најавио да ће уложити 4,6 милијарди динара за докапитализацију „Комерцијалне банке“. Пре доласка у Београд, Гацекова је током каријере дуге 25 година знање и искуство стицала у Великој Британији, на Кавказу и у Румунији.

5. Милка Форцан (3)
Потпредседница „Делта холдинга“ протеклу годину провела је на релацији Београд-Брисел-Вашингтон радећи оно што најбоље уме - представљајући компанију у позитивном светлу. Осим по пословној способности и знању, Милка Форц¬ан је пре свега синоним за стил и креативност. Као шеф Канц¬еларије за међународне односе „Делте“ учествовала је на светском економском форуму у Давосу, била је гост на балу код председника Обаме, у Бриселу је организовала конференцију српских бизнисмена и европских званичника. Постала је идол младих - на „Фејсбуку“ постоји њен клуб обожавалаца, а информације о каријери и приватном животу могу се наћи на интернет енциклопедији Wикипедиа.

6. Ивана Веселиновић (6)
За разлику од Милке Форцан, друга потпредседница „Делта холдинга“ није у центру медијске пажње, што не значи да је и мање моћна. Директор компаније препустио јој је да управља Луком Београд, једним од највећих, али и најконтроверзнијих пројеката „Делте“. Урођеном смиреношћу и истрајношћу до сада је успела да се избори са недаћама, а оно што је најавила као будућност Луке Београд звучи импресивно - пословно-стамбени објекат „Град на води“ по замисли чувеног архитекте Данијела Либескинда, који би требало да никне за 15 до 18 година. Прва је жена члан Српског пословног клуба „Привредник“, најјаче групације привредника у земљи.

7. Јелена Дракулић-Петровић (8)
Генерална директорка највеће медијске куће у нашој земљи „Рингиер Србија“, која издаје „Блиц“, бесплатни дневник „24 сата“, таблоид „Ало!“ и недељнике „Блиц жену“ и „Пулс“, ову годину сигурно ће памтити по куповини НИН-а. Стари ниновци тврдили су да ће нови власници од овог листа традиционалне оријентације направити ново „Време“, они млађи су тражили брже промене. Крајем године урађен је комплетан редизајн магазина тако да НИН. Читаоци су то препознали, па је и тираж магазина скочио. Када се зна да и остала издања „Рингиера Србија“ бележе одличне пословне успехе, Јелена Дракулић-Петровић у нову годину улази са сазнањем да је урадила много, али да су побољшања могућа.

8. Ружица Ђинђић (5)
„Нисам политичар и никада то нећу бити“, рекла је Ружица Ђинђић, удовица убијеног премијера Србије, након што је примила Легију части. Одмах је и додала да је, ипак, природно да буде део странке и политичког и филозофског концепта за који је живот дао њен супруг. Њена моћ није толико политичка. Она је пре свега симбол достојанства из кога црпи енергију. Ове године била је присутнија у јавности него иначе, сваки пут указујући на то где смо и куда би требало да идемо. Говорила је на скупу „Одговор против насиља“ поводом смрти навијача Бриса Татона, а у интервјуу за један женски магазин прву пут је отворено говорила о себи, својој породици, страховима и очекивањима.

9. Лепа Брена (9)
Од када је пре пет година „Блиц“ покренуо акцију избора најмоћнијих жена у Србији, Фахрета Живојиновић, некада Јахић, била је увек међу првих десет. И баш када смо помислили да више вероватно нема чиме да нас изненади, Лепа Брена је показала због чега је најмоћнија из области шоу-бизниса, али и шире. Не марећи много на претње заједљиваца и екстремиста, одржала је два величанствена концерта у Загребу и Сарајеву. Ту нема лажи, нема преваре - сузе које смо видели на сцени биле су праве. Поставила је лествицу високо за своје колеге. Причом о мистериозном филипинском дечаку који живи у њеном дому показала је да и даље зна како да са правом мером интригира јавност.

10. Ната Месаровић (40)
И пре него што је изабрана на чело Врховног касационог суда, будуће највише судске инстанце, судија Ната Месаровић се већ налазила на најодговорнијој позицији. Као в.д. председника Врховног суда Србије, она је и председница Високог савета судства који је одлучивао о избору будућих судија. Као председница Врховног касационог суда са мандатом од пет година имаће задужење да бира и разрешава судије. За име судије Месаровић чули су сви након што је пред крај суђења за убиство премијера Зорана Ђинђића постављена на место председника Већа. Она је суђење привела крају и трочлано Веће је изрекло осуђујућу пресуду.

11. Драгица Пилиповић-Шефи(85)
Генерална директорка СББ (Српске кабловске мреже) успела је да од локалног интернет провајдера створи водећу компанију у региону за кабловску телевизију која послује у 28 градова у Србији, као и шест околних земаља путем сателитске платформе. Раније је била директорка Европске банке за развој.

12. Светлана Вукајловић(15)
На челу Републичког завода за здравствено осигурање спровела тешке реформе, Завод од губиташа превела у одржив систем, омогућила јавности да проверава како се троши државни новац. Снажно се успротивила моћној фармако-мафији.

13. Милица Делевић(14)
Директорка Канцеларије за европске интеграције Владе Србије месецима је стрпљиво, у сарадњи са партнерима из Брисела, припремала документа и процедуре неопходне за пут Србије ка ЕУ. Честитке из ЕУ нису изостале. Хвалисање и ценкање са датумима специјалност су неких других.

14. Диана Драгутиновић (7)
Министарка финансија успела је да склопи буџет Србије за 2010. годину, написан на 500 страница и са укалкулисаних 107 милијарди динара дефицита. У својим рукама држи финансије Србије, али чини се да нема подршку самог државног врха - на списку је министара којима би Влада могла да се захвали на сарадњи.

16. Загорка Доловац (-)

Новоизабрана јавна тужитељка имаће значајну улогу у реформи правосуђа. Колегама тужиоцима поручила да могу да очекују њену пуну заштиту уколико неко покуша да врши утицај на њих.

17. Љубица Симић (-)
Директорка панчевачке Рафинерије, постављена одлуком Кирила Кравченка, директора НИС-а. Прва жена на тој функцији у последњих 40 година. У Рафинерији од 1996. године.

18. Бранкица Станковић (127)
Ауторка „Инсајдера“ је несумњиво храбра и професионална новинарка која у својим емисијама покреће теме које би други најрадије ставили под тепих. Због своје непоткупљивости и истрајности стекла је епитет особе ауторитативније од већине тужилаца и судија. Од ње стрепе тајкуни и припадници криминалних група.

19. Невенка Синђић (-)
Иако су многи веровали да ће после пропасти концесионог уговора за градњу аутопута Хоргош-Пожега грађевинска компанија „Алпина“ бити стављена на црну листу, директорка аустријског гиганта успела је да уговори бројне уносне послова. „Алпина“ је дала најбољу понуду за изградњу обилазнице око Димитровграда на коридору 10.

20. Славица Ђукић-Дејановић (10)
Председница Скупштине Србије увела је жесток темпо рада, али није успела да у потпуности дисциплинује посланике. И даље јој као највећу замерку наводе превелику попустљивост.

21. Јасна Матић (29)
Министарку за телекомуникације чека озбиљан посао избора другог оператера фиксне телефоније.

22. Гордана Достанић (20)
Криза се негативно одразила на рад Београдске берзе чија директорка српско тржиште капитала описује као недовољно ликвидно, а транспарентност на Београдској берзи оцењује као недовољну.

23. Оливера Божић (40) Фонд за развој, на чијем је челу, проширио је понуду кредита пре свега за почетнике - младе људе који би да на тај начин да реше своје запослење и запослење својих колега, али и старије који су у транзицији остали без посла.

24. Боса Ненадић (49)
Председница Уставног суда дала је себи задатак да се избори са највећим проблемом судства - предугим процесима.

25. Мадлен Цептер (13)
Оснивач јединог приватног оперског театра успела је да од „Мадленијанума“ направи праву институцију културе. Карта више се тражи за „Мачку на усијаном лименом крову“ и „Мирис кише на Балкану“, 16. децембра је светска премијера комичне опере „Мандрагола“ нашег композитора Ивана Јевтића, а театар је своја врата отворио и за концерт Владе Георгиева.

26. Весна Арсић (21)
Државна секретарка за међународне економске односе интензивно је радила на примени споразума о слободној трговини, а за 2010. годину најављује приступање Србије Светској трговинској организацији.

27. Миленка Јездимировић (-)
На чело највећег српског осигуравајућег друштва „Дунав“ дошла је из Министарства финансија где је важила за врсног стручњака. За „Дунав“ каже да то није само златна кока коју треба продати за пуњење буџета, него компанија коју би требало стабилизовати и вратити јој стару славу.

28. Јелена Јанковић (11)
Болест мајке Снежане главни је разлог због кога наша најбоља тенисерка није бриљирала у 2009. години. Медијску пажњу привлачила је и због везе са црногорским ватерполистом Млађаном Јановићем.

29. Џенифер Браш (-)
Отправница послова Амбасаде САД добро се снашла у улози најважнијег америчког дипломате у Београду након што је амбасадор Камерон Мантер преузео нову дужност у Ираку. У Београду се најраније крајем јануара очекује долазак нове амбасадорке САД Мери Ворлик.

30. Драгијана Радоњић-Петровић (31)
Генерална директорка брокерске куће М&В „Инвестментс“, један је од водећих брокера по броју и обиму трансакција. Члан је утицајног Српског пословног клуба „Привредник“.

31. Гордана Матковић (32)
Саветница председника Србије за социјална питања. Једна од ретких бивших министара без мрља у каријери, колеге кажу да је велики експерт за социјална питања.

32. Радмила Драгићевић (73)
Судија Посебног одељења Окружног суда за организовани криминал, требало би да преузме место шефа Апелационог суда. Била је члан већа које је судило убицама Зорана Ђинђића. Драгољуба Милановића, бившег директора РТС, осудила на 10 година затвора. Позната по томе да не бежи од најтежих и најсложенијих поступака.

33. Вида Узелац (-)
Председница и генерална директорка Централног регистра, депоа и клиринга, дошла је у жижу јавности када је саопштено да је најплаћенији менаџер у институцијама које је основала Влада (са платом од 14.000 евра). После вишенедељног одбијања, саопштила да јој је плата око 400.000 динара. Остала на челу институције која води јединствену евиденцију свих акционара и свих хартије од вредности емитованих на територији Србије.

34. Нађа Хигл (-)
Млада пливачица из Панчева ушла је у историју српског пливања као прва жена која је постала светски првак. На Светском првенству освојила је злато у дисциплини 200 метара прсно. Да се не ради само о појединачном “инциденту” говори и резултати са Европског првенства у малим базенима у Истанбулу где је освојила сребро.

35. Даница Драшковић (48)
Заједно са супругом Вуком Драшковићем била је главна мета служби безбедности током деведесетих. У априлу постала члан Управног одбора НИС где заступа интересе државе.

36. Тијана Анђелић (39)
Директорка Државне лутрије Србије. У првих шест месеци у државни буџет је од игара на срећу уплаћено 1,5 милијарди динара, што је повећање од пет одсто у односу на прошлу годину.

37. Дијана Марковић-Бајаловић (25)
Комисија за заштиту конкуренције, на чијем је челу, најављивала је много, али су резултати скромни. Једина озбиљнија активност била је провера повреде конкуренције на тржишту уља путем међусобног договарања произвођача и трговаца. Она лично оценила је да је 2009. година била кључна за ефикасну заштиту конкуренције у Србији. 

38. Оља Бећковић (38)
Ауторка “Утиска недеље” не воли превише да се мења ни да експериментише. Ту су увек црна кратка хаљина, оштра питања и занимљиви гости. И тако из године у годину.

39. Гордана Чомић (36)
Потпредседница Скупштине Србије својим ауторитетом успела је да дисциплинује већину посланика, али не и радикале који су је гађали ципелом. Из инцидента је изашла као победник јер је показала да достојанство Скупштине треба бранити на достојанствен начин

40. Кори Удовички (23)
Директорка Регионалне канцеларије Програма УН за развој за Европу и Заједницу независних држава. У свету знају да цене њено знање и одлучност.

41. Љубица Марковић (42)
Директорка и једна од оснивача новинске агенције Бета. Без помоћи државе, само уз подршку блиских сарадника, од Бете је створила цењену агенцију у европским оквирима.

42. Хедвиг Морваи-Хорват (57)
Извршну директорку Европског фонда за Балкан пре ћете видети у Бриселу, Берлину или Паризу, него у Београду. Осмислила и води неколико успешних програма чији је циљ да младе људе из Србије едукује у ЕУ. Као директорка Грађанског пакта за југоисточну Европу (од 2002. до 2007) истрајно се залагала за укидање виза грађанима региона. Добитница награде „Освајање слободе“.

43. Наташа Кандић (37)
Председница Фонда за хуманитарно право истрајна је у ставу да се у будућност може кренути тек кад рашчистимо с прошлошћу. Као врлине јој истичу истрајност, храброст и баратање подацима. Добитница бројних међународних награда.

44. Марина Абрамовић (44)
Краљица перформанса. Следеће године имаће готово тромесечну ретроспективну изложбу у Музеју модерне уметности (МоМА) у Њујорку.

45. Нада Момировић (45)
Власница модне куће „Мона“ успела је да ангажује Јелену Јанковић као заштитно лице. Поседује и престижни хотел на Златибору.

46. Мира Ерић-Јовић (50)
Вицегурвернерка Народне банке Србије, учествовала је у реформи банкарског сектора Србије од 2001. године.

47. Маја Ковачевић-Томић (46)
Судија и портпарол Специјалног суда.

48. Ана Ивановић (12)
У медијима више због љубавних авантура него због резултата на терену. Каже да је лекцију научила.

49. Весна Перић (СИЕПА) (87)
Директорка Агенције за страна улагања и промоцију извоза Србије (СИЕПА) успела је да и поред светске економске кризе привуче стране инвестиције у износу од око две милијарде долара.

50. Мира Ступица (43)
Легенда.

51. Татјана Радосављевић (-)
Директорка Лекарске коморе најавила стварање националне стратегије за смањење лекарских грешака. Због лекарске солидарности, проблем до сада није ни загребан.

52. Весна Станојевић (17)
Координаторка Саветовалишта за борбу против насиља у породици. Сигурну кућу од почетка године назвало око 4.300 жена које су пријавиле неки од облика насиља.

53. Зорана Марковић (-)
Директорка новоосноване Агенције за борбу против корупције која тек треба да докаже шта јој је циљ - оно што јој пише у наслову или заштита најмоћнијих. 

54. Јасмина Кнежевић (54)
Суоснивач и директор болнице „Бел Медиц“. Болница позната по квалитету, високим ценама и ексклузивним клијентима.

55. Весна Џинић (52)
Бивша директорка Агенције за приватизацију, сада водећи стручњак у „Цоннецтион Цапиталу“.

56. Снежана Дивац (-)Председница Фонда „Ана и Владе Дивац - ХОД“. Супруга прослављеног кошаркаша који не крије да савете у вези са пословима тражи од Снежане.

57. Снежана Самарџић-Марковић (58)
Министарка омладине и спорта.58. Маја Бобић (-)Генерална секретарка Европског покрета у Србији, најугледније невладине организације из области европских интеграција.

59. Нада Колунџија (41)
Шефица посланичке групе „За европску Србију“ у Скупштини Србије.

60. Горица Мојовић (60)
Посланица ДС у Скупштини Србије, чланица Одбора за културу.
61. Верица Бараћ (16)
Већ седам година на челу Савета за борбу против корупције, владине организације која због превелике критичности система и тајкуна одлази у историју.

62. Нада Поповић-Перишић (-)
Власник и декан Факултета за медије и комуникације при Универзитету „Сингидунум“. Од 1994. до 1998. била министар културе.

63. Драгана Николић-Соломон (63)
Шефица одељења за медије ОЕБС-а, посебно активна у Санџаку и на југу Србије. Заговорник увођења највиших стандарда европске регулативе у области медија.

64. Љиљана Мркић-Поповић (-)
Ректорка Универзитета уметности.

65. Тамара Стојчевић (176)
 Генерални секретар Владе, једна од најупућенијих особа у рад Владе. Због искреног приступа стекла поверење премијера, министара, али и новинара.

66. Зорица Томић (67)
Амбасадор Србије при Унеску.

67. Јадранка Дринић (-)
Директорка „Мултиком групе“ осн¬оване 2004. године. Ради се о водећој компанија на тржишту из области мултимедијалне комуникације чији је део и „Дајрект медија’“.

68. Маријана Пајванчић (69)
Професор Правног факултета Универзитета у Новом Саду. Експерт за уставно право и родну равноправност. Политичари пажљиво слушају шта ће рећи о новом Статуту Војводине.

69. Татјана Тадић (-)
Супруга председника у последње време све чешће учествује у хуманитарним активностима. Нема утицај на председника као супруге неких пређашњих лидера.

70. Катарина Карађорђевић (66)
Принцеза, супруга принца Александра, хуманитарни радник. Без већих изгледа да види Србију као парламентарну монархију.

71. Исидора Жебељан (74)
По избору немачког листа „Фрајтаг“, српска композиторка проглашена је за једну од десет најперспективнијих личности у свету. Њена дела се изводе у свим европским метрополама, а често ради по поруџбини великих фондација и уметничких асоцијација.

72. Славица Шимић (-)
Сувласница „Медија хауса“, предузећа за маркетинг и заступања, које се годинама налази међу водећим у земљи.

73. Јелица Минић (51)
Заменица генералног секретара Савета за регионалну сарадњу, организације која је била планирана као наставак Пакта за стабилност, али која, за сада, нема значајнију улогу у региону.

74. Милица Митровић (75)
Музичка уредница „Пинка“, супруга Жељка Митровића, заслужна је за креирање укуса публике у Србији.

75. Мира Адања-Полак (76)
Моћ новинарке РТС-а и ауторке емисија „“Мира Адања-Полак и ви“ и „Ексклузивно“ лежи у постојаности и сталном усавршавању и потрази за новим и необичним.

76. Оливера Гордић (-)
Директорка „Апотека Београд“ унапредила је систем управљања, комплетно променила визуелни идентитет и концепт фирме. Њена девиза је „задовољни потрошачи, задовољни радници“.

77. Љиљана Маринковић (-)
Директорка издавачке куће „Креативни центар“, лидера у области савремених књига за децу. Само у току прошле године издали су 62 наслова која се издвајају инвентивношћу и квалитетом од конкуренције.

78. Бранка Ђукић (-)
Генерална директорка и главна уредница државне новинске агенције Тањуг.

79. Рада Јешић (82)
Председница конзилијума за трансплантацију јетре, цењена као стручњак и као велики хуманиста и човек. Ванредни професор на Катедри интерне медицине од 2003. године.

80. Ружица Меворах (80)
Уредница „Блиц жене“, годинама најтиражнијег недељника у Србији.

81. Доерте Вајдиг (81)
Председница Извршног одбора „Прокредит банке“. Ове године банка је отворила највећи број експозитура у Србији од оснивања.

82. Србијанка Турајлић (118)
Симбол студентског протеста, без длаке на језику. Професорка Електротехничког факултета. Добитница награде „Освајање слободе“ коју је огорчено назвала „наградом за фијаско“.

83. Љиљана Смајловић (35)Председница Удружења новинара Србије била је велики противник усвајања новог закона о информисању. Бивша уредница „Политике“ никога не оставља равнодушним - има велики број противника, али и поштовалаца.

84. Радмила Маринковић-Недучин (84)
Ректорка Универзитета у Новом Саду. Поборница модернизације у образовању и борац за побољшање услова рада младих стручњака.

85. Наташа Вучковић-Лесандрић (-)
Помоћница министра културе за медије успела је да издејствује усвајање новог закона о информисању. У министарство дошла са места генералног директора „АПМ Принт“.

86. Надежда Гаће (88)
Председница Независног удружења новинара Србије (НУНС), већ годинама симбол независног новинарства.

87. Мирјана Карановић (119)
Глумица која осваја награде и за своје роле, али и као борац за људска права. Добила је посебно признање на интернационалном фестивалу у француском граду Арасу. Добитник је и овогодишње награде „Константин Обрадовић“ за унапређење културе људских права.

88. Лидија Комлен-Николић (-)
Тужилац за високотехнолошки криминал.

89. Жаклина Кушић (95)
Директорка домаћег огранка моћне адвертајзинг агенције „ЦЕО Публицис групе“. Покренула бројне пројекте и акције.

90. Аида Ћоровић (114)
Када неко да оставку, то се обично сматра доказом мање моћи, али не и у случају бивше председнице Управног одбора Дома културе у Новом Пазару и дугогодишње невладине активисткиње. Остварила низ значајних пројеката за побољшање живота жена, омладине, сиромашних. У граду у коме критичност власти није пожељна, сви пажљиво чекају да чују шта ће рећи Аида - и Угљанин, и Љајић и муфтија.

91. Верица Калановић (22)
Министарка за Национални инвестициони план НИП, потпредседница Г17 плус. НИП остаје без новца, Г17 плус без подршке.

92. Слободанка Ристић (145)Власница приватног дома здравља „Др Ристић“, установе која нуди савремену дијагностику и лечење.


93. Нада Миловановић-Иванчић (117)
Власница Апотекарске установе „Иванчић и син“.

94. Јоргованка Табаковић (188)
Посланик Српске напредне странке, њихов највећи стручњак за финансије.

95. Вероника Пунчева (-)
Директорка УП „Метро Цасх анд Царрy“ Србија

96. Мати Макарија (65)
Најутицајнија монахиња Српске православне цркве, игуманија манастира Соколица. Изузетно цењена као врхунски иконописац.

97. Биљана Плавшић (-)
Бивша председница РС осуђена за ратне злочине у Босни, приликом повратка у Београд показала је да може да узбурка јавност на обе стране Дрине.

98. Драгана Бољевић (-)
председница Друштва судија

99. Маријана Ковачевић (-)
Дипломирани фармацеут код које су на третман плацентом долазили најбољи фудбалери Европе. И поред присуства бројних новинара и фоторепортера, у јавност није доспела њена фотографија.

100. Биљана Србљановић (30)

Најпревођенија српска драмска списатељица са супругом Габријелом Келером, француским амбасадором у Азербејџану, живи у Бакуу.Сутра: од 101. до 200. места